Evropska unija i proširenje: Nezadovoljstvo lidera zemalja Zapadnog Balkana – „bar u dnevnoj sobi da budemo zajedno“

Ni najnoviji Samit Evropske unije (EU) nije doneo ništa novo zemljama Zapadnog Balkana, iako je bilo nekih nagoveštaja da bi i ovaj deo Evrope, posle zelenog svetla Ukrajini i Moldaviji za pristupanje evropskom bloku, mogao da dobije bar nešto.

Ali to nešto je opet bilo ništa.

Nevesela lica lidera zemalja Zapadnog Balkana posle razgovora sa čelnicima EU, pretočena su i u gorke reči, a posebno su bili nezadovoljni premijeri Albanije i Severne Makedonije, čije zemlje već 18 godina čekaju na otpočinjanje pregovora.

Osećam se dobro što sam u Briselu kao Evropljanin, ali i loše jer još ne možemo da budemo tu kao punopravni Evropljani nego kao gosti u podeljenoj kući, rekao je Edi Rama, premijer Albanije.

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski izrazio je nezadovoljstvo dosadašnjom dinamikom evrointegracija,, tražeći garancije da Bugarska, kao glavni kočničar, neće postavljati nove uslove.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, rekao je da je se na njega vrši veliki pritisak zbog ruske invazije na Ukrajinu, jer Srbija nije uvela sankcije Moskvi.

• „Poslednji voz za Evropu“: Hoće li rat u Ukrajini približiti Srbiju EU
• Kada sve Srbija nije ušla u Evropsku uniju
• Koje poruke je Šarl Mišel doneo na Balkan

Uoči samita, Endi Hodžaj sa britanskog Univerziteta u Vorviku rekao je za BBC na srpskom da „ne očekuje da će EU pokazati istinsku posvećenost i dati datum kada EU zapravo planira da se proširi na Zapadni Balkan“.

„Ova diskusija o tome kada i da li EU planira da se proširi trebalo bi to da razjasni i to što pre kako bi se ponudio jasan put za region“, kaže Hodžaj, pravni stručnjak za proširenje EU.

Neke od ideja su da taj dugi proces bude u fazama kako bi zemlje mogle da dobijaju finansijske podsticaje i pre nego što postanu članice.

Šta je rekao Vučić?

Dao je, kaže, veliku podršku veliku podršku otvaranju procesa pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, ali da se ponovo ništa nije desilo.

„Verujem da naši prijatelji zaslužuju da počne proces pregovora. To nije samo formalni zahtev, već nešto što je neophodno, jer su obe zemlje ispunile sve zahteve“, dodao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za medije sa liderima Albanije i Severne Makedonije.

Naglasio je da je Srbija pod velikim pritiskom zbog rata u Ukrajini.

Naveo je da je od 24. februara kada je počela ruska invazija na Ukrajinu u evropskim medijima objavljeno 2.629 članaka koji navode da Srbija ugrožava ceo region Zapadnog Balkana, da ugrožava suverenitet Bosne i Hercegovine i Kosova.

„Nisam ovde da pravdam našu poziciju, jer mene kao predsednika obavezuju zaključci našeg Saveta za nacionalnu bezbednost. Moramo da vodimo računa o našem nacionalnom interesu“, poručio je Vučić.

Negirao je i da je inicijativa Otvoreni Balkan – saradnja Srbije, Albanije i Severne Makedonije – bila ideja mađarskog premijera Viktora Orbana ili ruskog predsednika Vladimira Putina.

„To je bila ideja nas trojice (lidera Srbije, Albanije i Severne Makedonije), želeli smo da vodimo računa o našem regionu“, istakao je Vučić.

Šta je rekao Rama?

Albanski premijer je bio najoštriji i najslikovitiji.

Razočaran je, kaže, odnosom Unije prema evrointegracijama regiona, navodeći da nije samo Bugarska problem, već to što se „EU umorila od proširenja“.

„Zabrinjavajuće je da čak ni pandemija i tragični rat koji se može pretvoriti u svetski nisu doveli do ujedinjenja.

„Nema problema ako smo na različitim spratovima, ali bar u dnevnoj sobi treba da budemo zajedno“, naglasio je Rama.

Posebno je govorio o Bugarskoj i njenoj blokadi puta za Severnu Makedoniju.

„Od jedne zajedničke vizije i zajednice, EU je postala instrument za pojedinačne članice da stopiraju nešto.

„Priča sa Bugarskom je sramota. Jedna država nameće nešto svoje, a ostalih 26 ne mogu da urade ništa o tome. Ima dosta navoda da je (predsednik Rusije Vladimir) Putin bolestan, ali ne mogu da kažem da ova kuća ovde deluje zdravo“, naveo je Rama.

On je apelovao na lidere EU da „ne ubijaju veru“ Albanaca u evropsku budućnost, navodeći da će njegova zemlja ostati na evropskom putu u uverenju da će postati deo EU.

Rama je izrazio žaljenje i što EU još nije liberalizovala vizni režim za građane Kosova.

„Građani Kosova su u vreme diktature u Jugoslaviji mogli slobodno da se kreću. Otkad su oslobođeni, njihovi oslobodioci ih drže kao taoce“, rekao je Rama.

Albanski premijer je ponovio da EU treba da ima razumevanja za Srbiju i da nije dobro da zahteva od Beograda da se pridruži svim sankcijama koje je uvela Rusiji.

Rama je rekao i da je u Srbiji „realnost potpuno drugačija“ i da je na sastanku sa evropskim liderima „pokušao da objasni“ da 80 odsto građana Srbije podržava ruskog predsednika Putina.

Šta je rekao Kovačevski?

Zatražio je garancije da Bugarska više neće iznositi nove uslove kada je reč o Severnoj Makedoniji i njenim evropskim integracijama.

„Bugarska je odlučila da se vrati u prošlost i blokira otpočinjanje pregovora. Vreme je da EU ispuni obećanja pre nego što da nova“, dodao je.

Rekao je i da „istorijska pitanja ne mogu biti uslov pregovoraovljavanja“.

„Takva uslovljavanja su neprihvatljiva za mene i za naš narod. Uvek stavljamo strateške interese zemlje na prvo mesto.

„Severna Makedonija, Albanija i Srbija će u međuvremenu nastaviti da evropeizuju svoja društva i šire saradnju kroz inicijativu ‘Otvoreni Balkan’ koja nije i ne sme da bude zamena za članstvo u EU“, poručio je Kovačevski.

Dobra vest da se proširenje vratilo na dnevni red

Analiza profesorke Eli Gateve sa Univerzteta u Oksfordu za BBC na srpskom

Mislim da će Evropski savet potvrditi perspektivu članstva Ukrajini, Moldaviji i Gruziji.

Ovo će biti izuzetno značajno jer Unija okleva da razmotri proširenje perspektive članstva izvan Zapadnog Balkana.

Ostaje da se vidi kako će Unija promeniti politiku proširenja.

Ali jasno je da će Unija morati da preispita dosadašnji pristup.

Dobra vest je da se proširenje vratilo na dnevni red EU.

Pored odluke koja se odnosi na Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju, EU će želeti da pošalje pozitivnu poruku zemljama Zapadnog Balkana.

Otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom će pokazati da je EU odlučna da ispuni obaveze.

Šta je na stolu?

Ukrajini i Moldaviji nudi se status kandidata, što ne mora mnogo suštinski da znači, a zemljama Zapadnog Balkana zasad neodređena „politička zajednica“ kao novo ime za čekaonicu.

Šef Evropskog saveta Šarl Mišel je u maju pre dolaska u Srbiju pozvao na stvaranje „Evropske geopolitičke zajednice“.

Prethodno je sličan predlog imao i francuski predsednik Emanuel Makron da se stvori svojevrsna Evropska politička zajednica kako bi se saradnja sa susednim zemljama Evrope proširila izvan procesa pridruživanja koji je u teškoćama.

„Predlog Makrona i Mišela da se stvori politička zajednica, koja bi mogla da uključi šest država Zapadnog Balkana i partnere sa istoka, posebno Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju, predstavlja mač sa dve oštrice i nije od pomoći za proces proširenja – barem za poziciju Zapadnog Balkana“, kaže Endi Hodžaj za BBC na srpskom.

Kako kaže, većina balkanskih država već je preduzela brojne reforme da uskladi domaće zakone i politike, kao i da su se angažovale u nizu sporazuma koji su takođe bili politički skupi pod pretpostavkom da postanu deo Evropske unije, a ne druge vrste zajednice koju nude Makron i Mišel.

„Konkretno, Srbija i Kosovo su se angažovali u dijalogu kako bi rešili bilateralne probleme sa uslovima za ulazak u EU i to je bio glavni motivacioni faktor i podsticaj.

„Ideja o pridruživanju političkoj ili geopolitičkoj zajednici, učiniće da dijalog bude još izazovniji“, ističe Hodžaj, stručnjak za pravna pitanja proširenja EU.

Posle pauze u pregovorima, Beograd i Priština su 21. juna postigli sporazum o energetici, o čemu je izvestio specijalni izvestilac EU Miroslav Lajčak.

Iz Brisela stižu mnoge ohrabrujuće poruke, ali sa malo konkretnih odluka.

„Zapadni Balkan je strateški prioritet za EU, više nego ikad“, napisao je na Tviteru predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

The #WesternBalkans are a strategic priority for the #EU. More than ever.#Montenegro has a 100% record of aligning with our common foreign & security policy.
This shows your strong commitment to becoming a member of the European Union.@predsjednik_cg pic.twitter.com/acN8tIIzDz

— Charles Michel (@CharlesMichel) June 14, 2022

Viola fon Kramon-Taubadel, izvestiteljka Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan, izjavila je da bi, ukoliko Ukrajina i Moldavija dobiju status kandidata za članstvo u EU, i zemlje Zapadnog Balkana trebalo da dobiju nešto, prenosi Radio slobodna Evropa.

Ona je navela da „vraćanje kredibiliteta“ podrazumeva status kandidata BiH za članstvo u EU, otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom i vizna liberalizacija za Kosovo.

Sličnog stava je i Endi Hodžaj.

„I Severna Makedonija i Albanija su ispunile uslove za otvaranje pregovora o pridruživanju i Bugarska ih je nepravedno blokirala – ali to govori da države članice EU zapravo nemaju konsenzus o tome šta je politika proširenja EU.

„Ona je s jedne strane postala previše politizovana i države članice je koriste za unutrašnju politiku, a preterano tehnička je, s druge strane, iz ugla Komisije“, kaže Hodžaj.

On smatra da bi jednostavnije bilo da se Komisija bavi tehničkim detaljima sve dok država kandidat ne bude spremna da razgovara o Ugovoru za pristupanje, umesto sadašnje obaveze da sve države članice jednoglasno podrže svaki stupanj ili da ga blokiraju.

„Nije od pomoći da se sve države članice jednoglasno slože u svakoj fazi procesa proširenja EU.

„Stoga bi otključavanje procesa pristupanja dalo stvarnu poruku da je Zapadni Balkan strateški prioritet – čime bi se uskladile reči i dela“, navodi stručnjak za EU.

Šta nije na stolu?

Za predstojeći samit pominjalo se da će Srbija možda otvoriti treću grupu poglavlja – klaster od osam pregovaračkih celina, ali to se neće desiti, saopštila je prošle sedmice ministarka Srbije za evropske integracije Jadranka Joksimović.

„Što se nas tiče mi smo potpuno spremni za otvaranje klastera 3 – konkurentnost i inkluzivni rast, međutim, jasno je bilo da nećemo otvoriti klaster u junu upravo zbog neusklađivanja sa režimom restriktivnih mera.

„Nisam baš optimista ni što se tiče drugih, ali ima vremena do kraja godine, čeka nas mnogo izazova – energetska, prehrambena i svaka druga kriza koju moramo zajedno da rešavamo i zato je važno da Srbija čvrsto bude na evropskom putu“, poručila je Joksimović za RTS.

U neotvorenoj grupi pregovaračkih poglavlja su informaciono društvo i mediji, oporezivanje, ekonomska i monetarna politika, socijalna politika i zapošljavanje, preduzetništvo i industrijska politika, nauka i istraživanje, obrazovanje i kultura i carinska unija.

Srbija je dosad otvorila dva, od šest klastera ukupno, ali nije se priključila većem delu sankcija koje je Evropska unija uvela Rusiji zbog rata u Ukrajini.

Uvođenje sankcija Rusiji za Srbiju u ovom trenutku može biti pitanje svih pitanja, ocenio je ranije Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji za BBC.

• Vučić: Pozicija Srbije teža posle izjava Putina o Kosovu, ostajemo snažno na evropskom putu
• Vučić: Ne uvodimo sankcije Rusiji, niti ćemo da nacionalizujemo imovinu ruskih firmi

Dokle je koja zemlja stigla?

Od balkanskih zemalja, Crna Gora i Srbija imaju „status kandidata“ i otvorile su brojna pregovaračka poglavlja.

Status kandidata Crna Gora je dobila 2010. godine – Srbija 2012. – ali i dalje nije deo Unije, iako od zemalja Zapadnog Balkana za to ima najveću podršku zemalja članica.

Kao jedan od mogućih datuma kada bi Crna Gora mogla da bude spremna za EU pominje se 2025. godina, a za ceo Zapadni Balkan 2033.

Da bi postale članice EU, države bi trebalo da ispune brojna pravila i standarde iz 35 pregovaračkih poglavlja, što nije jednostavan proces.

A često se jave i dodatni izazovi, poput Bugarske, koja je kao članica EU, blokirala Severnu Makedoniju na putu ka EU zbog neslaganja oko istorije i jezika.

Godinama je njihove evropske integracije blokirao spor sa Grčkom oko imena države.

Pošto Albanija za briselsku administraciju ide u paketu sa Severnom Makedonijom, obe države i dalje čekaju otvaranje pregovora, iako već godinama imaju status kandidata.

• „Progutali ime“, a datuma nema: Kako su se Makedonci naljutili na Brisel
• Izveštaj Evropske komisije: Ponovo „ali“ za Zapadni Balkan

Peta evropska država koja ima status kandidata, ali i suštinski stopirane pregovore jeste Turska.

Taj status je i dalje cilj Bosne i Hercegovine koja se vodi kao potencijalni kandidat.

Bosna i Hercegovina zahtev za članstvo prvi put je predala 2016, a ubrzo je dobila set od nekoliko hiljada pitanja na koja treba dati odgovor – što se još nije dogodilo.

I sve dok ne bude mogla da uspešno odgovori na pitanja iz upitnika Evropske komisije, BiH će ostati samo potencijalni kandidat.

Slično udaljeno od Brisela i geografski i politički je i Kosovo, koje ne priznaju neke od članica EU.

Građani Kosova već godinama čekaju kada će bez viza moći da uđu u zemlje Šengena.

Ukrajina i Moldavija – da, Gruzija, za sada, ne

Evropska komisija podržala je zahtev Ukrajine da joj dodeli status kandidata, što je važan, ali samo prvi korak ka EU.

Preporuku Evropske komisije još treba da potvrdi 27 država članica EU, na samitu ove nedelje.

• Zašto Ukrajina želi da se pridruži EU
• Za prijem Ukrajine u EU biće potrebne decenije, kaže Makron

Francuska, Nemačka i Italija su već podržale kandidaturu Ukrajine, ali odluka mora biti jednoglasna.

Ursula fon der Lajen, obučena u žuti sako i plavu košulju – boje ukrajinske zastave, rekla je da su Ukrajinci pokazali da su „spremni da umru“ za evropsku perspektivu.

„Mi želimo da žive sa nama u evropskom snu“, rekla je ona.

Dodala je da je Ukrajina pokazala „težnju i rešenost da živi u skladu sa evropskim vrednostima i standardima“.

Ali to je pod uslovom da Ukrajina osigura poštovanje međunarodnog prava.

Ukrajinski susedi Moldavija i Gruzija, obe bivše sovjetske države, takođe su podnele zahteve za članstvo ubrzo pošto je Rusija napala Ukrajinu, zabrinute da bi kao nekadašnje članice Sovjetskog saveza mogle da budu sledeće na udaru.

Fon der Lajen je podržala Moldaviju – jednu od najsiromašnijih evropskih zemalja – da dobije status kandidata, ali ne i Gruziju koja ostaje potencijalni kandidat.

Uoči evropskog samita, u centru Tbilisija održan je veliki skup podrške evropskoj budućnosti Gruzije.

Desetine hiljada ljudi sa zastavama Gruzije i EU ispunile su u 20. juna trg ispred zgrade parlamenta u centru gruzijske prestonice, a mnogi su nosili zastave EU i transparente na kojima je pisalo na engleskom: „Mi smo Evropa“.

„Moldavija je zaista na evropskom putu, proreformskom i antikorupcijskom“, rekla je u Briselu predsednica Evropske komisije.

Endi Hodžaj očekuje da Ukrajina i Moldavija dobiju status kandidata kao „simbolični gest“ na putu kao EU, a da ih suštinske reforme u smislu vladavine prava i borbe protiv korupcije tek očekuju kada se rat završi.

„Međutim, dati taj status ovim zemljama i prevideti Kosovo i Bosnu i Hercegovinu ne bi bilo u redu.

„Ako EU zaista želi da se ponaša strateški, onda je status kandidata za EU za Kosovo i Bosnu i Hercegovinu u svetlu geopolitičkih dešavanja u Evropi od strateškog značaja“, navodi on u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk