Kosovo: Policija kontroliše prostor oko manastira Banjska posle sukoba sa naoružanom grupom kosovskih Srba

Kosovske bezbednosne snage preuzele su kontrolu nad pravoslavnim manastirom Banjska, na severu Kosova, posle obračuna sa grupom naoružanih muškaraca, a prištinske vlasti su zatvorile prelaze ka Srbiji.

Prema tvrdnjama kosovskih zvaničnika, na teritoriji manastira bilo je oko 30 naoružanih ljudi, koji su se tu zabarikadirali posle ubistva pripadnika policije u nedelju rano ujutro u okolini Kosovske Mitrovice, grada podeljenog na severni deo, pretežno naseljen Srbima, i južni u kojem žive uglavnom Albanci.

Posle vesti o tome da su u sukobu sa policijom nastradala tri naoružana napadača, kosovsko tužilaštvo je u ponedeljak saopštilo da je pronađeno još jedno telo, a veruje se da je reč o još jednom članu oružane grupe, koja se sukobila sa policijom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prethodno izjavio da iza napada stoje lokalni Srbi.

„Ima vrlo malo informacija o tome šta se dešava, gledali smo da više budemo u kućama zbog bezbednosti“, kaže za BBC stanovnica sela Joševik, u blizini Banjske, koja je želela da ostane anonimna.

Ona je rekla da su se čule su detonacije i rafali, a primećen je i veliki broj vozila ROSU, kosovske specijalne policije.

• Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti
• Sukobi na severu Kosova: Kakvi su dosad bili odnosi Srba i KFOR-a
• Paralelne institucije na Kosovu: „To proizvodi nove generacije koje samo znaju da mrze“
• Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo

Dželjalj Svečlja, ministar unutrašnjih poslova Kosova, saopštio je da je policija pronašla dokumente Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, u jednom od automobila koji su zaplenjeni nakon sukoba, kao i da imaju obaveštajna saznanja da je on bio vođa grupe koja je napala Kosovsku policiju.

Takođe je rekao da Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova traži od Srbije da kosovskim organima preda šestoricu Srba, za koje tvrdi da su učestvovali u napadu i da se trenutno leče u bolnici u Novom Pazaru, prenosi portal Koha ditore.

Direktor Klinike za ortopediju Univerzitetsko-kliničkog centra u Prištini Gani Jašanica izjavio je da je Srbin, koji je ranjen u sukobu sa kosovskom policijom, operisan i da je njegovo stanje stabilno.

Dok Priština i Beograd razmenjuju optužbe, međunarodni zvaničnici traže hitan povratak dijalogu koji svih ovih godina ne daje velike pomake.

Kosovski premijer Aljbin Kurti kaže da se vlast obračunava sa „teroristima iza kojih stoji Beograd“, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužuje Kurtija da mu je „jedini cilj da Srbiju uvuče u sukob sa NATO“.

Kako je počeo najnoviji sukob?

U nedelju rano ujutru, policija je tokom patrole otkrila dva kamiona bez registarskih oznaka koji su blokirali prilaz mostu na reci Ibar, nedaleko od Zvečana.

Prema navodima kosovske policije, u sukobu i pucnjavi koji su usledili, jedan policajac je ubijen, a dvojica su ranjena.

Tada su naoružani ljudi ušli na teritoriju manastira Banjska, a kosovska policija je saopštila da su najmanje trojica njih ubijeni.

Kosovski ministar policije Dželjalj Svečlja je rekao da je uhapšeno šest ljudi i zaplenjena „veća količina oružja“.

Međutim, još nije jasno da li su svi naoružani ljudi privedeni.

Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je u nedelju da je šest osoba zadržano zbog napada na kosovsku policiju i da su osumnjičeni za teška krivična dela, poput terorizma i napada na ustavni poredak Kosova.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani proglasila je ponedeljak, 25. septembar za dan žalost, u čast ubijenog pripadnika kosovske policije Afrima Bunjakua.

Prelazi Jarinje i Brnjak, između Kosova i Srbije, blokirani su u smeru ka Srbiji.

• Vučić posle sastanka sa Kurtijem u Briselu: „Neuspešni razgovori“
• Makron i Šolc o Kosovu: Rešenje krize su novi izbori u opštinama na severu, uz učešće Srba
• Kako žive manjine na Kosovu i zašto retko ko tu vidi budućnost za decu

Vernici se zatvorili u konak

Uprkos stalnim, višegodišnjim napetostima, vernici iz Srbije, ali i drugih mesta u regionu, često organizovano dolaze i posećuju pravoslavne manastire na Kosovu.

Tako je bilo i proteklog vikenda, kada je grupa hodočasnika iz Srbije posetila manastir Banjska.

Prema poslednjim informacijama, oni se i dalje tamo nalaze i čekaju povratak.

U nedelju 24. septembra, Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve saopštila je da je „grupa maskiranih naoružanih ljudi ušla u manastir oklopnim vozilima, provalivši zaključanu kapiju manastira“.

Navedeno je da se grupa vernika sa sveštenikom i monasima zaključala se u manastirski konak, jer su se „po dvorištu kretali naoružani ljudi pod maskama i povremeno su se čuli pucnji“.

Eparhija je kasnije saopštila da su „naoružana lica napustila manastir“, kao i da je situacija „mirna, ali se oseća strah“ zbog nedavnih dešavanja.

U hotelu u Banjskoj bila je grupa od sedam državljana Severne Makedonije, među kojima je i jedno dete, saopštilo je makedonsko Ministarstvo spoljnih poslova.

Dodali su da su makedonski državljani u pratnji kosovske policije u ponedeljak krenuli kućama.

Šta su rekli Kurti i Vučić?

Kosovski premijer Aljbin Kurti okrivio je za upad „kriminalce koje sponzoriše Srbija“, rekavši da su oni „profesionalci, sa vojnom i policijskom karijerom i iskustvom koje finansira i podstiče Beograd“.

Predsednik Srbije Vučić je uzvratio, okrivljujući Kurtija za višemesečne „provokacije“.

U nedelju uveče, u vanrednom obraćanju, Vučić je rekao da je ubistvo „apsolutno za osudu“, ali je naglasio da je jedini krivac za incidente Kurti.

„Njegov jedini cilj je da nas uvuče u rat sa NATO-om i to je jedino što radi ceo dan. To je njegova životna želja“, kaže Vučić.

Poslednje događaje opisao je kao „jedan od najtežih dana za našu zemlji i za naš narod od 2004. i 2008. godine“.

„Srbi su se pobunili ne želeći da trpe teror Aljbina Kurtija,“ rekao je Vučić.

• Izbori na severu Kosova 2023: Bojkot Srba i poneka kritika sa Zapada
• Kurti: „Novoizabrani predstavnici radiće u službi svih“, Beograd odgovara: „Ovo je miran politički ustanak Srba“
• Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“

Šta kažu međunarodni zvaničnici?

Dok zapadni zvaničnici osuđuju napad na kosovsku policiju, iz Brisela i Moskve izražavaju zabrinutost i pozivaju na smirivanje napetosti.

Novi sukobi na Kosovu dogodili su se samo deset dana nakon što su se Vučić i Kurti poslednji put sastali u Briselu, gde su pregovori, kako je rekao srpski predsednik, protekli neuspešno.

Portparol EU Peter Stano u ponedeljak je ocenio da je došlo do „veoma opasne situacije“ i apelovao na obe strane da rade na deeskalaciji.

„EU je veoma jasna – mi smo posrednik. Obe strane žele da se pridruže EU, a put je dijalog“, dodao je.

Upitan da li visoki komesar za bezbednost i spoljnu politiku Žozep Borelj ima u planu još neki sastanak na visokom nivou sa Beogradom i Prištinom, Stano je rekao da je to deo dijaloga i da će pozvati strane kada se stvore uslovi.

„Sve činjenice u vezi sa napadom moraju biti utvrđene i svi odgovorni za napad treba da budu izvedeni pred lice pravde“, saopštio je u nedelju Žozep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost.

Miroslav Lajčak, izaslanik EU pregovore Kosova i Srbije, opisao je napad na policiju kao „užasan“ i „duboko zabrinjavajući“.

Na Kosovo je u ponedeljak stigao i Manuel Zaracin, specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan, koji je napad na kosovsku policiju nazvao „kriminalnim i terorističkim“.

Zabrinutost zbog situacije na Kosovu izrazio je i Kremlj.

„Situacija je zaista, zaista napeta i potencijalno opasna“, ocenio je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u ponedeljak su se sastali sa ambasadorom Rusije u Srbiji Aleksandrom Bocan-Harčenkom.

„Obavestio sam Bocan-Harčenka o činjenici da se na Kosovu provodi brutalno etničko čišćenje koje organizuje Aljbin Kurti uz podršku dela međunarodne zajednice“, napisao je Vučić na Instagramu.

Vučić bi u utorak u Beogradu trebalo da se sastane sa šefom delegacije Evropske unije i ambasadorima Kvinte – Velike Britanije, SAD, Francuske, Italije i Nemačke.

Šta je prethodilo najnovijem sukobu?

Napetosti na Kosovu su naglo porasle u maju ove godine posle lokalnih izbora na kojima su etnički Albanci izabrani za gradonačelnike nekoliko gradova na severu sa srpskom većinom.

Srbi su, uz podršku Beograda, te izbore bojkotovali, a novi predsednici opština iz redova Albanaca dobili su tek nekoliko procenata glasova, pa je i EU ocenila da se glasanje ne može smatrati legitimnim.

Srbi su bojkotovali izbore jer kosovske vlasti još nisu pristale na stvaranje Zajednice srpskih opština, što je bilo predviđeno ranijim sporazumima Beograda i Prištine uz posredovanje EU.

Prethodno su se Srbi povukli iz svih institucija na Kosovu, ali i iz policije koja je mešovita.

Kada su novoizabrani gradonačelnici iz redova Albanaca, uz intervenciju policije došli do zgrada opština na severu Kosova, Srbi su se pobunili i izbili su neredi.

NATO, koji ima mirovnu misiju na Kosovu, poslao je 700 vojnika da uguši nemire u Zvečanu, a u sukobima koji su usledili povređeno je oko 30 pripadnika mirovnih snaga i više od 50 srpskih demonstranata.

Do novih nesuglasica došlo je 14. juna, kada su srpske bezbednosne snage uhapsile trojicu kosovskih policajaca.

Oni su uhapšeni u uniformama i sa oružjem na teritoriji centralne Srbije, saopštili su iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, dok su prištinske vlasti tvrdile da je to bilo na teritoriji Kosova.

Trojica muškaraca su 12 dana kasnije puštena da se brane sa slobode, a terete se da su izvršili krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, navodi se u saopštenju te institucije.

• Jedan dan u Zvečanu: BBC na severu Kosova dve nedelje posle najnovijih sukoba
• Kosovski policajci koje je uhapsila Srbija pušteni da se brane sa slobode i predati Kosovu

Predstavnici Srbije i Kosova godinama pregovaraju o normalizaciji odnosa između Srba i Albanaca, ali i pored potpisanih sporazuma u Briselu i Ohridu nije došlo do napretka.

Pregovori pod okriljem Evropske unije su „neuspešno završeni“ prošle nedelje u Briselu, jer kosovski premijer Aljbin Kurti nije bio spreman da prihvati ponuđeni kompromis, rekao je Aleksandar Vučić.

Šef diplomatije EU Žozep Borelj istakao je da Kurti nije bio spreman za započinjanje „procesa ka uspostavljanju Zajednice srpskih opština, već je insistirao na de fakto priznanju Kosova“.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla da je Priština još 1. juna jasno stavila do znanja da je Kosovo spremno da organizuje nove izbore u četiri opštine na severu, ali i da traži međunarodne garancije da se Vučić „neće ponovo mešati u izbore druge zemlje“.

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]