Ukrajinska kriza: Još nisu iscrpljene sve diplomatske mogućnosti, kažu lideri Rusije, SAD i Velike Britanije

Rusija je rekla da je diplomatsko rešenje za njenu eskalaciju sukoba sa Zapadom oko Ukrajine i dalje moguće, a isto smatraju i lideri SAD i Velike Britanije iako upozoravaju da je situacija i dalje krhka.

U 40-minutnom razgovoru, američki predsednik Džozef Bajden i britanski premijer Boris Džonson saglasili su se da je dogovor i dalje moguć uprkos mnogim upozorenjima o neminovnoj ruskoj vojnoj akciji.

Na sastanku ruskog predsednika Vladimira Putina i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, koji je prenošen na televiziji, rečeno je da diplomatske opcije za rešenje krize još nisu iscrpljene.

Ovi komentari usledili su posle zahteva Ukrajine za sastankom sa Rusijom i pozivima više od deset zemalja svojim državljanima da napuste Ukrajinu.

Sjedinjene Američke Države su prethodno rekle da bi bombardovanje iz vazduha moglo da počne „u bilo kom trenutku“.

Rusija uporno porile planove za invaziju na Ukrajinu, uprkos gomilanju više od 100.000 vojnika na granici.

• Pet načina da se izbegne sukob u Ukrajini
• Kako ćemo znati da li je izbio rat u Ukrajini
• Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje

Šta su rekli Putin i Lavrov?

Tokom razgovora Putina i Lavrova, ruski predsednik je pitao ministra spoljnih poslova Rusije da li postoji šansa da se postigne dogovor sa Zapadom ili je diplomatija „pokušaj da nas uvuče u beskrajni pregovarački proces?“.

Lavrov je odgovorio da je „daleko od toga da su mogućnosti iscrpljene, sigurno ne bi trebalo da traju u nedogled, ali bih predložio da se nastave i pojačaju“.

Komentari su protumačeni kao jasan signal da bi razgovori mogli da ublaže napetosti.

Ali analitičari smatraju da i dalje postoje krupne nesuglasice.

Kremlj kaže da ne može da prihvati da bi Ukrajina – bivša sovjetska republika sa dubokim društvenim i kulturnim vezama sa Rusijom – jednog dana mogla da se pridruži NATO-u, ali je Zapad odbio ovaj zahtev.

Vadim Pristajko, ukrajinski ambasador u Londonu, preformulisao je prethodnu izjavu za BBC, kada je rekao da je Kijev spreman da bude „fleksibilniji“ u vezi sa namerom da se pridruži NATO-u, što bi bio veliki ustupak Rusiji.

Ali u naknadnoj izjavi rekao je da Ukrajina ima ustavnu obavezu da se pridruži tom savezu i da prijem zavisi od „spremnosti samog NATO-a“.

Takođe na sastanku u Kremlju, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je Putinu da su neke od vojnih vežbi zemlje u blizini granice sa Ukrajinom već završene, a da se druge privode kraju.

Rusija održava masovne zajedničke vežbe sa Belorusijom, severnim susedom Ukrajine.

Moskva takođe organizuje vojne vežbe gađanja u Crnom i Azovskom moru – na jugu Ukrajine.

U međuvremenu, Ukrajina je zatražila sastanak sa Rusijom i drugim članicama Evropske grupe za bezbednost povodom rastućih napetosti na granici dve države.

Dmitro Kuleba je rekao da je Rusija ignorisala formalni zahtev Ukrajine da objasni zašto je nagomilala vojsku na granici.

On je rekao da je sledeći korak zahtev da se održi sastanak u narednih 48 sati kako bi se dobio jasan uvid u planove Rusije.

Entoni Blinken, američki državni sekretar, tvrdi da bi rusko bombardovanje iz vazduha moglo da „počne bilo kada“.

Mnoge evropske i svetske zemlje su preporučile državljanima da napuste Rusiju.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije preporučilo je državljanima koji trenutno borave u Ukrajini da razmotre mogućnost privremenog napuštanja te zemlje.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da „trenutna“ pretnja ruske vojne akcije u Ukrajini opravdava evakuaciju ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Kijevu.

Istovremeno, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski poziva na smirenost, upozorivši da je najveći neprijatelj u ovom trenutku panika.

Više od deset zemalja je pozvalo njihove državljane da napuste Ukrajinu, dok je Moskva, sa više od 100,000 vojnika u blizini granice, negirala namere o invaziji.

„Histerija je dostigla vrhunac“, rekao je Jurij Ušakov, savetnik za spoljnu politiku Kremlja, odbacujući upozorenja Vašingtona o napadu.

Nova kriza izbila je osam godina pošto je Rusija anektirala poluostrvo Krim na jugu Ukrajine i podržala pobunjenike u Donbasu i drugim oblastima na istoku zemlje u blizini granice sa Rusijom.

• Ukrajinska kriza: „Nisam mislila da ću završiti na frontu, ali ne žalim što sam ovde“
• Ukrajinska kriza: Kako izgleda život u oblasti Donjecka pod kontrolom proruskih pobunjenika
• Zašto Nemačka ne šalje oružje Ukrajini

Razgovor Putina i Bajdena

Američki i ruski predsednici Džozef Bajden i Vladimir Putin razgovarali su u subotu telefonom u pokušaju da se umanje napetosti u regionu.

Bajden je upozorio Putina na „brze i ozbiljne posledice“ ukoliko Moskva pošalje trupe u Ukrajinu.

Ben Valas, britanski ministar odbrane, uporedio je diplomatske napore zapadnih zemalja na zaustavljanju moguće invazije sa smirivanjem nacističke Nemačke u intervjuu za Sandej tajms.

„Oseća se dašak Minhena u vazduhu“, rekao je Valas, misleći na sporazum sa Hitlerom koji nije uspeo da spreči Drugi svetski rat.

Vladim Pristajko, ukrajinski ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, kritikovao je Valasove komentare.

„Nije baš najbolji trenutak za nas da uvredimo naše partnere u svetu, podsećajući ih na ovaj čin koji je, u stvari, pokrenuo rat“, rekao je za BBC radio 4.

• Severni tok 2 – kompromis Amerike sa Nemačkom i ustupak Moskvi
• Putin: Nećemo američke rakete pred našim vratima – Rusija nije kriva za gasnu krizu
• Da li je Rusija zaista odgovorna za gasnu krizu u Evropi

„Evakuacija – razuman potez“

Velika Britanija, Amerika i Nemačka samo su neke od zemalja koje su pozvale državljane da odmah napuste Ukrajinu.

Posle odluke američkih vlasti da evakuišu većinu osoblja iz ambasade u Kijevu, slično su postupile Kanada i Australija. Diplomatske aktivnosti sve tri zemlje prebačene su u Lavov, na zapadu zemlje u blizini granice sa Poljskom.

Britanski ambasador je, međutim, saopštio da će ostati u Kijevu sa neophodnim osobljem.

Blinken je izjavio da je rizik vojne akcije Rusije „dovoljno visok, a pretnja dovoljno trenutna“, da je evakuacija „razuman potez“.

Nešto ranije, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je pozvao na smirivanje napetosti, rekavši da je „u ovom trenutku, najveći neprijatelj ljudi panika.“

Zelenski je dodao da, ako zapadne sile imaju čvrste dokaze o nastupajućoj invaziji, on ih još nije video.

Žana Bespijačuk, novinarka BBC ukrajinskog servisa, kaže da u Kijevu i drugim većim gradovima nema velikih znakova panike među stanovništvom.

Međutim, dodaje da su Ukrajinci počeli sve ozbiljnije da shvataju ruske pretnje i počinju pripreme za stanje visoke pripravnosti.

Napravljen je plan evakuacije za tri miliona žitelja Kijeva kao predostrožnost, saopšteno je iz kabineta gradonačelnika..

Ruska vojska bi u svakom trenutku mogla da napadne Ukrajinu, a američki državljani trebalo bi da napuste tu zemlju u sledećih 48 sati, upozorili su iz Bele kuće.

Napad bi mogao da počne bombardovanjem iz vazduha, što bi otežalo civilima da napuste Ukrajinu, navode.

Holandska avio kompanija KLM objavila je u subotu da će otkazati sve letove za Ukrajinu na neodređeno vreme. Avioni ove kompanije nisu preletali anektirane istočne delove Ukrajine i Krim još od 2014.

Nemački avio-prevoznik Lufthansa razmatra privremeno ukidanje letova, saopšteno je iz kompanije.

Međutim, savetnik ukrajinskog predsednika rekao je agenciji Rojters da Kijev „ne vidi poentu“ u zatvaranju vazdušnog prostora zemlje, nazvavši takvu ideju „besmislicom.“

Nešto kasnije, načelnik Kontrole leta Ukrajine savetovao je avio kompanijama da izbegavaju „potencijalno opasne zone“ iznad Crnog mora, gde ruske snage održavaju najveće mornaričke vežbe posledljih godina, od 14. do 19. februara.

Naglasio je, međutim, da je ukrajinski vazdušni prostor „trenutno otvoren i na raspolaganju za planiranje letova.“

Kremlj je podržao Lukašenka kada su izbili veliki protesti posle predsedničkih izbora u Belorusiji 2020. godine, dok je većina zapadnih zemalja uvela sankcije i odbila da prizna rezultate izbora za koje se veruje da su namešteni u korist dugogodišnjeg šefa države.

Portparol Kremlja opisao je zajedničke vežbe kao ozbiljne, rekavši da su Rusija i Belorusija „suočene sa pretnjama bez presedana“.

Ruski ambasador u EU Vladimir Čižov je, međutim, rekao za BBC da njegova zemlja i dalje veruje da bi diplomatija mogla pomoći u deeskalaciji krize oko Ukrajine.

On je rekao da će se ruske trupe koje su trenutno stacionirane u Belorusiji vratiti u stalne baze posle vežbi.

Portparolka Bele kuće Džen Psaki rekla je: „Dok posmatramo pripreme za ove vojne vežbe, opet vidimo da je ovo više eskalirajuća, a ne deeskalirajuća akcija“.

Zapadne zemlje su već odbile mnoge zahteve Moskve, a jedan od glavnih je da Ukrajina ne postane članica NATO i da vojna alijansa smanji prisustvo u istočnoj Evropi.

Umesto toga, oni su predložili druge oblasti pregovora, na primer razgovore o smanjenju nuklearnog oružja.

Moskva optužuje ukrajinsku vladu da nije sprovela Minski sporazum – međunarodni dogovor o ponovnom uspostavljanju mira na istoku Ukrajine, gde pobunjenici koje podržava Rusija kontrolišu delove teritorije i gde je od 2014. godine ubijeno najmanje 14.000 ljudi.

Američki zvaničnici kažu da je Rusija rasporedila oko 70 odsto vojnih snaga potrebnih za potpunu invaziju Ukrajine.

Očekuje se da se sredinom februara zemlja zaledi i stvrdne, što će Moskvi omogućiti da dovede još teškog naoružanja, navode neimenovani zvaničnici.

Američki zvaničnici nisu pružili dokaz za ove tvrdnje.

Kažu da su informacije dobijene obaveštajnim radom, ali nisu mogli da otkriju detalje zbog osetljivosti podataka, prenose američki mediji.

Zvaničnici takođe kažu da ne znaju da li se ruski predsednik odlučio na takav korak, dodajući da je diplomatsko rešenje i dalje moguće.

Govoreći pod uslovom anonimnosti, dvoje američkih zvaničnika za Rojters navode da će vremenski uslovi pružiti mogućnost da Rusija dovede još vojne opreme između 15. februara i kraja marta.

Prema izveštajima, zvaničnici upozoravaju da bi ruska invazija Ukrajine mogla da dovede do smrti 50.000 civila.

Procenjuju i da bi napad doveo do pada ukrajinskog glavnog grada Kijeva u roku od nekoliko dana, što bi izazvalo izbegličku krizu u Evropi sa milionima ljudi u begu od rata.

Dodatne američke snage stigle su u Prag, kao deo plana za povećanje NATO snaga u regionu.

Prva grupa američkih vojnika stigla je na jugoistok zemlje prošlog vikenda.

Iz Bajdenove administracije pre nekoliko dana je najavljeno da će poslati dodatnih 3.000 trupa u Istočnu Evropu.

Moskva tvrdi da je trupe rasporedila u tom regionu za potrebe vojnih vežbi, ali Ukrajina i njeni zapadni saveznici dele zabrinuost su da Kremlj planira napad.

Zvaničnici Rusije konstantno poriču bilo kakve namere da izvrše invaziju na Ukrajinu.

Pogledajte video o ukrajinskim dobrovoljcima

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]