Od Koštunice do Vučića: Kako je Požarevac glasao za predsednika Srbije

Prvi predsednički izbori u ovom veku raspisani su za jesen 2002. godine pri isteku mandata tadašnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovića. Po tadašnjem zakonu  da bi izbori za predsednika republike uspeli, na birališta je moralo da izađe 50+1% od ukupnog broja upisanih birača.

Prvi krug uspeo, u drugom krugu duel Koštunice i Labusa

Prvi krug predsedničkih izbora održan je 29. septembra 2002. godine. Građani Požarevca su glasali za jednog od 11 predsedničkih kandidata.

U prvom krugu na birališta u Požarevcu izašlo je 37 658 glasača ili 55,52%.

Najviše glasova Požarevljana dobio je Vojislav Koštunica iz Demokratske stranke Srbije. Za njega je glasalo 12 613 građana, dok je njegov najbliži konkurent bio Miroljub Labus ispred grupe građana G17+. Njemu je glas dalo 9 943 građana Požarevca. Vojislav Šešelj iz Srpske radikalne stranke je u prvom krugu na izborima 2002. godine dobio 8 051 glas, dok je kandidat za predsednika Srbije ispred Srpskog pokreta obnove, Vuk Drašković osvojio 1 692 glasa. Kandidat SPS-a bio je glumac Velimir Bata Živojinović. On je u Požarevcu osvojio 1 692 glasa.

Prvi krug je uspeo pošto je na birališta izašao dovoljan broj glasača, a pošto nijedan od kandidata nije osvojio većinu glasova u drugi krug izbora plasirali su se Vojislav Koštunica i Miroljub Labus.

Drugi krug predsedničkih izbora održan je 13. oktobra 2002. godine. U drugom krugu u Požarevcu je glaslao 31 449 građana ili 46,36%.

Za Vojislava Koštunicu glasala je 21 740 građana Požarevca, dok je Miroljub Labus osvojio 8 966 glasova. Izbore je dobio Koštunica, ali su oni bili neuspeli zato što na birališta nije izašao dovljan broj glasača, odnosno 50+1%.

Drugi predsednički izbori posle godinu dana

Posle neuspelih predsedničkih izbora 2002. godine novi su raspisani tek posle skoro godinu dana. Za to vreme politička scena u Srbiji se dosta promenila. U martu 2003. godine izvršen je atentat na predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića koji je podlegao povredama, a Demokratska stranka Srbije je naspustila koaliciju Demokratske opozicije Srbije.

Za novog premijera je izabran Zoran Živković koji nije uspeo da promeni izborni zakon o dovoljnom broju glasača koji moraju da izađu na predsedničke izbore kako bi oni uspeli.

Izbore za predsednika Republike Srbije je 17. septembra raspisala Nataša Mićić, predsednica Narodne skupštine i vršilac dužnosti predsednika Republike, a na bojkot izbora pozvale su stranke DSS, G17+, SPO i SPS.

Izbori su održani 16. novembra 2003. godine, a građani su birali između 6 kandidata za predsednika.

Na ove izbore izašlo je 25 811 građana Požarevca ili 38,8%. Najviše glasova dobio je Tomislav Nikolić ispred SRS-a. Za njega je glasalo 11 881 Požarevljanin, dok je za kandidata DOS-a Dragoljuba Mićunovića glasalo 9 393 građana. Velimir Ilić, kandidat Nove Srbije, u Požarevcu je dobio 2002 glasa.

Kao 2002. godine i ovi izbori smatrali su se neuspelim pošto na birališta nije izašao dovoljan broj glasača.

Promena zakona, pobeda Borisa Tadića

Nakon neuspelih predsedničkih izbora 2003. godine tadašnja vlast DOS-a se raspala i bili su raspisani novi parlamentarni izbori. Nakon njih, novu vlast činili su DSS i G17+ uz manjinsku podršku SPS-a. Ova vladajuća koalicija uspela je da promeni izborni zakon, pa za uspeh predsedničkih izbora uslov više nije bio broj izašlih glasača.

Novi predsednički izbori, treći u poslednje tri godine, zakazani su za 13. jun 2004. godine.

Građani Srbije i Požarevca mogli su da glasaju za svog kandidata za predsednika Srbije. Ukupan broj kandidata bio je 15.

Tog 13. juna na birališta izašlo je 32 960 građana Požarevca ili 48,39%. Najviše glasova u gradu dobio je Tomislav Nikolić ispred Srpske radikalne stranke. Za njega je glasalo 9 362 glasača, dok je za kandidata Demokratske stranke Borisa Tadića glasalo 7 800 građana Požarevca. Za Bogoljuba Karića iz Pokreta Snaga Srbije glasalo je 8 063 Požarevljana, a predsednički kandidat SPS-a Ivica Dačić u gradu dobio je 1 964 glasa.

Pošto nijedan kandidat nije dobio dovoljan broj glasova išlo se u drugi krug. U drugom krugu građani Požarevca birali su između Borisa Tadića i Tomislava Nikolića. Tomislav Nikolić je tada dobio 15 354 glasa, dok je za Borisa Tadića glasalo 16 597 građana Požarevca.

Posle ovih izbora za predsednika Srbije izabran je kandidat Demokratske stranke, Boris Tadić.

Izbori 2008. godine, ponovo duel Nikolića i Tadića

Redovni predsednički izbori održani su 2008. godine pred istek mandata tadašnjeg presednika Borisa Tadića.  Izbori su zakazani za 20. januar, a građani su mogli da biraju jednog od ukupno 9 predsedničkih kandidata.

Prvi krug izbora je u Požarevcu ispratila velika izlaznost, pa je na birališta izašlo 43 002 građana ili 60,96%.

Tada je najviše glasova dobio Tomislav Nikolić, kandidat Srpske radikalne stranke. Za njega je glasalo 17 699 građana, dok je Borisu Tadićju, koga je kandidovala Demokratska stranka, svoj glas dalo 16 149 građana Požarevca.  Milutin Mrkonjić kandidat SPS-a je u Požarevcu osvojio 3 613 glasova, dok je Čedomir Jovanoć ispred LDP-a dobio 1 950 glasova.

Pošto nijedan kandidat nije odneo dovoljan broj glasova išlo se u drugi krug koji je održan 3. februara. U drugom krugu ponovo su se našli Boris Tadić i Tomislav Nikolić.

Na birališta u drugom krugu izašlo je 46 790 stanovnika Požarevca ili 65,99%.

Najviše glasova u gradu tada je osvojio Tomislav Nikolić. Za njega je glasalo 23 139 građana, dok je svoj glas Borisu Tadiću dalo 22 785 Požarevljana.

Iako je izgubio u Požarevcu, Boris Tadić ponovo je pobedio na predsedničkim izborima i osvojio novi  mandat.

Boris Tadić skratio mandat i izgubio od Tomislava Nikolića  

Iako je bilo u planu da se predsednički izbori održe 2013. godine, Boris Tadić je 5. aprila 2012. podneo ostavku na funkciju predsednika Republike, čime je skratio svoj petogodišnji mandat, time omogućivši održavanje opštih izbora.  Predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić Dejanović je istoga dana raspisala predsedničke izbore za 6. maj 2012. godine i preuzela mesto vršioca dužnosti predsednika Srbije do izbora novog predsednika.

Ponovo su kao glavni konkurenti viđeni Boris Tadić ispred DS-a i Tomislav Nikolić ispred njegove novoosnovane partije Srpske napredne stranke.

Na predsedničkim izborim građani su mogli da glasaju za svog favorita od ukupno 12 kandidata. Tog 6. maja 2012. godine u Požarevcu je na birališta izašlo 39 857 građana ili 55,59%.

Najviše glasova Požarevljani su dali Tomislavu Nikoliću koji je tada osvojio 10 504 glasa. Za Borisa Tadića glasalo je 10 101 građanin Požarevca, dok je za Ivicu Dačića, kandidata SPS-a glasalo 8 083 birača.

Ponovo se išlo u drugi krug gde su se susreli Boris Tadić i Tomislav Nikolić. Drugi krug je održan 20. maja, a na birališta u Požarevcu izašlo je 32 200 građana ili 45,15%.

Za Borisa Tadića glasalo je 15 056 građana, dok je svoj glas Tomislavu Nikoliću dalo 16 278 Požarevljana.

Posle ovih izbora, Tomislav Nikolić izabran je za predsednika Srbije.

Poslednji predsednički izbori u prošloj deceniji, kandidatura Vučića

Poslednji predsednički izbori održani su 2. aprila 2017. godine. Posle petogodišnjeg mandata, Tomislav Nikolić je prema Ustavu mogao da se kandiduje za još jedan madant. Ipak, izostala je podrška Srpske napredne stranke i on je odlučio da se povuče, a za kandidata te partije izabran je Aleksandar Vučić.

Na ovim predsedničkim izborima građani su birali jednog od ukupno 11 kandidata za predsednika.  Na izbore 2017. godine izašlo je 40 206 građana Požarevca ili 56,51%.

Za Aleksandra Vučića glasalo je 22 808 građana, dok je kandidat Saša Janković dobio 10 722 glasa. Za Luku Mladenovića glasalo je 7 659 Požarevljana, a za Vuka Jeremića 5 897 birača.

Ovaj put nije bilo potrebe za drugim krugom pošto je kandidat SNS-a Aleksandar Vučić osvojio 55,08% glasova na republičkom nivou i time je bio izabran za novog predsednika Srbije.

Novi izbori zakazani za 3. april ove godine

Ove godine održaće se redovni predsednički izbori. Oni su zakazani za nedelju 3. aprli. Uporedo sa predsedničkim, ove godine održaće se parlamentarni i lokalni izbori u 12 opština i 2 grada, uključujući Beograd.

Za sada je Republička izborna komisija potvrdila 6 predsedničkih kandidatura.