Jovica Stanišić podnosi zahtev za puštanje na privremeno puštanje u Srbiju

Ovo je najavio Stanišićev branilac Vejn Džordaš pred sudom u Hagu.

Džordaš je naznačio da je „u jednom trenutku bio zabrinut zbog Stanišićevog zdravstvenog stanja, ali da je sve rešeno na zadovoljavajući način“.

Sam Stanišić je danas pohvalio upravu i lekare u sudskom pritvoru za „odgovoran i savestan pristup“ njegovom lečenju.

„Svih ovih meseci i godina, uprava pritvora i medicinska služba imaju odgovoran i savestan pristup mom lečenju. To je činjenica koju sam želeo da čujete“, rekao je Stanišić tokom rasprave o stanju u postupku, preko video veze iz pritvora.

Kako su utvrdili lekari u Hagu i u Beogradu, Stanišić dugo pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis).

Pohvalama za lekare u haškom pritvoru pridružio se i nekadašnji Stanišićev pomoćnik Franko Simatović Frenki, takodje prvostepeno osuđen na 12 godina zatvora zbog zločina u BiH.

Kako je preneo njegov branilac Mihajlo Bakrač, Simatović je „izrazio veliku zahvalnost i zadovoljstvo uslovima u pritvoru i medicinskim tretmanom“ koji ima.

Simatović, posredstvom video veze, potvrdio je iz pritvora u Sheveningenu da je njegov zastupnik rekao sve što je on želeo.

Stanišića (71) i Simatovića (71), haški sud je 30. juna, posle ponovljenog suđenja, proglasio krivim za pomaganje i podržavanje progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz Bosanskog Šamca, koje su u aprilu 1992. počinile Crvene beretke.

Optužbi da su odgovorni za zločine u Republici Srpskoj Krajini i još četiri bosanske opštine, Stanišić i Simatović su prvostepenom presudom oslobodjeni.

Na tu presudu žalbe su uložili branioci, tražeći oslobađanje, ali i tužioci koji zahtevaju da optuženi budu proglašeni krivim i za druge zločine i da im kazne budu pooštrene.

Stanišiću je sud u izdržani deo kazne priznao 1.934 dana koje je proveo u pritvoru od prvog hapšenja 2003. godine.

Simatović je, kako piše u presudi, u pritvoru već izdržao 2.348 dana kazne.

Iz toga, po slobodnoj računici, proizlazi da je Stanišić odslužio pet godina i četiri meseca, a Simatović šest i po godina od izrečene kazne od 12 godina.

Stanišić i Simatović prvi su zvaničnici Srbije osudjeni nepravosnažno za zločine u BiH.

Proces Stanišiću i Simatoviću – uključujući prvo i ponovljeno sudjenje – najduži je u istoriji suda u Hagu i traje 18 godina.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

Prvo suđenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009.

U maju 2013, Haški tribunal je prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice.

Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo sudjenje koje je počelo u junu 2017, a završilo se novom prvostepenom presudom 30. juna ove godine.

Stanišić je celo ponovljeno suđenje proveo na privremenoj slobodi u Beogradu.