Čehoslovačka: Česi i Slovaci obeležavaju 30 godina od mirnog razdvajanja

Poslednji dan 2022. godine i prvi dan 2023. označavaju 30. godišnjicu mirnog raspada Čehoslovačke, jedne od retkih država u istoriji koja je podeljena bez ijednog izgubljenog života.

Danas Češka republika i Slovačka neguju harmonične dobrosusedske odnose bez incidenata, uz povremeni nostalgični žal za nekada srećnim brakom.

„Ovde je moj čitav život. Ovde je hleb koji me hrani“, kaže Filip Švrček dok posmatra snegom pokrivenu obalu reke Morave.

• Kako je invazija okončala Praško proleće 1968. godine
• Vaclav Havel – inženjer Plišane revolucije u Čehoslovačkoj
• Plišana revolucija: Praški duhovi komunizma

Filip, predsednik veslačkog kluba u Hodonjinu, proveo je svih 41 godinu života uz reku koja teče niz jugoistočnu granicu Češke republike i Slovačke.

„Tamo, preko puta je Slovačka, ali za nas je to skoro isto“, kaže objašnjavajući kako njegovi veslači slede zakone rečne navigacije pre nego međunarodno pravo.

„Stalno zalutamo u slovačku polovinu reke. Nije nam potrebna zvanična dozvola i nadam se da nikad neće ni biti“.

Jedini sukobi se dešavaju leti, ali sa ovdašnjim ribarima, ne sa policijom, kaže kroz smeh.

Filip živi sa ženom Slovakinjom i njihovo dvoje dece na oko pola kilometra od veslačkog kluba. Imao je samo 11 godina kada je došlo do raspada Čehoslovačke.

Njegova sećanja su dečija – malo uzbuđenja, zbunjenosti, možda i straha. Ali osećanja su odavno prigušena.

„Za mene je sve ostalo isto: prijatelji, jezik, sve je isto.“

U Masarikovom muzeju u gradu, obilazim predmete koji su nekada pripadali ili su posvećeni Tomasu Garikuu Masariku, ovdašnjem mladiću koji je kasnije postao osnivač Čehoslovačke pred kraj Prvog svetskog rata.

Sin slovačkog trenera i kuvarice iz Moravske, sluga na austrougarskom dvoru, mladi Masarik je, baš kao i Filip, bio kod kuće na obe rečne obale.

Tehnički, svaki prelazak reke bi značio odlazak iz magravijata Moravije u kraljevstvo Mađarske – iz jednog dela kraljevstva Habsburga u drugi.

„Ali on to nije tako video“; kaže direktorka muzjea Irena Čovančikova, ljubazno odbacujući moje pokušaje da primenim definiciju državnosti 21. veka, sve sa pasošima i jasno definisanim granicama, na Centralnu Evropu sredinom 19. veka.

Razmišljam šta bi Masarik, osnivač zajedničke države Čeha i Slovaka na pepelu Austrougarske imperije 1918. godine, rekao o odluci čeških i slovačkih političara da podele ono što je stvorio 75 godina kasnije.

„Skoro da je nemoguće reći“, kaže Irena.

„Možda bi ih povukao za uši i prekorio ih, Ko zna? Ali jedno je sigurno – da se to desilo tokom njegovog života, sigurno bi se vodile intenzivne rasprave o tome“, ocenjuje ona.

Možda i još intenzivnije nego 1992. godine, kada je Čehoslovačka mirno podeljena na dve države u dogovoru dva premijera, bez referenduma.

Posle petominutne vožnje stižem do pomalo zapuštenog baroknog zamka tik posle slovačke granice.

Zamak, nekada letnjikovac Habsburga, zatvoren je i prazan tokom praznika, pa odlazim do obližnje božićne tržnice da se zagrejem uz čašu kuvanog vina.

Dok preturam po džepovima u potrazi za sitnim evrima, shvatam da je najočiglednija razlika baš ta – dok su Slovaci sa puno entuzijazma prihvatili jedinstvenu evropsku valutu, evro, Česi su ostali tvrdoglavo verni njihovoj kruni.

„Možda je šteta što smo se razdvojili, ko zna? Ali mi smo samo mali, obični ljudi, zar ne“, kaže Jan, vlasnik jedne od tezgi sa hranom.

„Ali to sve nas nije podelilo“, dodaje njegova supruga Mirka. „Za nas, ništa nije podeljeno.“

Te večeri sam prisustvovao folklornom nastupu u jednom hotelu i upoznao Miroslava Milotu, člana Valsa ansambla.

Milota svakog dana putuje preko granice u Hodonjin zbog posla, već 42 godine.

„Sećam se novogodišnje noći 1992. Sećam se da smo pevali čehoslovačku himnu – oba dela, stihove na češkom, a onda na slovačkom. Bilo je puno emocija“, kaže Miroslav.

„Shvatili smo da ćemo od tada pevati svako svoj deo. Nismo baš znali šta će se dogoditi, kako će sve ostalo, ne samo himna, biti podeljeno.“

Posetio sam Čehoslovačku u decembru 1992. i sećam se jasno osećaja nesigurnosti i, pomalo, nervoze. Do dana kada sam se preselio ovde zauvek, šest mesec kasnije, te zemlje više nije bilo.

Danas su Česi i Slovaci najbolji prijatelji. Ako zagrebete malo dublje, naići ćete i na tragove nostalgije za zajedničkom državom i povremeno, na žaljenje zbog njenog nestanka.

Ali njihov brzinski razvod, čiji su uslovi rukom napisani u bašti jedne vile, daleko je u prošlosti.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk