BBC News

Kosovo i Srbija: Vučić zamolio Srbe da se povuku sa barikada na severu Kosova, bivši policajac Pantić stigao kući

Aleksandar Vučić

ANDREJ CUKIC/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Devetnaestog dana protesta Srba sa severa Kosova, predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je sastanak sa njihovim predstavnicima i zamolio ih da uklone barikade.

Predstavnici Srba sa severa izrazili su bojazan da će, ako uklone barikade, kosovska policija početi da ih „lovi kao zečeve“, kako je rekao Aleksandar Filipović, doskorašnji član te službe.

Vučić je saopštio i da je dobio vest da je, uhapšeni Dejan Pantić stigao u Kosovsku Mitrovicu, gde će biti u kućnom pritvoru.

„Jedna porodica je srećnija, naša mala taktička pobeda“, rekao je Vučić.

Kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je da ga veoma zanima – kako je doneta odluka da se kaznena mera Pantiću preinači sa pritvora na kućni pritvor.

On je na konferenciji za medije izrazio čuđenje ako „čovek optužen za terorizam može da bude pušten u kućni pritvor“.

Dejan Pantić je jedan od bivših pripadnika Kosovske policije srpske nacionalnosti, koji je uhapšen 10. decembra pod optužbom za napad na policiju i navodne „terorističke akte“.

Petar Petković, šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, kazao je da su dobili „nikada do sada jače garencije od SAD i EU“ da neće biti hapšenja ljudi sa barikada.

Evropska unija i Sjedinjene Američke Države poručili su u zajedničkoj izjavi pres službe EU i Stejt departmenta, da su zabrinuti zbog napete situacije na severu Kosova i pozivaju sve na maksimalnu uzdržanost.

Pre Pantića, uhapšen je Miljan Adžić, a potom i Slađan Trajković. Oni su među 600 bivših pripadnika Kosovske policije srpske nacionalnosti koji su službu napustili početkom novembra.

Svi su optuženi za navodne „terorističke akte“, a Pantićevo hapšenje bio je direktan povod za početak protesta Srba i postavljanje barikada.

Šta je rekao Vučić, a šta predstavnici Srba sa severa?

Aleksandar Filipović, doskorašnji pripadnik kosovske policije izjavio je na sastanku sa predsednikom Vučićem da za Srbe nema života dok su specijalci na severu Kosova.

„Kakve god garancije daju ovi sa Zapada, znamo kako su ih lako gazili. Nijednog slova se nisu pridržavali.

„Moje mišljenje i mojih policajaca je da ako sklonimo barikade, loviće nas kao zečeve, kazao je Filipović.

Slavko Simić, doskorašnji poslanik u pokrajinskom parlamentu, rekao je da se Srbi suočavaju sa problemima, ne samo sa sadašnjim premijerom Aljbinom Kurtijem, već sa svim političkim predstavnicima Kosova od 2014.

„Mi smo saterani u ćošak i neko hoće da nas gazi i satera u jamu. To nećemo dozvoliti.

„Narod je odlučan da ostane na barikadama da sačuvamo svoje i obraz. Niko nije uplašen“, kazao je Simić.

Vučić je rekao da ne vidi smisao u kuknjavi, a Filipovića je pitao šta Srbi dobijaju ako ostanu na barikadama i šta onda da objasne onima koji su ispunili skoro sve njihove zahteve.

„Ako im kažemo da im ne verujemo, s kim ćemo da razgovaramo sutra. Hajde pre nego što počnemo da ratujemo da probamo da razgovaramo.

„Govoriš ono što ljudi vole da čuju, ali pitam hoćeš li ti da nosiš sutra kovčeg nekome, ili ćete da me zovete, pa da ja rešavam probleme“, rekao je Vučić.

Vučić je poručio da niko Srbe ne može da lovi kao zečeve, iako bi to voleli.

„Ako krenu i uhvate jednog ili dvojicu kao zečeve, nema više zečeva, pošto će zečevi postati vukovi“, kazao je Vučić.

Šta je rekao Kurti?

Kosovo, barikade

REUTERS/Miodrag Draskic
Barikada u Kosovskoj Mitrovici – 28. decembar

Aljbin Kurti, kosovski premijer, začuđen je odlukom o prebacivanju Pantića u kućni pritvor.

„Pošto je štrajkovao glađu i imao problema sa srcem, mogao je da bude odveden u bolnicu, što je i razumljivo. Ali da li je to razumno? O tome odlučuje pravosuđe.

„Kada ste osumnjičeni za terorizam i poslati u kućni pritvor, zanima me da saznam ko je tužilac koji je podneo ovakav zahtev i sud koji je doneo ovu odluku“, rekao je Kurti na konferenciji za novinare u Prištini.

Sudski savet Kosova (SSK) izrazio je danas zbog ove Kurtijeve izjave.

SSK u saopštenju je naveo da sudije jesu i treba da budu nezavisne u vršenju svoje ustavne i zakonske dužnosti, dok su sklonosti ka mešanju neprihvatljive i da ih najoštrije osuđuje.

„Javno obaveštavamo premijera Kurtija da se na osnovu Ustava i zakona nadležno službeno lice koje je donelo ovu odluku zove sudija Republike Kosovo, odluke koje se moraju poštovati bez komentara, bez izuzetka, pa i Vlada“, navodi se u saopštenju.

Prebacivanju Pantića u kućni pritvor prethodili su dani oštrih rasprava, poruka i poteza Beograda i Prištine.

Vlasti u Prištini su poručivale da će njihove snage ukloniti barikade ako to ne budu želele da učine međunarodne snage predvođene NATO-om (KFOR).

Beograd je odgovorio podizanjem borbene gotovosti Vojske Srbije na najviši stepen, a policija je stavljena pod komandu Generalštaba armije.

Upitana šta znači podizanje punog stepena borbene gotovosti, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić u utorak je odgovorila novinarima: „Da smo spremni da reagujemo, ukoliko neko napadne Srbe na Kosovu“.

kosovo

Reuters/FLORION GOGA
Italijanski karabinjeri iz sastava EU policije na Kosovu – fotografija iz Kosovske Mitrovice

Osim policajaca, i svi Srbi zaposleni u javnoj administraciji na Kosovu napustili su službu početkom novembra, nezadovoljni odlukama vlasti u Prištini, pre svega zbog stava da Zajednica srpskih opština nikada neće biti formirana, iako je ona predviđena ranije potpisanim Briselskim sporazumom.

Više o izlasku Srba iz kosovskih institucija pročitajte ovde, a šta je Zajednica srpskih opština možete da pronađete ovde.

Pozivajući se na odredbe ključnog dokumenta Ujedinjenih nacija – Rezoluciju 1244 – vlasti u Srbiji su podnele zvaničan zahtev KFOR-u da dozvoli povratak do hiljadu pripadnika srpskih snaga na sever Kosova, zbog, kako navode, zaštite većinskog srpskog stanovništva.

O zahtevu je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić o čemu više možete da pročitate ovde.

KFOR još nije odgovorio na zahtev.

Kosovo

Reuters/FLORION GOGA
Italijanski vojnici u sastavu KFOR-a

Beograd je poslednjih dana pojačao oružano prisustvo u blizini Kosova.

NATO, koji na Kosovu ima oko 3.700 trupa u sastavu mirovne misije, pozvao je sve strane da izbegavaju provokacije.

Evropska unija, koja ima misiju da uspostavi vladavinu prava na Kosovu, upozorila je da neće tolerisati napade na policiju EU ili krivična dela.

Srpska premijerka Ana Brnabić je prošle nedelje izjavila da smo „zaista na ivici oružanih sukoba“ i okrivila Prištinu za jednostrane poteze.

Na slobodi i Srbin uhapšen na Vidovdan

Kosovo, barikade

Reuters/OGNEN TEOFILOVSKI

U sredu, 28. decembra, RTS je javio da je Nikola Nedeljković, koji je uhapšen pre pet meseci na Vidovdan, 28. juna na Gazimestanu, koji je bio u sudskom pritvoru u Kosovskoj Mitovici, pušten na slobodu.

Nedeljković je na putu za Beograd, nezvanično saznaje RTS.

Tri policajca, u svojstvu svedoka optužila su Nedeljkovića da je tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu uzvikivao „Ubij Šiptara“, što je pogrdni naziv za Albanca.

Nedeljković je uhapšen u trenutku kada je napuštao spomen-kompleks.

Od momenta hapšenja nalazio se u sudskom pritvoru u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Nikoli Nedeljkoviću, u Prištini je izrečena prvostepena kazna zatvora od osam meseci, zbog izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti.

Apelacioni sud u Prištini odlučio je početkom decembra da Nedeljkoviću za dva meseca umanji kaznu zatvora.

Zašto su Srbi blokirali puteve?

Kosovo, barikade

Reuters/FATOS BYTYCI

Nove napetosti na Kosovu plod su višemesečnih i višegodišnjih neslaganja Beograda i Prištine.

Kosovo, koje ima pretežno etničku albansku većinu, otcepilo se od Srbije posle sukoba i NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, a 2008. je proglasilo nezavisnost.

Srbija odbija da prizna nezavisnost Kosova.

U prethodnih godinu dana bilo je više incidenata i blokada prelaza između Srbije i Kosova zbog registarskih tablica, da bi se Beograd i Priština konačno o tome dogovorili krajem novembra.

Više o tome pročitajte ovde.

Srbi sa severa Kosova, gde su većinsko stanovništvo, već 19 dana drže pod blokadom nekoliko magistralnih pravaca, a u noći između 26. i 27. decembra postavljene su dve nove – jedna na mostu koji razdvaja Kosovsku Mitrovicu na severni (srpski) i južni (albanski) deo, kao i na novom mostu koji iz severnog dela Mitrovice vodi na magistrali put Mitrovica-Raška.

Kosovo, barikade

Reuters/FATOS BYTYCI
Italijanski vojnici u sastavu KFOR-a na jednoj od barikada

Novi protesti Srba počeli su posle vesti o hapšenju Dejana Pantića.

Barikade su postavljene na nekoliko važnih magistralnih saobraćajnica.

Na jednom od tih mesta, u selu Rudare, u četvrtak, 22. decembra održan je veliki protest Srba.

Dok Beograd tvrdi da vlasti u Prištini sprovode odmazdu nad Srbima koji ne žele da se povinuju njihovim odlukama, kosovski zvaničnici to negiraju.

Kosovo je krajem prošle nedelje rasporedilo policiju u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom, što je dodatno pojačalo napetosti.

Vučić je rekao da se slanjem Kosovske policije na sever krše prethodni mirovni sporazumi.

Kosovo, Srbi, protest

Reuters/FATOS BYTYCI
Veliki protestni skup Srba u mestu Rudare 22. decembra

Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da je KFOR zatražio dodatno vreme kako bi se barikade uklonile, ali i kaže da je rok „pitanje dana“, te da će kosovske vlasti same da ih uklone ukoliko misija NATO-a to ne učini.

„Ovo su barikade ljudi u tamnim uniformama, ljudi koji su ćelavi, sa bradama, imitiraju Dražu Mihailovića (general Vojske Kraljevine Jugoslavije iz Drugog svetskog rata), Vagner brigade (ruska plaćenička grupa).

„Imaju puške i postavljaju barikade ne da ne bi prošla vozila, nego da se brani taj uniformisani i naoružani čovek koji bi pucao na vozila koja bi im se približila. Znači, ovo su ratoborne barikade“, ocenio je Kurti u intervjuu za Istraga.ba koji je vođen u subotu.

Predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić naredio je da vojska i sve jedinice MUP-a budu u najvišem stepenu borbene gotovosti, a odluka je usledila posle sastanka sa vojnim vrhom u ponedeljak.

Šta znači podizanje borbene gotovosti možete da pročitate ovde.

Vučić je u utorak uveče, zajedno sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije Milanom Mojsilovićem, obišao jedinice armije stacionirane između Kraljeva i Raške, u blizini Kosova.

Barikade

Reuters

Ko je uhapšen i šta kažu vlasti u Prištini?

Srbi sa severa Kosova su se samoorganizovali i teretnim kamionima i drugim većim vozilima blokirali puteve, tražeći oslobađanje uhapšenih sunarodnika.

Predrag Pantić, sin uhapšenog bivšeg pripadnika Kosovske policije Dejana Pantića, rekao je na protestnom skupu u mestu Rudare u četvrtak, 22. decembra, da je njegov otac kriv samo zato što je Srbin.

„Moj otac je kap koja je prelila čašu u moru jednostranih poteza, hapšenja i maltretiranja srpskog naroda. Narodu je ovde godinama teško. Svaki put kada smo mislili da ne može biti teže, iznenadili su nas“, naveo je on.

Šta kaže KFOR o zahtevu Beograda?

kosovo

Reuters/FATOS BYTYCI
Pripadnici KFOR-a nadledaju situaciju na jednoj od barikada na severu Kosova

KFOR je saopštio da „trenutno analizira nedavni zahtev Srbije“ za povratak do 1.000 pripadnika njenih snaga na Kosovo i Metohiju i da će ta misija NATO u pokrajini nastaviti da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja.

O zahtevu Beograda o povratku određenog broja snaga na sever Kosova, otvoreno se izjasnila Amerika.

Odlučno smo protiv toga jer bi vodilo u dalju militarizaciju, rekao je ranije Gabrijel Eskobar, izaslanik SAD za Balkan.


Šta je Rezolucija 1244?

Rezolucija 1244 usvojena je dan posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova koji je označio kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.

Između ostalog, potvrdila je „privrženost svih država članica (Ujedinjenih nacija) suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije“ – države koja više ne postoji, ali je naložila povlačenje jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije – stavljajući ovu teritoriju pod međunarodnu upravu.

U Aneksu 2, stav 6, piše da će posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije:

  • vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom,
  • obeležavanje/čišćenje minskih polja,
  • održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine,
  • održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.

U odeljku „Drugi traženi elementi“ piše da će povratak srpskog osoblja biti ograničen na mali dogovoreni broj (stotine, ne hiljade).


Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend