Ukrajinska kriza: Nemačka optužuje – Rusija se ponaša kao da je Hladni rat

Analena Berbok, ministarka spoljnih poslova Nemačke, optužila je Rusiju da korišćenjem diplomatije kao u vreme Hladnog rata podriva mirovne napore za rešenje ukrajinske krize.

Prethodno su američki zvaničnici upozorila da Rusija sprema da iscenira incidente na granici sa Ukrajinom kako bi imala opravdanje za napad.

Džo Bajden, američki predsednik, rekao je da je ruski napad moguć u svakom trenutku, ali da je diplomatsko rešenje i dalje u igri.

Rusija je takve tvrdnje nazvala „neosnovanim“ i optužila Ameriku za potpirivanje napetosti.

Iz Moskve su saopštili da ruska vojska sprovodi vežbe i da se tokom prethodnih dana deo trupa vratio u matične baze.

Zapadne sile tvrde da još nisu videle dokaze da se ruska vojska zaista povlači sa granice sa Ukrajinom.

• Pet načina da se izbegne sukob u Ukrajini
• Kako ćemo znati da li je izbio rat u Ukrajini
• Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje

Šta je rekla šefica nemačke diplomatije?

Nemačka ministarka Berbok u petak je izrazila zabrinutost zbog nagomilavanja ruske vojske i opreme na granici sa Ukrajinom i u Belorusiji.

U izjavi uoči godišnje Minhenske bezbednosne konferencije, na kojoj će učestvovati svetski lideri, ona je upozorila da Rusija „osporava osnovne principe evropskog mirovnog poretka raspoređivanjem vojske bez presedana i zahtevima kao u vreme Hladnog rata.“

Njeni komentari odnose se na niz zahteva koje je Rusija postavila u vezi sa evropskom bezbednošću.

Moskva želi da ograniči zapadnu vojnu moć u zemljama koje Rusija smatra da se nalaze u njenoj sferi uticaja.

Zapad odbacuje ideju da Rusija ima pravo da utiče na spoljnu politiku susednih zemalja, kao što je to činio Sovjetski Savez tokom Hladnog rata.

Hladni rat je bio posleratni period 20. veka kada je rivalstvo između Zapada i Sovjetskog Saveza dovelo dve globalne supersile – SAD i SSSR, na korak do nuklearnog rata.

Berbok je pozvala na nastavak diplomatske akcije, rekavši da su „čak i mali koraci ka miru bolji od velikih koraka ka ratu“.

Zelenski: Ukrajina ima samo jedan put – u NATO i EU

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine rekao je u četvrtak da tu zemlju čeka dug put ka članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u.

„NATO je garant bezbednosti. Kako onda da izabreme neki drugi put? Za nas je to garancija da nećemo izgubiti nezavisnost“, rekao je on za BBC.

Jedan neimenovani američki zvaničnik rekao je da su tvrdnje zvaničnika u Moskvi da Rusija povlači deo vojske sa granice sa Ukrajinom su „netačne“.

On tvrdi da je Rusija uradila suprotno i navodno dovela dodatnih 7.000 vojnika u graničnu oblast tokom prethodnih nekoliko dana.

Rusija bi mogla i da iscenira lažni napad kako bi imala izgovor da pokrene vojnu ofanzivu na Ukrajinu „u bilo kom trenutku“, dodaje taj zvaničnik.

Iz Kremlja su saopštili da su povukli deo vojske sa granice jer su gotove vojne vežbe.

Rusija je više puta negirala da planira napad na Ukrajinu, iako je nagomilila oko 100.000 vojnika uz granicu, a zabrinutost zvaničnika i javnosti sa Zapada nazvala je „histerijom“.

Na snimcima objavljenim na državnoj televiziji vide se konvoji vojnih vozila koja prelaze preko mosta napuštajući Krim.

Ali prema tvrdnjama visokog zvaničnika Bele kuće, u poslednjih nekoliko dana u pograničnu oblast je stiglo više hiljada novih vojnika.

Taj zvaničnik je u razgovoru sa novinarima rekao da sumnja u tvrdnje Rusije da povlači snage.

„Dobili su mnogo medijske pažnje u Americi i u svetu zbog te tvrdnje, ali mi znamo da to nije tačno.“

Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, kaže da još nije zabeležena deeskalacija na terenu posle najave Rusije da povlači deo trupa.

„Naprotiv, čini se da Rusija nastavlja da jača vojno prisustvo“, rekao je Stoltenberg.

Dodao je da „još nismo videli povlačenje ruskih trupa“ i da je to „u suprotnosti sa porukom o diplomatskim naporima“ Moskve.

Bajden je takođe rekao da povlačenje ruske vojske nije potvrđeno.

„Naši analitičari ukazuju da su (jedinice) još uvek na pretećim položajima.“

Nova kriza izbila je osam godina pošto je Rusija anektirala poluostrvo Krim na jugu Ukrajine i podržala pobunjenike u Donbasu i drugim oblastima na istoku zemlje u blizini granice sa Rusijom.

Šta je rekao Putin?

Putin je rekao da Rusija ne želi rat, i da je Moskva zbog toga ponudila predlog za otpočinjanje pregovora – ali da još nema konstruktivnog odgovora Zapada.

Na komentar nemačkog kancelara Olafa Šolca da njegova generacija ne može da zamisli rat u Evropi – Putin je ukazao da je na kontinentz već bilo rata – u Jugoslaviji 1990-ih, za koji tvrdi da je započeo NATO.

Ipak, kaže Putin, još ima pitanja o kojima se može razgovarati sa predstavnicima NATO I Sjedinjenih Američkih Država.

Kremlj kaže da ne može da prihvati da bi Ukrajina – bivša sovjetska republika sa dubokim društvenim i kulturnim vezama sa Rusijom – jednog dana mogla da se pridruži NATO-u, ali je Zapad odbio ovaj zahtev.

Vadim Pristajko, ukrajinski ambasador u Londonu, preformulisao je prethodnu izjavu za BBC, kada je rekao da je Kijev spreman da bude „fleksibilniji“ u vezi sa namerom da se pridruži NATO-u, što bi bio veliki ustupak Rusiji.

Ali u naknadnoj izjavi rekao je da Ukrajina ima ustavnu obavezu da se pridruži tom savezu i da prijem zavisi od „spremnosti samog NATO-a“.

Takođe na sastanku u Kremlju, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je Putinu da su neke od vojnih vežbi zemlje u blizini granice sa Ukrajinom već završene, a da se druge privode kraju.

Rusija održava masovne zajedničke vežbe sa Belorusijom, severnim susedom Ukrajine.

Moskva takođe organizuje vojne vežbe gađanja u Crnom i Azovskom moru – na jugu Ukrajine.

Mnoge zemlje su preporučile državljanima da napuste Rusiju.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije preporučilo je državljanima koji trenutno borave u Ukrajini da razmotre mogućnost privremenog napuštanja te zemlje.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da „trenutna“ pretnja ruske vojne akcije u Ukrajini opravdava evakuaciju ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Kijevu.

Nema panike, ali oprez vlada

Žana Bespijačuk, novinarka BBC ukrajinskog servisa, kaže da u Kijevu i drugim većim gradovima nema velikih znakova panike među stanovništvom.

Međutim, dodaje da su Ukrajinci počeli sve ozbiljnije da shvataju ruske pretnje i počinju pripreme za stanje visoke pripravnosti.

Napravljen je plan evakuacije za tri miliona žitelja Kijeva kao predostrožnost, saopšteno je iz kabineta gradonačelnika..

Holandska avio kompanija KLM objavila je u subotu da će otkazati sve letove za Ukrajinu na neodređeno vreme. Avioni ove kompanije nisu preletali anektirane istočne delove Ukrajine i Krim još od 2014.

Nemački avio-prevoznik Lufthansa razmatra privremeno ukidanje letova, saopšteno je iz kompanije.

• Ukrajinska kriza: „Nisam mislila da ću završiti na frontu, ali ne žalim što sam ovde“
• Ukrajinska kriza: Kako izgleda život u oblasti Donjecka pod kontrolom proruskih pobunjenika
• Zašto Nemačka ne šalje oružje Ukrajini

Međutim, savetnik ukrajinskog predsednika rekao je agenciji Rojters da Kijev „ne vidi poentu“ u zatvaranju vazdušnog prostora zemlje, nazvavši takvu ideju „besmislicom.“

Nešto kasnije, načelnik Kontrole leta Ukrajine savetovao je avio kompanijama da izbegavaju „potencijalno opasne zone“ iznad Crnog mora, gde ruske snage održavaju najveće mornaričke vežbe posledljih godina, od 14. do 19. februara.

Naglasio je, međutim, da je ukrajinski vazdušni prostor „trenutno otvoren i na raspolaganju za planiranje letova.“

Ruski ambasador u EU Vladimir Čižov je rekao za BBC da njegova zemlja i dalje veruje da bi diplomatija mogla pomoći u deeskalaciji krize oko Ukrajine.

On je rekao da će se ruske trupe koje su trenutno stacionirane u Belorusiji vratiti u stalne baze posle vežbi.

Portparolka Bele kuće Džen Psaki rekla je: „Dok posmatramo pripreme za ove vojne vežbe, opet vidimo da je ovo više eskalirajuća, a ne deeskalirajuća akcija“.

• Severni tok 2 – kompromis Amerike sa Nemačkom i ustupak Moskvi
• Putin: Nećemo američke rakete pred našim vratima – Rusija nije kriva za gasnu krizu
• Da li je Rusija zaista odgovorna za gasnu krizu u Evropi

Zapadne zemlje su već odbile mnoge zahteve Moskve, a jedan od glavnih je da Ukrajina ne postane članica NATO i da vojna alijansa smanji prisustvo u istočnoj Evropi.

Umesto toga, oni su predložili druge oblasti pregovora, na primer razgovore o smanjenju nuklearnog oružja.

Moskva optužuje ukrajinsku vladu da nije sprovela Minski sporazum – međunarodni dogovor o ponovnom uspostavljanju mira na istoku Ukrajine, gde pobunjenici koje podržava Rusija kontrolišu delove teritorije i gde je od 2014. godine ubijeno najmanje 14.000 ljudi.

Američki zvaničnici kažu da je Rusija rasporedila oko 70 odsto vojnih snaga potrebnih za potpunu invaziju Ukrajine.

Očekuje se da se sredinom februara zemlja zaledi i stvrdne, što će Moskvi omogućiti da dovede još teškog naoružanja, navode neimenovani zvaničnici.

Američki zvaničnici nisu pružili dokaz za ove tvrdnje.

Kažu da su informacije dobijene obaveštajnim radom, ali nisu mogli da otkriju detalje zbog osetljivosti podataka, prenose američki mediji.

Prema izveštajima, zvaničnici upozoravaju da bi ruska invazija Ukrajine mogla da dovede do smrti 50.000 civila.

Procenjuju i da bi napad doveo do pada ukrajinskog glavnog grada Kijeva u roku od nekoliko dana, što bi izazvalo izbegličku krizu u Evropi sa milionima ljudi u begu od rata.

Dodatne američke snage stigle su u Prag, kao deo plana za povećanje NATO snaga u regionu.

Pogledajte video o ukrajinskim dobrovoljcima

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]