BBC News

Kina, Amerika i sajber bezbednost: Patriotski blogeri koji napadaju Zapad

Illustration of Chinese patriotic bloggers

Davies Surya/BBC

Sa umirujućim osmehom, kineska blogerka Gujanmučan predstavlja prijateljsku pojavu na Veibu.

Ova mlada žena izgradila je verno sledbeništvo od 6,4 miliona obožavalaca na kineskoj platformi nalik Tviteru, na kojoj objavljuje mišljenja i video snimke o aktuelnim pitanjima.

Ali ljupka estetika njenog brenda – na njenoj stranici može da se vidi snolika slika devojke koja pozira u šumi – u direktnoj je suprotnosti sa njenim često jetkim tonom.

Evropska unija je „pas kog na povocu drži” Amerika, prema jednoj njenoj skorašnjoj objavi.

Povećane brojke zaraženih Kovidom u američkoj saveznoj državi Teksas dokaz su „građanskog rata” u kom „Amerikanci trenutno ubijaju jedni druge biološkim ratom”, glasi drugi.

Gujanmačan spada u novu vrstu blogera poznatih kao „ziganvu”, čija je slava na kineskim društvenim vezama neodvojivo vezana za uspon kineskog nacionalizma.

Njihovo ime se odnosi na zloglasnu „vumao” armiju trolova plaćanih da šire državnu propagandu – ali razlika je u tome da „ziganvui” to rade besplatno.

Njihovi oštre objave i video snimci, koje dele desetine hiljada obožavalaca, često kritikuju zapadne zemlje i njihove medijske kuće.

Pitanja kao što su feminizam, ljudska prava, multikulturalizam, demokratija, koje se smatraju zapadnim uticajima što „kvare” kinesko društvo, takođe su se našli na meti kritika.

Oni koji se doživljavaju kao promoteri „separatizma”, kao što su zagovornici demokratije sa Tajvana i iz Hong Konga, baš kao i aktivisti, intelektualci i stručnjaci, često im se nađu na nišanu.

Među njihovim metama našla se i spisateljica Fang Fang, poznata po oštrom stavu prema prvom stadijumu epidemije u Vuhanu, koji je privukao međunarodnu pažnju.

U objavi koja je postala viralna prošle godine, „ziganvu” blogerka Šangdižijing optužila ju je za „najdublji ubod nožem u naša leđa” i stvaranje „jednog od najvećih oružja koje su iskoristile antikineske snage da bi nas ocrnile”.

U skorije vreme, vrhunski medicinski stručnjak Ženg Venhong postao je meta nakon što je sugerisao da Kina treba da nauči da živi sa Kovidom, što je doživljeno kao u suprotnosti sa zvaničnom državnom politikom.

Nekoliko blogera promptno je iskopalo jednu staru disertaciju i optužilo ga za plagijat, što je bila optužba od koje ga je njegov univerzitet kasnije oslobodio.

Sugestija da deca piju mleko za doručak doživljena je kao znak da odbacuje tradicionalni kineski doručak – i vrednosti.

„Nije li ovo preveliko obožavanje Zapada i ulagivanje strancima?”, napisao je Pingminvangksiaoši.

Takvi postovi, od kojih svaki dan nastane na desetine, često su kratki i emotivni, što je jedan od razloga zašto postaju viralni, kažu eksperti.

„To je nacionalizam kao brza hrana”, kaže kineska analitičarka društvenih mreža Manja Koece.

„Ljudi zagrizu, podele, potom zaborave.”

Eksplozivna mešavina

Uspon patriotskog kineskog sentimenta mnogi doživljavaju kao posledicu sve zategnutijih odnosa Kine i Zapada – ali to je samo polovina priče.

Iako je nacionalizam u porastu na mnogim mestima u sve globalizovanijem svetu, u Kini se to poklopilo sa jakim promovisanjem kineskog identiteta predsednika Si Đinpinga i ubrzane sveprisutnosti društvenih mreža.

Mnogi od „ziganvua” su „često mladi ljudi, odrasli uz obrazovanje ispunjeno patriotizmom i ponosom na Kinu, i hranjeni istorijskim uspomenama na nacionalno ponižavanje”, kaže Koece.

„Tako imate eksplozivnu mešavinu anti-inostranih, pro-kineskih sentimenata sa naglaskom na kineskoj kulturi i identitetu.”

Illustration of Chinese patriotic bloggers

Davies Surya/BBC

Njihova povećana vidljivost je upadljiva kad se ima u vidu da Kina takođe sve više nameće stroga pravila u vezi sa onlajn govorom, što je dovelo do masovne cenzure aktivista i običnih građana.

„Osetljive” objave redovno se brišu sa platformi kao što su Veibo i ViČet.

U oštrom kontrastu u odnosu na to, glasovi koji promovišu zvaničnu verziju kineske vlade imaju odrešene ruke, kažu posmatrači, a u nekim slučajevima ih državni mediji čak pojačavaju tako što prenose njihov sadržaj na društvenim mrežama ili preštampavaju njihovo eseje.

Ne zna se da li ovi „ziganvui” imaju direktne veze sa državom, ali neki su pozvani da prisustvuju događajima ili su dobili počasne titule od pokrajinskih vlada.

Gujanmučan, čije je pravo ime Šu Čang, prvi put je ostavila traga 2014. godine esejom „Vi ste kineska osoba” koji je naširoko prenošen u državnim medijima.

Od tada se pojavila na blogerskom događaju koji je organizovala gradska vlada Jantaija; održala je predavanje koje je organizovao državni medij Youth.cn; a u julu je bila jedna od nekoliko blogera proglašenih „internet ambasadorima” pokrajine Guangdong.

Ona nije odgovorila na BBC-jev zahtev za komentar.

Simbiotska veza

„Ziganvu” je samo jedan deo složenog eko-sistema.

Veliki deo patriotskog diskursa na kineskim društvenim mrežama, naročito na Veibu, i dalje pokreću državni mediji koji mogu da upravljaju raspravama otvarajući i promovišući jedan jedini hešteg.

Tako su učinili tokom oštre reakcije države na zapadnjačke tekstilne kompanije u Sinđanu.

Ali postoje brojne manje grupe influensera koje takođe hrane ovu mašineriju zgražavanja, uključujući digitalne umetnike, manje medijske kompanije, cenjene univerzitetske profesore, pa čak i strane vlogere.

Kineska internet regulativa podstiče korisnike da aktivno promovišu partijsku propagandu, tako da mnogi od tih influensera samo iskorišćavaju ovaj sistem, ističe Harpre Ke, analitičar iz stručne grupe Dabltink leb.

„Možete biti oportunista. Ako želim da budem influenser od karijere na društvenim mrežama, na taj način mogu postati slavan u ovom toksičnom nacionalističkom okruženju koje je nastalo”, kaže on.

Iako ih država možda ne plaća direktno, ovi influenseri i dalje imaju koristi od toga što im se profili guraju u nacionalnim medijima i koriste tu prepoznatljivost da grade lične brendove, kažu analitičari.

Sa brojnijim čitateljstvom, oni mogu da zarade značajne sume novca od reklama ili plaćenog sadržaja.

Profesor žurnalizma i komunikacija doktor Feng Kečeng procenjuje da nalog sa društvene mreže sa više od milion pratilaca može da zaradi ekvivalent od nekoliko stotina hiljada dolara godišnje.

Država zauzvrat ima koristi od toga.

Na primer, kad pozove „ziganvue” da održe predavanja, država ih zapravo „poziva da rade njihov ideološki posao za njih, tako da ovi blogeri postaju uspešne propagandne ikone i uzori”, kaže Ke.

Društvene mreže kao što su Veibo i ViČet igraju svoju ulogu preporučujući i promovišući objave koje podstiču na lojalnost Komunističkoj partiji, kaže doktor Feng, a imaju i finansijske koristi od toga.

„To povećava angažovanje i aktivnost korisnika, tako da je za njih to veoma dobra strategija”, kaže on.

Ali influenseri hodaju po veoma tankoj žici i povremeno umeju da preteraju u svom zanosu.

Poslednjih meseci su objave nekih „ziganvua” u kojima se spekulisalo da je Kovid pobegao iz američke laboratorije i drugi koji su napadali Ženg Venhong bili obrisani.

Ostrašćeni esej koji je pozivao na radikalne komunističke reforme postao je viralan i preneli su ga državni mediji, ali je ubrzo cenzurisan posle onlajn kontroverze.

„Ponekad su pravila šta smete ili ne smete da kažete veoma nejasna”, kaže Koece. „Nekad je dovoljna samo jedna objava na Veibu da ti influenseri nestanu.”

„Možda su od pomoći za zvanični diskusrs dok god su njihova lična uverenja u skladu sa zvaničnim stavom, ali istog trenutka kad se više ne smatraju korisnim, ili kad se dožive kao da govore protiv vladinog diskursa – nema ih više.”

Ali mnogi od njih spremni su da igraju ovu igru visokih uloga.

Krajem septembra, Gujanmučan je iznenada bilo zabranjeno da objavljuje nov sadržaj na svojoj Veibo stranici na 15 dana, a platforma je navela da je ona „prekršila smernice mreže”.

Ona je momentalno promovisala staru objavu koja je upućivala čitaoce na alternativnu stranicu, gde je nastavila da objavljuje svoj svakodnevni sadržaj prepun agresivnih objava.

„Otvorila sam jedan mali nalog”, napisala je ona. „Čisto u slučaju da se nešto desi.”


Pogledajte video o tome kako se menjala Kina

Ian Žigang obilazi mesta na kojima je snimio fotografije u prethodne četiri decenije.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend