Rusija i Ukrajina: Dan sedmi – šta znamo do sada

Ruska invazija na Ukrajinu ušla je u sedmi dan – granatirana su dva najveća grada – Kijev i Harkov, a Evropski parlament podržao je zahtev vlasti u Kijevu da ova zemlja bude primljena u članstvo Evropske unije.

U raketiranju centra Harkova u utorak ujutru poginulo je najmanje desetoro ljudi, tvrde ukrajinski zvaničnici.

Ruske snage su u utorak, 1. marta gađale neke telekomunikacione objekte u prestonici Kijevu, dok je ukrajinska vojska grantirala Donjeck koji je pod kontrolom proruskih separatista.

Prema tvrdnjama ukrajinskih zvaničnika, u napadima u Harkovu i Kijevu poginulo je najmanje 15 ljudi.

Više od 600.000 ljudi je napustilo Ukrajinu od početka sukoba, a više od pola tog broja prešlo je u Poljsku, saopštile su Ujedinjene nacije.

Rusija se suočava sa novim sankcijama – ekonomskim, političkim, sportskim i u polju kulture.

• Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
• Kakve je sankcije Zapad uveo Rusiji – nove kazne Belorusiji
• „Kao da se odvijaju Ratovi zvezda iznad vas“ – kako izgledaju borbe u Harkovu

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, obratio se Evropskom parlamentu i pozvao Evropu da pokaže jedinstvo i stane iza Ukrajine.

Kada je završio govor, poslanici Evropskog parlamenta su ustali i dugo mu aplaudirali. Evropski parlament potom je ogromnom većinom glasova podržao zahtev Ukrajine da bude primljena u članstvo EU.

Šta znamo do sada:

Dan posle početka pregovora, ruska vojska je nastavila napade na ciljeve u Ukrajini.

U raketnom napadu ruske vojske na centar Harkova u utorak ujutru pogođene su zgrade regionalne vlade i opere.

Od jačine eksplozije pukla su stakla na prozorima na obližnjim zgradama i automobilima.

Poginulo je najmanje 10 ljudi, a povređeno 20, saopštila je ukrajinska Služba za vanredne situacije.

Novi satelitski snimci pokazali su da se ka Kijevu kreće ruska vojna kolona dugačka 64 kilometra.

U konvoju koji je izgleda usporio u poslednja 24 sata, nalaze se oklopna vozila, tenkovi, artiljerija i logistička vozila.

U popodnevnim časovima, rusko Ministarstvo odbrane upozorilo je stanovnike prestonice Kijev da se evakuišu jer će biti gađani neki ciljevi.

Odmah posle toga začula se eksplozija kod TV tornja u Kijevu.

Ukrajinski zvaničnici rekli su da je poginulo pet ljudi.

Prethodno je telo za radiodifuziju saopštilo da niko od zaposlenih nije povređen.

Ruska vojska opkolila je grad Herson na jugu Ukrajine, javili su lokalni mediji.

Ovaj grad se nalazu u blizini Krima koji kontroliše Moskva.

„Grad je zapravo opkoljen, ima mnogo ruskih vojnika i vojne opreme sa svih strana, postavili su kontrolne punktove na izlazima“, javile je Alena Panina, novinarka televizije Ukrajina 24.

• Ruski napad na Ukrajinu – šta znamo do sada
• Teče li ruska invazija po planu
• Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
• Hoće li se rat u Ukrajini preliti širom Evrope – odgovori na pitanja čitalaca

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda rekao je da će istražiti navode o mogućim ratnim zločinima Rusije, posle izjave ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da je bombardovanje Harkova u kojem su nastradale desetine civila.

Prema dosadašnjim podacima koje je nemoguće nezavisno potvrditi, žrtava ima na obe strane, kao i među civilima.

Ujedinjene nacije procenjuju da je više od 650.000 Ukrajinaca – uglavnom žena i dece, izbeglo od oružanih napada u okolne zemlje.

Beloruski parlament izglasao je odluku kojom se otvara mogućnost da na teritoriji te države bude raspoređeno rusko nuklearno naoružanje.

Gde su se vodile borbe?

• Herson

Neke ruske snage su uspele da uđu u južni grad Herson, gde su u toku intenzivne ulične borbe. BBC je verifikovao snimke na društvenim mrežama na kojima se vide eksplozije na severnoj periferiji grada. Lokalni novinari tvrde da je ruska vojska u potpunosti opkolila grad.

• Harkov

Na istoku, zvaničnici drugog najvećeg ukrajinskog grada Harkova kažu da je najmanje 10 ljudi ubijeno u granatiranju stambenih naselja. Predsednik Vladimir Zelenski okarakterisao je napade Moskve na civile kao ratni zločin.

Agencija Rojters objavila je snimke posledica granatiranja Harkova:

Video shows severe damage in the center of Kharkiv after Russian troops fired artillery at Ukraine’s second-largest city https://t.co/p50Q5eqIdx pic.twitter.com/DdQ0a1xboq

— Reuters (@Reuters) March 1, 2022

• Marijupolj

U Marijupolju, lučkom gradu na jugoistoku Ukrajine, prekinuta je struja i ruske snage ga nemilosrdno granatiraju u pokušaju da zauzmu grad i stvore kopneni most između svojih trupa u regionima koje drže separatisti na istoku i anektiranom oluostrvu Krimu.

• Kijev

Ogroman ruski oklopni konvoj kreže se glavnom gradu Kijevu, gde je čvrsta odbrana nekoliko dana držala ruske snage na oko 30 kilometara od centra grada.

Rusija je u utorak popodne upozorila da će izvesti udare na sedište bezbednosnih službi i centar za psihološki rat u Kijevu i pozvala stanovnike da se evakuišu.

Odmah posle toga, čula se eksplozija kod TV tornja u Kijevu.

BBC je potvrdio autentičnost snimka, ali nije jasno da li je toranj direktno pogođen. Drugi snimci pokazuju eksploziju u tom području.

⚡️Взрыв у Киевской телебашни pic.twitter.com/1LCm6VqoSw

— Snob (@snob_project) March 1, 2022

• Oktirka

U severoistočnom gradu Oktirka, do 70 ukrajinskih vojnika je navodno poginulo u ruskom artiljerijskom udaru, saopštilo je u utorak Ministarstvo odbrane u Kijevu.

• Donjeck

U granatiranju Donjecka, grada pod kontrolom proruskih separatista na istoku Ukrajine, uništen je veliki broj zgrada i automobila, prenela je ruska agencija RIA Novosti.

Nekoliko kvartova u gradu je ostalo bez struje, a jedna od uzrujanih stanovnica je zapitala: „Čitave kuće su uništene. Kada će ovo da se završi?“.

Pogledajte video iz Donjecka

Reke izbeglica napuštaju Ukrajinu

Do sada je više od 600.000 ljudi pobeglo iz Ukrajine u susedne zemlje, a više od 100.000 je raseljeno, saopštila je Laura Padoan, predstavnica UN Komesarijata za izbeglice (UNHCR).

Najmanje 380.000 ljudi iz Ukrajine do sada je ušlo u Poljsku.

Potvrdila je i da UNHCR dobija izveštaje o ljudima kojima nije dozvoljeno da uđu u vozove u Ukrajini.

Oprečne tvrdnje o broju žrtava i vojnim gubicima

Ukrajinski vojni zvaničnici tvrde da je 5.710 ruskih vojnika ubijeno do sada.

U video poruci objavljenoj na Fejsbuku, portparol generalštaba dodao je da su ukrajinske snage zarobile više od 200 ruskih vojnika.

Ukrajinski zvaničnik je takođe tvrdio da je uništeno 198 ruskih tenkova, 29 aviona, 846 oklopnih vozila i 29 helikoptera.

BBC nije mogao da dođe do nezavisne potvrde ove informacije, ali britansko ministarstvo odbrane veruje da su ruske snage pretrpele velike gubitke tokom invazije na Ukrajinu.

Zvaničnici u Moskvi su u nedelju bili primorani da priznaju da su njihove snage pretrpele gubitke, nakon višednevnih tvrdnji da nijedan ruski vojnik nije ubijen.

Najmanje 70 ukrajinskih vojnika poginulo je u napadima ruske artiljerije u gradu Otkirka na severoistoku zemlje, saopštilo je Ministarstvo odbrane u Kijevu.

• Ko može da ima nuklearno naoružanje
• Koga sluša Vladimir Putin
• Pet pojmova koji definišu krizu u Ukrajini

Sajber rat

Džo Tajdi, novinar iz oblasti tehnologija

Strahovanja da će Rusija pokrenuti takozvani „sajber rat“ koji će pratiti njenu invaziju do sada su bili neosnovani.

Tokom ovog sukoba nije bilo sajber-napada koji bi se pokazao izuzetno destruktivnim, opasan po život ili ratom.

Ali postoji haos u sajber carstvu.

Ukrajina je pod stalnim bombardovanjem malih sajber-napada iz nepoznatih izvora.

Kompanija za sajber bezbednost ČekPoint kaže da njena telemetrija pokazuje „povećanje od 196 odsto pokušaja hakovanja ukrajinskog vladinog i vojnog sektora“.

Ne znamo odakle dolaze ovi napadi, ali zapadne obaveštajne službe su za nedavni talas DDoS (Distributed Denial of Service) hakovanja okrivile ruske vojne hakere GRU.

Hakerska grupa Anonimus napala je sajtove pojedinih ruskih medija.

Na meti su se našli sajtovi agencije TASS, novina Komersant, Izvestije i nekoliko televizija.

Ali ove prolazne napade niskog nivoa je teško proveriti.

Još jedna značajna grupa koja očigledno hakuje ruske mete je ona koju je postavila sama ukrajinska vlada u potezu bez presedana.

Telegram kanal koji sebe naziva „IT armija Ukrajine“ okupio je 230.000 članova, a ukrajinske vlasti objavljuju detalje o tome koje ruske mete treba da hakuju.

Želimo da ispričamo vašu priču: Da li ste vi ili vaši bližnji trenutno u Ukrajini?

Tražimo priče ljudi sa Balkana koji su trenutno u Ukrajini. Kakva je situacija u mestu u kome se nalazite i kako utiče na vas?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Kako je sve počelo?

Putin je 24. februara naredio napad na Ukrajinu.

Rekao je da Rusija ne želi da okupira Ukrajinu, već da oslobodi „ugnjetavani i ubijani narod“ u regionima Donjeck i Lugansk, čiju je samoproglašenu nezavisnost prethodno priznao.

Putin je često iznosio optužbe da su Ukrajinu preuzeli ekstremisti, još otkako je proruski predsednik Viktor Janukovič zbačen sa vlasti 2014. godine, posle višemesečnih protesta.

Rusija je tada uzvratila zauzevši južni deo zemlje Krim, i podstakla pobune na istoku Ukrajine, gde se separatisti koje podržava Moskva već godinama bore sa ukrajinskim snagama u ratu koji je do sada odneo 14.000 žrtava.

Koje su sankcije uvedene Rusiji

Uveden je niz sankcija Rusiji, a potom su SAD, EU i Velika Britanija uveli i dodatne mere Putinu i ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu.

EU, SAD, Velika Britanija i njihove saveznice odlučile su da isključe niz ruskih banki iz Svift (Swift) sistema, međunarodnog sistema plaćanja koji koriste hiljade finansijskih institucija.

Države Evropske unije, Amerika i Kanada zatvorile su i nebo za avione i Rusije.

Moskva je odgovorila zabranom letova iznad Rusije za avio-kompanije iz 36 država.

Savet Evrope je odlučio da suspenduje Rusiji pravo na predstavljanje u Komitetu ministara i u Parlamentarnoj skupštini.

Sportske sankcije

FIFA i UEFA suspendovale su ruske fudbalske klubove i reprezentacije iz svih takmičenja.

Evropska fudbalska unija oduzela je Rusiji domaćinstvo finalne utakmice Lige šampiona u Sankt Peterburgu 10. juna.

Poljski fudbalski savez saopštio je da ne želi da igra utakmicu protiv Rusije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2022. u Kataru.

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) preporučio je međunarodnim sportskim federacijama da sportistima iz Rusije i Belorusije bude zabranjeno da se takmiče.

U saopštenju objavljenom u ponedeljak, MOK je naveo da u slučajevima kada je nemoguće da sportisti tih zemalja ne učestvuju, treba ih sprečiti da to učine pod imenom Rusija ili Belorusija.

UEFA je prekinula saradnju sa ruskim naftnim gigantom Gaspromom – jednim od svojih glavnih sponzora.

I Međunarodna košarkaška federacija (FIBA) suspendovala je reprezentaciju Rusije i timove u svim takmičenjima pod okriljem organizacije.

Rusi nepoželjni u Kanu, muzičari otkazuju nastupe u Rusiji

Zbog napada na Ukrajinu, posledice trpe i mnogi ruski umetnici, naučnici, muzičari, dirigenti, kinematografi…

Kanski filmski festival saopštio je da nije dobrodošla nijedna delegacija iz Rusije, kao ni pojedinci koji su na bilo koji način povezani sa ruskom vladom.

Mnogi muzičari, među kojima Igi Pop, Nik Kejv, grupe Franz Ferdinand i Green Day, listom otkazuju planirane nastupe kasnije ove godine u Rusiji i Belorusiji, izražavajući podršku Ukrajini.

Rusiji je prethodno zabranjeno da se takmiči na Pesmi Evrovizije.

Pogledajte video: Pozadina sukoba Ukrajine i Rusije

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]