Alternative naftovodu JANAF mogle bi da donesu novi udar na džep građana Srbije

Ukoliko do toga dođe na udaru bi bio NIS, Rafinerija u Pančevu i Petrohemija, čije je poslovanje takođe zavisno od nafte. Radnici Petrohemije za N1 kažu da vesti poslednjih dana prate uz strah i neizvesnost.

Šta ako nafta prestane da „kaplje“ Jadranskim naftovodom? Četvrtim paketom sankcija, u Srbiji bi prvi na udaru bio NIS. Iz Naftne industrije Srbije za N1 navode da trenutno rade neometano. Cilj im je, kažu, da se za sada očuva stabilnost na domaćem tržištu naftnih derivata.

„Rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu i tržište je uredno snabdeveno svim vrstama derivata. NIS nastavlja da prati situaciju i analizira sve potencijalne scenarije“, sopštili su iz NIS-a za N1.

Oko 800 hiljada tona domaće nafte nije dovoljno da se pokriju potrebe Srbije. Rafinerija u Pančevu Jadranskim naftovodom dobija oko 3,2 miliona tona nafte godišnje, a ukoliko se prekid u snabdevanju dogodi, to će osim na Rafineriju uticati i na Petrohemiju.

U toj fabrici zaposleno je oko 1.150 radnika, a predstavnici sindikata za N1 kažu da vesti poslednjih dana bude strah i neizvesnost kod zaposlenih.

„To bi bilo izuzetno kritično za rad Petrohemije, jer osnovna sirovina za proizvodnju u Petrohemiji je sirov benzin koji stiže iz naše Rafinerije. Nama je na dnevnom nivou potrebno 1.500 tona sirovog benzina za rad fabrike etilen“, kaže Milan Šušnjar, sekretar sindikata inženjera i tehničara „Nezavisnost“.

„Naša dosadašnja iskustva su pokazala da ukoliko dođe do zaustavljanja fabrike na duži period to dovodi do smanjenja broja ljudi koji redovno rade u fabrici, dolazi do slanja na prinudne odmore, a onda i smanjenja zarade zaposlenima… Niko to ne želi ovde“, kaže Selma Omazić, iz sindikata „Nezavisnost“.

„Petrohemija je ponovo kolateralna šteta velikih igara. Postoje alternativni načini rada, a to su snabdevanje preko Crnog mora i Dunava, ali to iziskuje velike probleme u logistici, finansijski rezultati bi kao i ranije bili negativni, tu bi država morala da subvencionira rad Petrohemije ako bi u tim uslovima želela da Petrohemija radi…“, napominje Zlatko Bekić, iz iz Sindikata HIP Petrohemije.

Alternativni putevi poskupljuju preradu i obradu sirove nafte

Ministarstvo energetike razmatra novu „mapu“ kuda bi snabdevanje naftom moglo da se odvija, u igri su sve opcije, ali dok se ne pronađe alternativno rešenje, država – kažu u Ministarstvu – radi na povećanju rezervi.

„Uzete su u obzir sve luke u bližem i širem regionu, kao što su Luka Bar, Luka Ploče, Luka Zadar, Omišalj, Rijeka, Luka Solun, Burgas, Konstanca, kao i pravne i logističke mogućnosti za transport sirove nafte i derivata putem cevovoda, železnicom, rečnim i drumskim saobraćajem“, navelo je Ministarstvo energetike.

Ipak, svaki drugi „put“ poskupeo bi preradu i obradu sirove nafte, jer je snabdevanje preko JANAF bio najjeftiniji i scenario. Da li, onda, građane očekuje još jedan skok cena na pumpama?

„Taj paket sankcija se odnosi na države koje nisu u Evropskoj uniji, a čije su energetske kompanije u većinskom vlasništvu ruskih kompanija i ovaj prekid snabdevanja JANAF-om ne bi se odnosio samo na NIS, već i na Rafineriju u Brodu u Republici Srpskoj. To bi se osetilo naravno i na cene derivata u Srbiji“, ocenjuje stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.

Provladini mediji pišu da građani nemaju razloga za brigu, jer – prema njihovim saznanjima – predsednik Srbije o nafti pregovora sa partnerima sa Bliskog istoka. U tom slučaju Srbija bi od Emirata uvozila naftu preko albanske luke Drač.