Na koji način se može rešiti problem pijaće vode u gradu?

Boom 93 sproveo je anketu u kojoj je 139 građana Požarevca uzelo učešće odgovarajući na pitanja vezana za ekologiju. Od ukupnog broja učesnika, njih 128 smatra da u gradu postoje ekološki problemi, dok jedanaestoro građana situaciju vidi na suprotan način.

Kada se govori o specifičnim problemima, 31,4% ispitanika navelo je zagađenje vazduha kao glavni ekološki problem, a 28,8% njih nerešeno pitanje gradske deponije.

Pijaća voda predstavlja kritično pitanje kod 24% anketiranih, a odmah zatim slede i otpadne vode koje je 15,8% građana označilo kao gorući problem.

Od kada postoje problemi sa vodom u Požarevcu?

Sistem vodovoda Požarevca sastoji se od dva izvorišta – „Meminac“ i „Ključ“.

Početkom 21. veka, vodoizvorište „Meminac“ zatvoreno je zbog drastičnog prodora nitrata u podzemne vode. Do ovakve situacije je došlo, jer mnogobrojna okolna naselja nisu pokrivena mrežom kanalizacije, već privatnim septičkim jamama koje veoma često ne ispunjavaju sanitarne kriterijume, pa dolazi do izliva nitrata, tj. fekalija u podzemne vode. Posledično, od tog trenutka, grad se snabdeva samo vodom sa izvorišta „Ključ“.

Međutim, krajem septembra 2006. godine, scenario koji je pogodio izvorište „Meminac“ nije zaobišao ni vodoizvorište „Ključ“ te su nitrati dospeli i u njega. Zbog toga, štab za vanredne situacije je izdao zabranu korišćenja vode za piće i spremanje hrane, a kao privremeno rešenje obezbeđene  su cisterne sa vodom koje su bile na raspolaganju građanima dok problem nije bio saniran.

Kako bi problem „Ključa“ bio rešen, izgrađeni su infiltracioni bazeni uz pomoć kojih se u vodoizvorište naliva voda koja ne sadrži natrijum. Na ovaj način je problem rešen tako da su krajnji korisnici posle više od mesec dana uspeli da dobiju hemijski ispravnu vodu za piće i pripremu hrane.

S obzirom na to da je ovo predstavljalo privremeno rešenje, bilo je neophodno sprovesti mere koje bi za rezultat imale dugoročno rešenje pomenutog problema.

Kako planovi i mere nisu bili ni relaizovani ni sprovedeni u potpunosti, u jesen 2015. godine je na izvorištu „Ključ“ došlo do ponovnog enormnog skoka vrednosti nitrata u vodi. Nakon dobijanja ovakvih rezultata, u gradu se uvodi vanredna situacija i zabrana konzumacije vode za piće, ali i za pripremu hrane. Tim povodom su građani skoro tri meseca bili primorani da se iznova snabdevaju vodom iz cisterni.

Hitnost situacije zahtevala je urgentne mere. Odluka doneta tim povodom bila je da se vodoizvorište „Ključ“ improvizovanim nadzemnim cevovodom naliva vodom iz jednog od obližnjih veštačkih jezera, tzv. bagera. Postupak se ogledao u mešanju ove vode sa vodom iz bunara, nakon čega bi usledilo razblaživanje koncentracije nitrata u bunarima preko infiltracionih bazena i na taj način se dolazilo do vode čija je higijenska ispravnost bila zadovoljavajuća za isporuku korisnicima.

Mere su uspele, nitrati su se vratili u normalu, pa je sredinom decembra 2015. godine ukinuta vanredna situacija, a korišćenje vode iz sistema vodovoda opet je bilo dozvoljeno.

Mere koje su se koristile 2015. kao rešenje i dan danas su na snazi.

Uzbunjivač Nenadić: Pored problema sa nitratima, grad ima preko 50% gubitaka na mreži

Na nedavno održanoj debati Centra za razvoj lokalnih medija koja je bila posvećena ekologiji, Darko Nenadić, uzbunjivač iz „Vodovoda“, koji je i zaposlen u tom javnom komunalnom preduzeću, istakao je da je jedan od najvećih problema u funkcionisanju vodovoda taj što dolazi do 57% gubitaka na mreži.

Po njegovom mišljenju, JKP „Vodovod i kanalizacija” nema dovoljno vode. Nenadić je, kao primer za ovaj nedostatak, naveo stanovnike koji žive u višim delovima grada, koji leti neretko imaju probleme sa nestašicom vode. On je dodao da uz Veliku Moravu postoji desetak bunara, ali da u njima nema dovoljnih količina vode.

Darko Nenadić je kao prvi korak ka rešavanju problema naveo da bi najpre trebalo sanirati vodovodnu mrežu kako bi se gubici koje trenutno imamo sveli na minimum.

On, takođe, smatra da se problemi sa nitratima na vodoizvorištu „Meminac“ mogu rešiti postrojenjem za reverznu osmozu koje je Požarevac dobio još početkom 2000. godine, ali koje nikada nije pušteno u funkciju.

 „Reverzna osmoza je tehnologija 21. veka, ali je ta prilika propuštena. To je nano sito koje propušta isključivo molekule vode i ništa krupnije od toga i praktično se dobija destilovana voda koja bi se sa vodom sa drugih vodoizvorišta mešala i dobijali bismo vodu prihvatljivog kvaliteta“, istakao je Nenadić.

Novo vodoizvorište kao rešenje problema?

Saša Pavlović, gradonačelnik Požarevca, kaže da je Planom generalne regulacije, koji je bio usvojen 2014. godine, stvoren potencijal za nove lokacije vodoizvorišta.  Planom je predviđeno da se ono otvori na mestu „Jagodica“ koje se nalazi na potezu neposredno pored sela Ostrova.

„Stav Grada i Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“ jeste da treba bazirati novo vodoizvorište na području Dunava, jer svi veliki i ozbiljniji gradovi, koji se nalaze pored ove reke, koriste njene resurse. Prema prvim proračunima, velika je izdašnost voda u području vodoizvorišta „Jagodica“. Što se tiče prerade i tretmana vode za piće, tu bismo imali tretman u vezi sa manganom“, ističe Pavlović.

On je dodao da je sledeći korak izrada studije o ovom vodoizvorištu nakon čega bi usledili prvi koraci ka stavljanju ovog vodoizvorišta u funkciju.

Pavlović je napomenuo da se u blizini vodoizvorišta nalaze NIS-ove bušotine, ali da prema elaboratu te kompanije one ne ugrožavaju buduće vodoizvorište.

Kako sa otpadnim vodama?

Na savetovanju koje je održano u gradskoj upravi 2016. godine, Đulija Boreli Zdravković iz Instituta „Jaroslav Černi“ rekla je da  po pitanju komunalne izgradnje u naseljima, Evropska unija ima veoma stroge zahteve koji su sadržani u direktivama kojih države članice moraju da se pridržavaju.

Ona je tada istakla da je jedan od tih zahteva da sva naselja sa više od 2.000 stanovnika u osetljivim zonama moraju da poseduju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda.

„EU  ima veliki broj zahteva po pitanju komunalnog uređenja naselja.  Njima je taj problem vezan za velike farme. Mi smo ispitivanjem u Požarevcu, uz mnoštvo različitih tehnika pokušali da definišemo izvore nitrata i došli do koncentrisanih naselja. To nisu samo septičke jame, već i bašte na koje se odlaže đubrivo, štale i dr.“, ističe Zdravković.

Aleksandar Dimitrijević, direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ je za Boom 93 rekao da bi ove godine trebalo da se krene sa izgradnjom postrojenja za otpadne vode.

„Potpisivanje ugovora sa Ministarstvom i KFW bankom trebalo bi da se dogodi početkom ove godine. Planom je predviđeno da bi  se tokom izgradnje postrojenja rešio problem mešanja atmosferske i kanalizacione vode i da bi se regulisali kolektori koji postoje u gradu. Trenutno se radi na lokacijskoj dozvoli nakon čega slede ugovori, od kojih bi onaj između Grada i „Vodovoda i kanalizacije“  trebalo da bude poslednji. Sva sredstva su obezbeđena, a očekujem da na proleće administrativni deo posla bude završen i da se raspiše međunarodni tender za izvođača radova“, ističe Dimitrijević.

Koje rešenja predlažu građani?

U anketi smo pitali građane koji su, po njihovom mišljenju, koraci ka rešenju problema sa vodom u gradu. U sledećim redovima prenosimo neka od predloženih rešenja:

„Da se Skupština grada i Gradsko veće bave tim problemima. Da nadležne lokalne institucije za kontrolu pravilno izvršavaju poslove iz svoje nadležnosti. Da pravosudni organi izriču adekvatne mere svima koji ne preduzimaju mere za zaštitu životne sredine. Da građani budu redovno i tačno o svemu informisani i da se njihovo mišljenje čuje.“

„Grad treba da radi na projektima i postupa u skladu sa uredbama EU.“

„Koristeći predpristupne fondove EU napraviti reciklažni centar i spalionicu po EU standardima, kao i fabriku za preradu otpadnih voda. Građane strogo kažnjavati za bacanje smeća. Uz pošumljavanje, problemi ovog grada bili bi rešeni za 5 godina.“

„Saradnja gradskih i republičkih vlasti može da reši problem.“

„Trenutna vlast treba da reši probleme kanalizacije i grejanja u celom gradu. Prosto je neverovatno da u 21. veku neki delovi grada još uvek nemaju kanalizaciju.“

„Utrošiti sredstva iz gradske kase na ključne probleme.”

„Veća kontrola, bolji ekološki standardi lokalne samouprave, projektna i finansijska podrška zelenim inicijativama privrede. Da građani prijavljuju i kontrolišu probleme. Svako ko donese neki uzorak u Zavod za javno zdravlje treba da ima pravo na testiranje uzorka o trošku lokalne samouprave.“

Problemi sa vodom za piće u Požarevcu aktuelni su već dve decenije. Uprkos tome što su lokalne vlasti mnogo puta obećavale konačno rešenje za ovaj problem, ono do sada nije pronađeno.

Na vodoizvorištu „Ključ“ i dalje su na snazi mere koje su uspostavljene još 2015. godine, dok je izrada projekta novog vodoizvorišta tek u najavi. Jedini pomak do koga je došlo jeste projekat izgradnje postrojenja za tretman otpadnih voda, čiji se početak očekuje tokom ove godine.

Dok se ne dođe do konačnog rešenja problema sa pijaćom vodom, građani Požarevca će nestrpljivo pratiti rezultate ispitivanja kvaliteta vode i nadati se da se vodom više neće snabdevati iz cisterni.

Boom 93 će i u narednom periodu obrađivati teme ekoloških problema na koje su u anketi ukazali građani Požarevca.