Književnost, Srbija i NIN-ova nagrada: „Unutrašnje more“ Danice Vukićević najbolji roman 2022.

Nagrada beogradskog nedeljnika NIN za najbolji roman 2022. godine pripala je Danica Vukićević za „Unutrašnje more“, odlučio je petočlani žiri.

Vukićević je u konkurenciji od šestoro autora koji su ušli u najuži izbor, postala 69. dobitnica ove nagrade.

O najboljem prošlogodišnjem romanu odlučivalo je žiri kojim je predsedavao novinar i publicista Teofil Pančić, a u kome su bili još Marija Nenezić, Žarka Svirčev, Milena Đorđijević i Goran Korunović.

U najužem izboru za nagradu koja je dodeljena 69. put, bilo je šest romana.

Osim dela Danice Vukićević, u konkurenciji su bili i: „Klub istinskih stvaralaca“ Milana Tripkovića, „Papir sa vodenim znakom“ Gorana Petrovića, „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“ Mirjane Drljević, „Koljka i sašenjka“ Uglješe Šajtinca i „Klara, Klarisa“ Marijane Čanak.

• NIN-ova nagrada za 2021. godinu romanu „Deca“ Milene Marković
• Kog je pola NIN-ova nagrada
• Slobodan Tišma za BBC: „Ne smemo da postavljamo nikakve granice u umetnosti, ako nešto radimo, onda idemo do daske”

Na konkurs je tokom prošle godine stiglo ukupno 177 naslova.

NIN-ova nagrada dodeljuje se od 1954. godine, a prošlogodišnja dobitnica bila je Milena Marković sa romanom poemom „Deca“.

O NIN-ovoj nagradi

NIN-ova nagrada je književna nagrada kritike za najbolji roman godine.

Priv put je dodeljena 1954. godine, a dobio ju je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“.

Smatra se jednom od najznačajnijih priznanja u književnosti.

Među dobitnicima su Miloš Crnjanski, Miroslav Krleža, Meša Selimović i Borislav Pekić.

Roman o Londonu – 50 godina od objavljivanja remek-dela Miloša Crnjanskog

Oskar Davičo je tri puta dobio nagradu, a dva puta su nagrađeni romani Dobrice Ćosića, Živojina Pavlovića, Dragana Velikića i Svetislava Basare.

Dosadašnje dodele nisu prošle bez kontroverzi i kritika na račun žirija.

Nagrada nije dodeljena 1959, a kao razlog je navedeno da je pauza posledica želje za „stimulisanjem kvaliteta“.

Danilo Kiš je vratio nagradu za roman „Peščanik“ iz 1972, ali tek 1978. usred polemike da je „Grobnica za Borisa Davidoviča“ plagijat.

Istu stvar je uradio Milisav Savić 1991, kada je izabran roman „Hleb i strah“, revoltiran tekstom Momčila Selića koji je objavljen u nedeljniku NIN, a u kome su iznete negativne ocene Savićevog rada.

Sreten Ugričić je izrazio protest 2010. godine, kada je izdavačka kuća Laguna prijavila njegov roman „Neznanom junaku“ za NIN-ovu nagradu protiv njegove volje.

Ugričić je tom prilikom napisao da NIN-ova nagrada deo poretka koji je „ideološki armiran nacionalizmom, tradicionalistički, patrijarhalan, populistički, autističan i antiprosvetiteljski“.

Povlačenje iz izbora nije neuobičajeno – Radomir Konstantinović je dobio nagradu 1960. za roman „Izlazak“, ali je Dekartovu smrt povukao iz konkurencije 1966.

Pogledajte video o Muzeju knjige u Beogradu

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk