Kritika filma “Mračna kći”: Cena bezuslovne ljubavi

Megi Džilenhol je lepo i upečatljivo lice američke kinematografije, glumica iz porodice odane filmu (otac Stiven, veoma dobar reditelj, a brat proslavljeni glumac, Džejk Džilenhol). Retko je imala priliku da nosi glavne uloge (kada je za to imala priliku, bilo je ili intrigantno kao u filmu Sekretarica ili vrlo dobro poput rola u naslovima Sherrybaby, Vaspitačica), ali je bila tu, tik do velikih zvezda, poput Džulije Roberts u Osmehu Mona Lize.

Sazrevajući kao (umetnička) ličnost, Džilenhol je prošle godine ušla u rediteljski posao, kroz priču baziranu na romanu Elene Ferante, i isporučila na Venecijanskom festivalu film koji je s razlogom doživeo ovacije posetilaca i pozitivan odjek kod kritike, a autor ovih redova je uveren da se čak radi o budućem klasiku, koji u svom habitusu ima nešto od temeljnih vrednosti, umetničke snage i stilske izbrušenosti nalik onim koje su posedovala dela Bergmana i Antonionija.

Veliki deo posla Džilenhol je obavila angažujući oskarovku Oliviju Kolman za tumača njene Lede, ali takođe vrhunsku interpretaciju ostvarila je Džesi Bakli, donoseći junakinju u mladosti. Ledino putovanje u Grčku, na mirno, prilično izolovano morsko letovalište, prilika je za 48-godišnju junakinju da predahne, analizira sebe, svoje aveti vezane za porodicu, odnos prema ćerkama sa kojima nije u prisnim i učestalim kontaktima. Priseća se svoje nervoze i nesposobnosti da uskladi svoje unutrašnje potrebe i karijerne ambicije sa brigom o  devojčicama koje je sebično usisavaju, otimaju energiju, čine paralisanom da iole posveti pažnju sebi. Kad se to desi, kroz određena studijska putovanja, koja će pratiti i ljubavna afera sa uglednim profesorom Hardijem (Piter Sarsgard), Leda je izložena griži savesti i samoanalizi.

Megi Džilenhol je strpljivi analitičar svoje junakinje u mlađim i srednjim godinama i zaista duboko ponire u vrtlog osećanja koja Ledu obuzimaju, odabravši funkcionalna i upečatljiva filmska sredstva da dozirano i suptilno donese unutrašnju dramu svoje protagonistkinje.  Ona je u mladim godinama nesnađena, na ivici da se ogreši o sebe i pomisli kako je loša majka, a istovremeno je guši osećanje da će njena individua potpuno potonuti ako se ne izrazi, ako ne pokaže svoj dar u oblasti knjižvenosti, u kojoj želi da ostvari karijeru. Kroz lutku koju krade devojčici (simbol i spona njenog teškog i delikatnog perioda sa kojim još nije skroz raščistila), iza koje takođe stoji mlada majka na ivici živaca (Dakota Džonson), ona otvara front suočavanja sa bolnim osećanjima iz svoje prošlosti, ali ovaj put sa pomalo superiorne pozicije da je sve posuto prašinom vremena, talogom iskustva i svešću da šta je urađeno, urađeno je.

Mračna kći je sjajan i uzbudljiv filmski esej o mukama roditeljstva, o pogubnosti poništavanja sebe da bi se udovoljilo bićima koja smo doneli na svet, o mudrosti traženja balansa između vlastitih i tuđih potreba, o bezuslovnoj ljubavi koja, da bi se optimalno realizovala, ipak zahteva određene uslove.

Glumački dometi su posebna snaga Mračne kćeri. Olivija Kolman, na visokom nivou svoje reputacije, donosi još jednu nezaboravnu ulogu. Ona na upečatljivo senzibilan način ulazi u kožu svoje sredovečne junakinje, okrenute sećanjima i reminiscencijama, a sve se uverljivo odslikava na njenom licu, u pokretima, grču i radoznalom, upijajućem posmatranju ljudi i okoline, čak i u trenucima kada leškari na plaži i trebalo bi da se odmara.

Posebna je pak priča sa irskom glumicom Džesi Bakli, koja je u lik mlade Lede Karuzo unela celu sebe i potpuno je otkrovenje. Ona donosi mladu, nervoznu, iscrpljenu i depresivnu majku na takav način da vas boli svaka njena muka i raduje svako životno ushićenje.

Treća bitna karika u ovom čvrstom ženskom glumačkom lancu je Dakota Džonson u liku Nine, majke devojčice Elene čiju lutku ukrade sredovečna Leda. U pitanju je glumica koja se trošila u umetnički jeftinim hitovima (franšiza Pedeset nijansi), a vidi se ovde da ona ima potencijal i za nešto što će duže trajati.

Film Megi Džilenhol je na 78. Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji dobio nagradu za najbolji scenario, koji je rediteljka i napisala. Mračna kći ima i tri nominacije pred 94. dodelu Oskara: Olivija Kolman za najbolju glumicu, Džesi Bakli za najbolju sporednu glumicu i Megi Džilenhol za najbolji adaptirani scenario.