Izbori 2022, Srbija: Zašto je glasanje u Velikom Trnovcu važno za sve

Ni skoro tri meseca otkako su održani parlamentarni izbori u Srbiji nema konačnih rezultata, samim tim ni novog saziva skupštine, a sve zbog jednog biračkog mesta na jugu zemlje.

U Velikom Trnovcu, u većinski albanskom selu u opštini Bujanovac, u četvrtak, 23. juna trebalo je da bude održano ponovljeno glasanje za narodne poslanike, ali ni četvrti pokušaj nije uspeo.

Time je pomeren i kraj izbornog procesa u Srbiji, konstituisanje novog saziva republičke skupštine, a to dalje odlaže i formiranje nove vlade.

Sudbina republičkih organa vlasti zavisi od biračkog mesta sa nešto više od 1.000 glasača, gde je danas po četvrti put odloženo glasanje zbog nesuglasica među članovima biračkog odbora, a zatim i anonimne dojave o podmetnutoj bombi.

Biračko mesto broj šest u Osnovnoj školi „Muharem Kadriu“ sa 1.089 glasača treba da odluči konačan raspored snaga u novom sazivu parlamenta, gde se za jedno od 250 mesta u Skupštini Srbije bore predstavnici Socijalističke partije Srbije (SPS) i Koalicije Albanaca doline.

Politička pat pozicija dovela je do povlačenja institucionalnih poteza i niza prigovora obe strane.

„Sticaj, rekao bih, nesretnih okolnosti je doveo do toga da praktično jedina šansa za ulazak u parlament listi Koaliciji Albanaca doline jeste na tom biračkom mestu.

„Ukoliko oni uđu, SPS gubi poslanički mandat i to je suština“, kaže Raša Nedeljkov iz organizacije za posmatranje izbornog procesa Crta.

• Veliki Trnovac i trnoviti put do tasa na poslaničkoj vagi
• Ko je ko na listama za parlamentarne izbore u Srbiji
• Koja li je tajna političke dugovečnosti socijalista

Zbog izmena izbornih pravila, koja su uvedena početkom godine, postoji mogućnost da se izborni proces ovako – korišćenjem zakonskih mehanizama – odlaže unedogled, upozorava.

„Suštinski, političke stranke opstruišu izborni proces ne bi li došlo do političkog ishoda koji očekuju.

„U različitim momentima u ova četiri pokušaja i jedna i druga strana su dovodile u pitanje zakonitost izbornog procesa, ne bi li sačuvali izborni rezultat ili uspeli da uđu u parlament“, kaže Nedeljkov za BBC na srpskom.

Šta je sad bilo u Trnovcu?

Biračko mesto u Velikom Trnovcu je zatvoreno i pre početka glasanja 23. juna, jer članovi odbora nisu uspeli da se saglase oko načina sprovođenja postupka.

Zatim je ta osnovna škola dobila dojavu o navodno postavljenoj bombi.

‼️📢[UPDATE #ParlamentarniIzbori] Biračko mesto broj 6 u Bujanovcu, gde je danas trebalo da se po četvrti put glasa, nije ni otvoreno. pic.twitter.com/FP9tJhrGTo

— CRTA (@CRTArs) June 23, 2022

Veliki Trnovac će zato, verovatno, i peti put na glasanje tokom ova tri meseca od 3. aprila kada su održani opšti izbori u Srbiji.

„Od samog početka danas u sedam ujutro, članovi biračkog odbora iz SPS su počeli sa provokacijama (…) želeći da preuzmu kontrolu da celim procesom, a da naši članovi odbora ostanu samo posmatrači.

„Očigledno da nekome smeta predstavljanje Albanaca i da se koriste sve vrste pritiska“, kaže za BBC Šaip Kamberi, lider Koalicije Albanaca doline.

Kao razlog da se ni ne otvori biračko mesto, predsednik biračkog odbora Dejan Menković je naveo to što u ovoj multinacionalnoj sredini nisu hteli da dozvole da uvid u birački spisak nema i jedna osoba srpske nacionalnosti.

„Kolege s druge strane nisu se složile da na uvidu u birački spisak imamo jedno lice srpske, jedno albanske nacionalnosti, već su zahtevale da budu dva lica albanske nacionalnosti i mi to nismo mogli da dozvolimo“, naveo je Menković za Televiziju N1.

Očekuje se da Opštinska izborna komisija (OIK) u Bujanovcu konstatuje da glasanje u Velikom Trnovcu nije održano.

Datum novih izbora određuje Republička izborna komisija (RIK), rekao je za portal Bujanovačke predsednik OIK Fejzi Bećiri.

Nepravilnosti na koje su se obe strane žalile nisu specifičnost Trnovca, napominju iz Crte.

Tokom izbornog dana 3. aprila slične su zabeležene na više od 400 biračkih mesta u Srbiji, a izbori su ponovljeni na svega 54 mesta, podseća Nedeljkov.

„To nam pokazuje da kad nema političkog interesa, nepravilnosti ostaju ispod radara“.

Šta je prethodilo tome?

Na poslednjem, trećem glasanju predstavnik Koalicije Albanaca doline Šaip Kamberi nije uspeo da osvoji dovoljan broj glasova da dobije poslanički mandat u Narodnoj skupštini.

Nedostajalo im je 13 glasova u zbiru.

Prethodno je Upravni sud odbio žalbu Koalicije Albanaca doline na odluku RIK-a kojom su izbori održani 28. aprila na tom biračkom mestu poništeni.

Drugi put se žalila Socijalistička partija Srbije jer je, posle ponovljenog glasanja i ulaskom Albanaca u Skupštinu, izgubila jedan mandat, piše portal Južne vesti.

Ko je sve učestvovao na parlamentarnim izborima u Srbiji, možete pogledati ovde.

„Trnovac je značajan, jer u opštini Bujanovac 50 odsto albanskog biračkog tela su Trnovčani, to je veliko naseljeno mesto sa više od 4.000 domaćinstava.

„Oni su ovde neki tas na vagi i odlučuju o nacionalnim interesima Albanaca u Bujanovcu“, rekao je ranije Nedžat Beljulji, vlasnik i glavni i odgovorni urednik bujanovačke televizije Spektri.

Nije poznato koliko tačno ima stanovnika u Velikom Trnovcu, prema podacima iz 2002. tu živi približno 6.500 ljudi, ali se pretpostavlja da je veliki broj otišao u inostranstvo da radi.

O Velikom Trnovcu možete pročitati u zasebnoj priči.

Šta dalje?

Pošto se sa terena izbornog procesa prešlo na politički, jedino rešenje je da se politički lideri „iza paravana“ dogovore da se sa tim završi, smatra Nedeljkov.

„Ako neko ima interes, ovakvo resetovanje (vraćanje na početak) političkog procesa u Trnovcu može da traje unedogled“, kaže on.

Izborni zakoni promenjeni su nekoliko nedelja pre izbora i tada je uvedena mogućnost da na svakom nivou sprovođenja izbornog procesa se može uložiti žalba.

Do ove godine, izbore u Srbiji su sprovodili Republička izborna komisija i birački odbori, a nekoliko nedelja pre izbora 2022. uveden je i srednji nivo Opštinske izborne komisije.

Na svakom od tih nivou moguće je ulagati prigovor, a dok isteknu rokovi za žalbe, prođe oko mesec dana, dodaje Nedeljkov.

Ukinuta je mogućnost da Republička izborna komisija na nekim mestima anulira glasanje – kada ne bi mogli da se utvrde rezultati, a nije bilo prigovora, svakoj od lista ranije je beleženo nula glasova.

Mogućnost da se izbori ponavljaju sada je pružena da bi se zaštitila prava birača.

„Od jedne dobre ideje zbog izostanka dobre rasprave, nisu predviđeni mehanizmi kojim bi se ovakve zloupotrebe sprečile.

„Taoci su građani koji u tom vakuumu gube poverenje u izborni proces i institucije“, zaključuje Nedeljkov.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk