Diskriminacija i Srbija: Zašto je uklonjena rampa za dečaka sa cerebralnom paralizom u zgradi u Boru

Sistemski propust, šumovi u komunikaciji ili nedostatak empatije – šta je dovelo do uklanjanja rampe na ulazu jedne borske zgrade u istočnoj Srbiji, postavljene zbog malog komšije koji boluje od cerebralne paralize?

„Već sam navikao na sve i svašta, gde god odemo vrata su nam zatvorena, takvo je stanje da uvek mora da se boriš i ideš dalje”, tonom čoveka koji je na sve oguglao, govori za BBC na srpskom Zdenko Smolović, otac malog Nikole.

Prema njegovim rečima od 31 stana u zgradi, protiv ovakvog rešenja bili su stanari iz 21.

Igor Ćirić, zamenik upravnika zgrade naglašava da se stanari nisu pitali kako će krajnje rešenje da izgleda, niti su videli projekat pre postavljanja.

„Napravili su nas na negativce, a ja sam prvi potpisao za tu rampu kad je otac počeo da skuplja potpise”, govori Ćirić za BBC na srpskom.

Dobrica Đurić, član Gradskog veća zadužen za oblast socijalne zaštite i društvene brige o deci, najavio je da će se naći drugo tehničko rešenje u januaru za ovaj problem.

• „Nema rampe, nema lifta” – Koliko je u Srbiji kultura pristupačna ljudima sa invaliditetom
• Nikola Živanović – MC Džoni: Reper koji nikada nije repovao
• „Život u kolicima nije piknik”

Rampa je postavljena u avgustu, ali se većina stanara već drugog dana pobunila, zbog čega i nije završena.

Ipak, porodica Smolović je koristila rampu, što im je umnogome olakšalo svakodnevicu, a posebno njihovom sinu u dečijim invalidskim kolicima.

Šta se desilo?

Zdenko Smolović se pre nešto više od šest meseci obratio gradskoj upravi u Boru za pomoć jer zgrada u kojoj živi nema obezbeđen pristup za osobe sa invaliditetom.

Da bi se tako nešto uradilo, potrebno je sakupiti dovoljan broj potpisa stanara.

Smolović kaže da je sakupio 12 potpisa od 16 koliko mi je bilo potrebno, ali ga je u tom procesu prekinuo poziv iz Banje Koviljače gde je potom odveo Nikolu na rehabilitaciju.

Međutim, gradska uprava mu je ekspresno izašla u susret i pre nego što je uspeo da sakupi dovoljan broj potpisa, postavila je rampu.

„Greška je bila u tome što nismo sačekali da se prikupe potpisi za saglasnost.

„Krenuli smo da gradimo rampu ne misleći da će ljudi da se pobune i da budu protiv toga”, kaže član Gradskog veća zadužen za oblast socijalne zaštite i društvene brige o deci Dobrica Đurić za BBC na srpskom.

Kaže da su prethodne pripreme bile obavljene, te da su prvo poslali „građevinca da sagleda tehnički aspekt”, nakon čega je doneta odluka da je „idealno da to bude rampa”.

„Mogla je i gusenica, ali bi roditelji imali problem jer je to teško, ogromno i sporo”, ističe Đurić.

Većini stanara se odmah usprotivila ovakvom potezu i tražila da se rampa ukloni.

„Imali su primedbe da se teško kreću pored, da je mali prostor na stepeništu preostao – šta ako se sele, šta kada dođe Hitna pomoć, mada sve to može preko rampe da se radi – i selidbe, i kolica”, dodaje član Gradskog veća.

Đurić kaže da je bilo nekoliko sastanaka sa nezadovoljnim stanarima, gde im je objašnjeno da će ona po završetku radova izgledati drugačije.

„Da je rampa bila završena, pretpostavljam da bi i stanari drugačije gledali, ali nisu dali ljudima da se nastave radovi.

„Trebalo je da se gumira, farba, postave rukohvati – ona izgleda ružno, ali to je rampa za osobe sa invaliditetom, nije pravljena da bude lepa, već da bude funkcionalna” zaključuje Đurić.

Zdenko Smolović kaže da su rampu koristili svakodnevno, kao i ostali stanari zgrade.

„Iako nije bila završena, moglo je da se hoda preko nje”, dodaje.

Ističe da su mu se neke starije komšije već požalile što je više nema jer im je olakšavala odlazak na pijacu i u prodavnicu, tako da nisu više morali da tegle torbe uz stepenice.

• Kako osobe sa invaliditetom žive na Balkanu u vreme korona virusa
• Političari s invaliditetom izabrani u parlament Japana
• Invalidska kolica nisu prepreka za putovanja po svetu

Šta kaže zamenik upravnika zgrade?

Igor Ćirić, zamenik upravnika zgrade naglašava da stanari nisu pitali kako će krajnje rešenje da izgleda, niti da su videli projekat pre postavljanja.

„Napravili su nas na negativce, a ja sam prvi potpisao za tu rampu kad je otac počeo da skuplja potpise”, govori Ćirić za BBC na srpskom.

Kaže da je hodanje po rampi izazivalo nesnosnu buku, dok po snegu i ledenoj kiši nije uopšte bila prohodna.

Da tuda prođu strahovali su i roditelji sa malom decom, kao i pojedine starije komšije, tvrdi Ćirić.

Kaže da su stanari željni da se ovaj problem reši i da su već davali određene predloge koji su odbijani

Neki od njih su bili da se rampa proširi na ceo ulaz ili da se postavi lift sa druge strane zgrade.

„Rekli su da ne može lift, da će da zauzme prostor, da je skup i da nemaju para i ostalo je na tome”, zaključuje Ćirić.

„U suprotnosti sa standardima”

„Sve vrste prilagođavanja i omogućavanja nesmetanog kretanja osobama sa invaliditetom moraju se vršiti u skladu standardima koji regulišu oblast pristupačnosti, što između ostalog podrazumeva da ne ugrožava ničiju bezbednost”, govori za BBC na srpskom Ljupka Mihajlovska, predsednica Upravnog odbora Saveza za pristupačnost Srbije.

Ona smatra da je rampa u Boru bila postavljena „u suprotnosti sa standardima”, koji su definisani u članu 7 Pravilnika o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

„Ja ne želim da verujem da mi živimo u društvu koje nema razumevanja za komšije, ali verujem da su ovde bezbednosti razlozi bili u pitanju jer vidimo da tu nema mesta da se spusti majka sa malim detetom jer je rampa već zaklonila ionako mali prostor”, dodaje Mihajlovska.

Kaže da, iako je kod nas rampa simbol pristupačnosti, ona ne može „svuda i uvek” da bude rešenje.

„Ovde se dovodi u pitanje i površina, da li postoji mogućnost da se stavi jedna ovakva rampa ili bi tu bilo rešenje stepenišna platforma koja se rasklopi, osoba siđe i skupi se, koja ne bi ugrožavala bezbednost ostalih ljudi.”

Jedno od rešenja, dodaje Mihajlovski, bilo bi angažovanje lokalne samouprave oko zamene stana porodice u „nekoj pristupačnijoj zgradi”.

Drugo rešenje na vidiku

Rampa je posle više od pola godine uklonjena juče – 29. decembra.

Dobrica Đurić kaže da je rampa isečena i da će biti odneta na novu adresu gde će koristiti drugoj osobi sa invaliditetom.

Iz gradskog budžeta su, dodaje, već izdvojena sredstva za neko drugo rešenje oko pristupa zgradi u kojoj živi porodica Smolović.

„Treba posle praznika da se sastanemo i nađemo zajedničko rešenje.

„Nama je rampa bila najidealnija, ali šta je tu je”, navodi Zdenko Smolović.

A na naše pitanje kako će do tada, s obzirom na to da rampe više nema, Nikolin otac odgovara:

„Kao i do sada što smo, isto u kolicima, niz i uz stepenice”.

Šta je cerebralna paraliza?

Cerebralna paraliza je skup najraznovrsnijih fizičkih, čulnih i mentalnih oštećenja koja nastaju kao posledica povrede mozga u najčešće u ranom detinjstvu.

Tokom rehabilitacije, dugotrajnog procesa čiji se ishod ne može unapred predvideti, neka od ovih oštećenja mogu se sanirati, ili se njihove posledice mogu delimično ublažiti.

Uzrok ovih poremećaja je povreda mozga nastala pre porođaja, tokom porođaja ili tokom prvih godina detetovog života, koja utiče na detetovu sposobnost kretanja, držanja tela i ravnoteže.

U zavisnosti od položaja i ozbiljnosti povrede mozga kod deteta, pored teškoća u kretanju, mogu javiti mnogi drugi problemi u razvoju, govoru, učenju, oštećenje sluha ili vida, kao i epileptični napadi.

Uspeh rehabilitacije osoba sa cerebralnom paralizom je utoliko veći ukoliko se sa njom počne ranije.

Veliki broj osoba sa invaliditetom sa posledicama cerebralne paralize koristi invalidska kolica i druga ortopedska pomagala.

*Izvor: Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]