Kina i Tajvan: Peking prekida saradnju sa Vašingtonom u nekim ključnim oblastima

Kina je odlučila da prekine saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama u nekoliko ključnih oblasti, poput klimatskih promena, pregovorima o vojnim pitanjima i naporima u borbi protiv međunarodnog kriminala.

Nove mere su usledile posle posete delegacije američkog Kongresa, predvođene predsednicom Predstavničkog goma Nensi Pelosi, Tajvanu.

Kina je objavila da je Pelosi i njenu porodicu stavila na listu sankcija, a njenu posetu doživela je kao pretnju politici Pekinga prema Tajvanu koje smatra svojom teritorijom.

Tajvan je ostrvo koje sebe vidi kao autonomno od Kine.

• Kina i Tajvan: Jednostavno objašnjenje pozadine sukoba
• Nensi Pelosi završila posetu Tajvanu – kakav je odgovor Kine
• Napetosti sa Kinom najveće u poslednjih 40 godina, kaže Tajvan

Dok kineska vojska održava najveće vojne vežbe u vodama oko Tajvana, Peking je u petak objavio da prekida saradnju sa Amerikom u ključnim oblastima.

Rečeno je da će dijalog američkih i kineskih zvaničnika odbrane biti otkazan, dok će saradnja na povratku ilegalnih imigranata, klimatskim promenama i istrazi međunarodnog kriminala biti suspendovana.

Dve supersile su poslednjih godina održavale bliske diplomatske veze u borbi protiv klimatskih promena.

Na prošlogodišnjem klimatskom samitu u Glazgovu, Kina je obećala da će „hitno“ raditi sa SAD na smanjenju emisija.

Dve zemlje su su tesno sarađivale i u borbi protiv trgovine drogama kao što je fentanil.

Odluka o prekidu saradnje doneta je zato što je Pelosi posetila Tajvan „ne obazirući se na snažno protivljenje i ozbiljna upozorenja Kine“, navodi se u saopštenju ministarstva.

Peking je optužio američku delegaciju i Pelosi, najvišu američku političarku koja je posetila Tajvan u poslednjih 25 godina, „za neverovatnu provokacije“.

Vojne vežbe Kine

Kao odgovor na posetu Nensi Pelosi Tajvanu, Kina je organizovala vojne vežbe, ispalivši 11 balističkih projektila u vode oko severoistočne i jugozapadne obale Tajvana.

Više od 100 ratnih aviona i 10 ratnih brodova učestvovalo je u vežbama sa bojevom municijom, a, prema tvrdnjama tajvanskih vlasti, mnogi su prešli nezvaničnu tampon zonu Kine i Tajvana.

Najmanje jedna balistička raketa preletela je direktno ostrvo, javljaju kineski državni mediji.

Tajvansko ministarstvo spoljnih poslova nije potvrdilo niti demantovalo da li je to tačno, ali je osudilo vežbe koje su u toku kao „veoma provokativna dela“.

Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je u petak da „nema opravdanja za ovaj ekstreman, nesrazmeran i eskalirajući vojni odgovor“.

„Kina je preterano reagovala i iskoristila posetu predsednice Pelosi kao izgovor za povećanje provokativnih vojnih aktivnosti u i oko Tajvanskog moreuza“, rekao je on.

Pogledajte video:

Tajvan je optužio Kinu da „imitira Severnu Koreju“ ispaljivanjem projektila u more oko ostrva.

Severna Koreja, jak saveznik Kine, optužena je za rasplamsavanje napetosti u regionu uzastopnim lansiranjem raketnih testova poslednjih meseci.

Kina vidi Tajvan kao otcepljenu provinciju koja će na kraju biti stavljena pod njenu kontrolu – silom ako bude potrebno.

Amerika zvanično ne priznaje Tajvan, ali održava snažne odnose sa ostrvom, što uključuje i prodaju oružja Tajvanu.

Kao odgovor na kineske vežbe, ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo je da je aktiviralo odbrambene sisteme.

Kinesko lansiranje raketa i vežbe odvijaju se na nekim od najprometnijih plovnih puteva na svetu, što dovodi do poremećaja u transportnim pravima i letovima na Tajvan i sa njega.

Brodovi su bili primorani da promene rutu, a očekuje se da će višednevni prekidi uticati na lance snabdevanja i kašnjenja u globalnoj isporuci.

Više od 50 međunarodnih letova sa tajvanskog međunarodnog aerodroma je otkazano.

Pogled sa Tajvana: „Ma, ovo slušamo 70 godina“

Autor: Rupert Vingfield-Haies, Tajvan

U ribarskoj luci Bi Ša Ju, ribari koji sede na levoj strani popravljaju mreže i glasno gunđaju: „Uvek smo mi mali ljudi ti koji patimo kada se političari svađaju“, kaže jedan.

„Ali šta da radimo, previše je opasno ići tamo sada“.

Drugi je vezivao čamac po povratku u luku.

„Izašao sam jutros, ali onda nas je obalska straža preko radija obavestila da se odmah vratimo u luku“, kaže on.

Većina ljudi sa kojima je BBC razgovarao ne veruje da će Kina napasti Tajvan.

„Oni su gomila gangstera“, kaže čovek koji peca na pristaništu.

„Ti komunisti mnogo pričaju, ali ništa ne urade. Živimo sa njihovim pretnjama već 70 godina“.

Odnosi Kine i Tajvana – osnovni detalji:

• Zašto Kina i Tajvan imaju loše odnose? Kina i Tajvan su se podelili tokom građanskog rata 1940-tih, ali Peking insistira da će ostrvo u nekom trenutku biti vraćeno, silom ako je potrebno
• Ko upravlja Tajvanom? Ostrvo ima ustav, demokratski izabrane lidere i oko 300.000 aktivnih vojnika u oružanim snagama
• Ko priznaje Tajvan? Samo nekoliko zemalja priznaje Tajvan. Većina umesto toga priznaje kinesku vladu u Pekingu. SAD nemaju zvanične veze sa Tajvanom, ali imaju zakon koji od njih zahteva da ostrvu obezbede sredstva za odbranu

Pogledajte video kako se na Tajvanu spremaju za vazdušne udare

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk