Hrana, inflacija, privreda: Svetske cene hrane najviše u poslednjih 10 godina – kako je u Srbiji i na Balkanu

Cene hrane u svetu porasle su za više od 30 odsto u prethodnih godinu dana i dosegle najviše nivo u poslednjoj deceniji.

U saopštenju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), ističe se skok cena žitarica i biljnog ulja širom sveta.

U oktobru je zabeležen rekordni rast cene ulja od deset odsto.

Na rast cena uticali su poremećaji u snabdevanju, visoke cene roba, zatvaranje fabrika i političke napetosti.

FAO je saopštio da je njena merna cena žitarica porasla za više od 22 odsto u odnosu na godinu dana ranije.

• Zašto su poskupeli meso i ulje u Srbiji
• Svakodnevna hrana koja bi mogla da postane luksuz
• Zašto se u Srbiji baca toliko hrane i kako se to može rešiti

Cena pšenice je bila jedna od najvećih stavki u ovom skoku cena.

Zabeležen je rast od skoro 40 odsto u poslednjih 12 meseci pošto su veliki izvoznici – Kanada, Rusija i SAD – imali slabe žetve.

„U slučaju žitarica, suočavamo se sa situacijom u kojoj bi se moglo reći da su klimatske promene one koje na kraju izazivaju pad proizvodnje”, rekao je za BBC Piter Bat, stručnjak za agrobiznis na poslovnoj školi Kurten.

„Imali smo prilično loše žetve u mnogim delovima sveta.”

FAO je saopštila da je njen indeks cene biljnog ulja potaknut rastom cena palminog, sojinog, suncokretovog i ulja repice.

Cena palminog ulja porasla je pošto je proizvodnja iz Malezije smanjena zbog nedostatka radnika, uglavnom migranata, saopštio je FAO.

Zbog nedostatka radne snage povećavaju se troškovi proizvodnje i transporta hrane i u drugim delovima sveta.

„Drugi problem koji se pojavio je odvoženje i plasiranje proizvoda.

„Na primer, ovde u Australiji stiglo je mnogo brodova da odnesu hranu, ali ne možemo da nateramo posadu da dođe zbog kovida.”

Poremećaji u isporukama uticali su na rast cene mleka.

Cene mlečnih proizvoda porasle su za skoro 16 odsto u prošloj godini.

Bridžit Busikja sa Univerziteta Mekvajer kaže da spekulacije na globalnim tržištima takođe doprinose tome da cene budu podložnije promenama.

„Od devedesetih, deregulacija trgovine na terminskom tržištu omogućila je institucionalnim investitorima da uđu na ovo tržište u velikom obimu”, navodi Busikja.

Terminsko tržište je ono na kojem se ekonomska lica obavezuju na isporuku određene količine robe u budućnosti.

Ovo posebno utiče na zemlje koje se oslanjaju na uvoz hrane.

„Očekujte da će zemlje poput Egipta ili bliskoistočnih država imati probleme u snabdevanju žitaricama”, rekla je ona.

Busikja je takođe naglasila da rast cena hrane obično najviše pogađa siromašne.

Oni su u nepovoljnom položaju i ovakva situacija može da dovede do povećanja društvenih i političkih napetosti.

• Šta se dešava vašem mozgu kad iz ishrane izbacite šećer
• Kako je prerađena hrana postala toliko nezdrava
• Vodič kroz studentske restorane u Srbiji – sanjaju li studenti veću šniclu u menzi

Kako je u Srbiji?

Cene pojedinih namirnica u Srbiji takođe su rasle iz meseca u mesec, a potrošače posebno pogađa poskupljenje ulja i mesa.

Cena litre ulja dostiže i 225 dinara u nekim prodavnicama, a za kilogram svinjskog filea treba izdvojiti 950 dinara.

Prosečna cena ulja u odnosu na prošlu godinu skočila je za 40 dinara, što znači da za prosečnu platu možemo da kupimo 84 litra manje u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Početkom juna u Srbiji počela je da raste cena svinjetine i piletine za 10 odsto, u avgustu junetine i teletine za 17 odsto, da bi suma novca koja je potrebna da se izdvoji za kilogram mesa u septembru dostigla rekord.

Rastu cena mesa najviše je doprinelo poskupljenje stočne hrane i smanjen obim stočnog fonda, tvrde stručnjaci.

U Ministarstvu trgovine i turizma Srbije, poskupljenje mesa vide kao rezultat povećanja cena ključnih inputa u proizvodnji, pre svega poljoprivrednih, koji su berzanska roba.

„Srbija u tom pogledu nije izolovano ostrvo, a svedoci smo činjenice da su cene žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda tokom pandemije, manje-više u porastu”, rekao je Uroš Kandić, državni sekretar u tom ministarstvu za sajt Ekapija.

U praksi, poskupljenje mesa izgleda ovako – u jednom od najrasprostranjenijih lanaca marketa u Srbiji, kilogram junećeg šola košta 1.014 dinara, svinjski file 949, a but 659 dinara.

Piletina je nešto jeftinija, te kilogram grudi može da se kupi za 482 dinara, krila za 300, a bataka za 366 dinara.

Pre godinu dana, kilogram pilećih grudi u lancima hipermarketa koštao je oko 360 dinara, batak i karabatak su koštali oko 270 dinara, cena kilograma filea je bila 480 dinara, a krilaca 190, pokazuju podaci sa sajta cenoteka.rs.

U isto vreme, svinjetina je bila za oko 100 do 200 dinara jeftinija, a isto važi i za junetinu.

Cene mesa u regionu

Stanovnici zemalja u regionu takođe se bore sa poskupljenjima cena mesa.

U Bosni i Hercegovini je meso ove godine poskupelo dva puta do početka septembra, pa tako kilogram pilećeg filea sada košta deset konvertibilnih maraka – oko 5,1 evro (600 dinara).

Za kilogram pilećih bataka u Severnoj Makedoniji potrebno je izdvojiti do tri evra (270 dinara), koliko košta i kilogram mlevene junetine.

Prema podacima objavljenim u hrvatskim medijima sredinom septembra, cena kilograma svinjskog buta išla je i do skoro sedam evra (oko 830 dinara).

U Crnoj Gori cena kilograma pilećeg filea ide do 7,5 evra – oko 880 dinara, za istu količinu svinjskog buta bez kostiju potrebno je izdvojiti oko četiri evra (460 dinara), dok juneći but košta sedam evra.

Kilogram pilećeg filea u supermarketima u Sloveniji košta šest evra, a evro manje iznosi ista količina mešanog mlevenog mesa.

Pogledajte video o veganstvu u Srbiji

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk