BBC News

Korona virus i Srbija: Zašto se vraćaju maske u bolnicama i šta su nove preporuke za kovid-19

BBC/Vladimir Zivojinovic Taman što smo pomislili da smo se ratosiljali jedne od najvećih zdravstvenih pošasti koje su pogodile čovečanstvo, korona virus i dalje se širi. „Globalno govoreći o respiratornim virusima i infekcijama, to je nešto što se očekuje i dešava u ovo doba godine“, govori epidemiolog Predrag Đurić za BBC na srpskom. Radna grupa Ministarstva […]

čovek s maskom u prevozu

BBC/Vladimir Zivojinovic

Taman što smo pomislili da smo se ratosiljali jedne od najvećih zdravstvenih pošasti koje su pogodile čovečanstvo, korona virus i dalje se širi.

„Globalno govoreći o respiratornim virusima i infekcijama, to je nešto što se očekuje i dešava u ovo doba godine“, govori epidemiolog Predrag Đurić za BBC na srpskom.

Radna grupa Ministarstva zdravlja za postupanje u uslovima pandemije kovid-19 donela je nove preporuke, među kojima su obavezno testiranje svih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama sa simptomima i onih koji su bili u kontaktu sa zaraženima, kao i obavezno nošenje zaštitnih maski u svim zdravstvenim ustanovama.

Ukazali su, između ostalog, i na značaj testiranja pacijenata sa simptomima poput kašlja, curenja nosa, grebanja u grlu ili povišene temperature, posebno za osobe kod kojih postoji rizik od razvijanja teže kliničke slike.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“ za 14. septembar, više od 1.500 ljudi je obolelo od kovida-19 u poslednjih nedelju dana.

Šta preporučuju nadležni?

Radna grupa Ministarstva zdravlja preporučila je testiranja pacijenata sa znacima i simptomima akutne respiratorne infekcije, naročito onih sa faktorima rizika za razvoj teške kliničke slike.

Preporuke sadrže i obavezno testiranje zaposlenih na kovid-19 u zdravstvenim ustanovama ako imaju simptome, kao i osoba koje su bile u kontaktu sa zaraženim.

Testiranje pacijenata kao uslov za prijem u bolnicu ostaje isti – neophodno je testiranje za prijem na hematološka, onkološka i odeljenja gerijatrije, kao i onih gde se leče osobe sa primarnim i teškim imunodeficijentima.

Testiranje je potrebno i za one koji imaju simptome respiratorne infekcije u trenutku prijema na bolničko lečenje.

Zabrana poseta u bolnicama je u nadležnosti Komisija za prevenciju bolničkih infekcija svake zdravstvene ustanove.

One će u narednih nedelju dana proceniti stanje i predložiti eventualne mere.

Novina je i obavezno nošenje zaštitnih maski u zdravstvenim ustanovama.

Za sada nije neophodno dodatno proširenje bolničkih kapaciteta za smeštaj obolelih od kovida-19, ali će se epidemiološka situacija pratiti i u zavisnosti od daljeg razvoja Radna grupa će reagovati i dati smernice za „uvođenje neophodnih promena“.

Vakcina

PA Media

Otkud porast broja zaraženih?

U periodu od 10. avgusta, kada je bilo nešto više od 200 inficiranih, do 8. septembra i skoro 1.000, broj registrovanih zaraženih korona virusom u Srbiji porastao je bezmalo pet puta.

Prema podacima od 14. septembra 1.529 ljudi je obolelo u poslednjih nedelju dana.

Epidemiolog Predrag Đurić kaže da, ako se posmatra na nivou Evrope, pa i globalno, „ne dolazi do drastičnog povećanja“, kao i da su to vrednosti daleko manje od onih „u pandemijskim talasima kovida-19″.

„Za ovaj deo godine je karakterističan povratak sa letovanja i početak školske godine, a to jesu periodi kada ljudi više komuniciraju jedni sa drugima, posebno deca.

„Ona ulaze u kolektiv i ostvaruju veliki broj kontakata, što povećava mogućnost dobijanja infekcije koje onda unesu u porodicu ili okruženje“, objašnjava lekar.

Dosadašnja iskustva i stečena znanja o korona virusu su pokazala njegovu sklonost da se stalno menja, usled čega nastaju nove varijante i podvarijante.

„Možemo da očekujemo da će se i u budućnosti nastaviti takvo ponašanje virusa, odnosno njegove promene koje će mu omogućavati da delimično ili u većoj meri zaobilaze imunitet koji je postignut vakcinacijom ili prirodno, preležanom bolešću, te da će nastati nove infekcije.

„Tako nešto rade i drugi virusi, pa to nije neka neuobičajena pojava“, dodaje Đurić.

Poslednjih meseci, pa i do godinu dana, ljudi se zaražavaju podvarijantama omikron soja.

Jedna od novijih je podvarijanta EG.5, odnosno „Eris“, koja je u registrovana i u Srbiji početkom septembra.

Svetska zdravstvena organizacija je navela da EG.5 podvarijanta ne predstavlja veliku opasnost po javno zdravlje i da nema dokaza da izaziva teže oblike bolesti u poređenju sa drugim sojevima koji cirkulišu u ovom trenutku.

Vakcinacija, higijena i maske kao mere zaštite

Iako je u porastu broj ljudi u našem okruženju ili ambulantama koji se javljaju sa simptomima neke respiratorne infekcije, poput kašlja, curenja nosa, grebanja u grlu ili povišene temperature, koji su karakteristični i za kovid-19, bez laboratorijske dijagnostike, ne može se tvrditi da se radi o ovoj bolesti, kaže Đurić.

„Prema podacima iz epidemiološkog i drugih vrsta nadzora, nema informacija koje bi ukazivale da trenutno cirkulišu podvarijante virusa koje daju drugačiju kliničku sliku od one na koju smo već dve godine navikli za omikron“, dodaje epidemiolog.

Đurić kaže da je najefikasnija mera zaštite – vakcinacija.

Pošto korona virus mutira i menja oblik, struka preporučuje da se „stečeni imunitet, bilo prirodno preležanom infekciju, bilo veštački vakcinacijom“, obnavlja, odnosno podstiče revakcinacijom.

„Svaka vakcina ima rok, ali su one bile napravljene ili prilagođene cirkulišućim varijantama i podvarijantama koje su dominirale u prvoj polovini godine – isto kao i sa gripom“, objašnjava doktor.

Što se individualnih mera tiče, preporuka je da se izbegavaju masovna okupljanja u zatvorenim prostorijama gde ne postoji mogućnost držanja dovoljnog rastojanja ili nošenje maske, što važi i na otvorenom.

Takođe je važno kontinuirano održavati higijenu ruku.

Đurić kaže da bi isto tako bilo korisno da se odgovarajuće mere predlože na radnim mestima ili u školama gde bi se, na primer, smanjio broj učenika u jednoj učionici uz dobru ventilaciju, a đaci i nastavnici sa simptomima zaraze ostajali bi kod kuće.

„Da to postane stvar opšte kulture – kada smo prehlađeni, curi nos, kašljemo ili kijamo – ostanemo kod kuće.

„Ali, da bi to bilo moguće, potrebna je podrška vlasti, zakonodavstva i kolektiva“, zaključuje epidemiolog Đurić.

žena s maskom kašlje

Getty Images

Kako je u regionu?

Broj zaraženih građana raste gotovo u svim zemljama regiona.

Zbog porasta broja obolelih, poslednje dve nedelje, pojedine zdravstvene ustanove u Hrvatskoj ponovo uvode dodatne mere, poput dve bolnice u Dalmacije koje su ograničile posete pacijentima.

Najnoviji podaci pokazuju da je u poslednjih sedam dana u Hrvatskoj zabeleženo 237 novih slučajeva zaraze virusom, broj aktivnih je oko 370, a preminulo je 14 osoba.

Zagreb prednjači u broju obolelih, a slede ga mesta u Splitsko-dalmatinskoj županiji, dok je povećanje primetno i u Istri.

Podsojevi omikrona „eris“ i „forniks“ registrovani su početkom septembra i u Crnoj Gori.

Tamo su maske obavezne u zdravstvenim i ustanovama socijalne i dečije zaštite.

Blagi porast broja obolelih beleži i Bosna i Hercegovina.

Zvanični podaci Federalnog ministarstva zdravlja ukazuju da se taj broj kreće od pet do 20 ljudi na dnevnom nivou, dok se mnogi građani ne testiraju, lečeći se kod kuće.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk