Ekonomija i avio-saobraćaj: Vreme jeftinih letova je završeno, kaže direktor Rajanera

U ponudi Rajanera više neće biti jeftinih letova zbog poskupljenja goriva, rekao je direktor ove avio-kompanije Majkl O’Liri.

„Vreme kada su karte koštale 10 evra je završeno“, kaže on.

Prosečna cena će porasti na 40 evra i na otprilike 50 evra u narednih pet godina, rekao je on za BBC.

Veruje da će ljudi nastaviti da lete često, uprkos rastućim troškovima života.

• Kakva su prava putnika u slučaju otkazivanja leta
• Avio-kompanija traži od direktora da utovaruju prtljag
• Šta se desi kada stigne dojava o bombi u avionu tokom leta

„Nema sumnje da cene karata od jednog evra ili čak 0,99 evra neće biti u narednih nekoliko godina“, rekao je u O’Liri u emisiji na BBC Radiju 4.

Porast cene goriva, podiže i cene avionskih karata, kao i račune za struju u domaćinstvima, što utiče na prihode ljudi.

Ali direktor Rajanera kaže da očekuje da će uprkos tome kupci tražiti opcije sa manjim troškovima umesto da manje lete.

„Mislimo da će ljudi nastaviti učestalo da lete. Ali verujem i da će ljudi postati mnogo osetljiviji na cene“, dodaje on.

Kako su avionske karte postajale jeftinije poslednjih decenija, broj letova je rastao, a sve više ljudi odlazilo je na kratke pauze u inostranstvo.

Avio-kompanije poput Rajanera, Izidžeta, Vuelinga i Vizera nadmetale su se u ponudi jeftinih usluga bez dodatnih troškova.

Komercijalni letovi sada čine oko 2,4 odsto globalne emisije ugljen-dioksida, a nadležni u ovom sektoru suočavaju se sa pritiskom da smanje uticaj na klimu – čak su u toku i kampanje koje ubeđuju korisnike da pređu na železnički ili drumski saobraćaj.

Međutim, O’Liri tvrdi da drumski saobraćaj ima veći doprinos ukupnom CO2, dodavši da je pogrešan plan o smanjenju štetnih emisija vazdušnog saobraćaja.

Rekao je da Rajaner ulaže u avione sa efikasnijom potrošnjom goriva, ali da će veće smanjenje upotrebe fosilnih goriva doći od prelaska sa benzina i dizela na električna drumska vozila.

U jeku kovid pandemije, koja je ozbiljno poremetila međunarodna putovanja, ljudi su pokazali da su željni da se vrate letovima.

Ali kako se potražnja za avionskim prevozom vratila, nedostatak osoblja u avio-kompanijama i na aerodromima doveo je do kašnjenja i otkazivanja u mnogim zemljama.

Neki putnici su bili primorani da čekaju satima ili da odlože putovanje u poslednjem trenutku.

O’Liri je rekao da su oni iz Rajanera bolje upravljali situacijom od drugih avio-kompanija jer su „delimično imali sreće, a delimično bili hrabri“ prilikom donošenja odluke da započnu regrutovanje i obuku kabinskog osoblja i pilota prošlog novembra kada je omikron soj još uticao na međunarodna putovanja.

U prvih šest meseci 2022, Rajaner je otkazao 0,3 odsto letova, u poređenju sa Britiš Ervejzom od ukupno 3,5 odsto, Izidžetom 2,8 odsto.

Direktor Rajanera kaže da ima „veoma malo simpatija“ prema aerodromima, dodavši da oni znaju raspored mesecima unapred i da je osoblju u sektoru obezbeđenja, koje je u njihovoj nadležnosti, potrebno manje obuke nego pilotima.

Optužio je upravu londonskog aerodroma Hitrou, koja je tokom leta ograničila broj putnika na aerodromu, za loše upravljanje.

Iz uprave Hitroa su odgovorili da je neophodno obezbediti pouzdan i siguran servis.

Udruženje operatera aerodroma saopštilo je da vazduđne luke zapošljavaju osoblje od kraja prošle godine i da većina putnika sada putuje bez ili sa minimalnim smetnjama.

O’Liri je rekao da se nada da će problemi na aerodromima u Velikoj Britaniji biti rešeni do sledećeg leta, dodavši da bi Bregzit (izlazak Velike Brtanije iz Evropske unije) mogao da nastavi da stvara izazove prilikom zapošljavanja osoblja.

Rajaner ima sedište u Dablinu, ali upravlja stotinama ruta u i van Velike Britanije.

Odlazak Britanije iz EU pokazao se kao „katastrofa za slobodno kretanje radne snage“, rekao je direktor Rajanera i pozvao vladu da „bude iskrena i prizna“ da je to uzrok nedostatka radnika.

Britansko tržište rada je „fundamentalno uništeno“, rekao je O’Liri, dodavši da je vreme da Ujedinjeno Kraljevstvo razmisli o poništavanju „one gluposti Bregzit“.

On je rekao da bi prioritet za sledećeg premijera Velike Britanije trebalo da bude potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU, što podrazumeva i slobodno kretanje radne snage.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk