BBC News

Međunarodni sistem mera: Kako su metar i gram pre vek i po zamenili aršin i pedalj

Iako je prvi zakon o merama, kojim je uveden metarski sistem, Skupština Kneževine Srbije usvojila 1873. tek 18 godina kasnije u zemlju će stići prototipovi dužine metra i tegova od kilogram i to će nove mere zaista uvesti u živote zanatlija i trgovaca.

Zvanično će mere stupiti na snagu 1. januara 1880. godine.

Vek i po otkako su metri, zamenili dotadašnje mera poput aršina, lakta i pedlja, Međunarodni sistem jedinica (SI sistem) ove godine zvanično je proširen.

I dalje ima istih sedam osnovnih jedinica, ali je njihov opseg veći kako bi se izrazile neke jako velike i izuzetno male mere.

Pošto većina stanovništva svakog dana stvara nove fotografije, snimke i dokumente koji se mere gigabajtima i terabajtima, za merenje ukupne količine podataka već se koriste cifre sa 24 nule.

Međutim, naučnici su uvideli da ni to nije dovoljno.

Zato su uvedene one sa 27 i 30 nula, pomoću kojih može da se iskaže i masa planeta.

Rona i kveta zasad najveće, ronto i kvekto najmanje

Kada treba izraziti nešto veoma veliko koriste se prefiksi poput kilo, mega, tera, giga ili za veoma male mili, mikro, nano.

Tako je merenje mnogo lakše za tumačenje i komunikaciju.

Na primer, 0,0045 metra postaje 4,5 milimetara, a 34 000 000 000 bajta mnogo je lakše zamisliti kao 34 gigabajta.

Posle tri decenije dodata su po dva prefiksa na gornjem kraju i dva na donjem kraju SI sistema koji sada mogu da se koriste u celom svetu.

Naučnici koji se bave merenjem i predstavnici gotovo svih vlada izglasali su to u novembru 2022. na Generalnoj konferenciji za tegove i mere.

Prefiksi za veoma male brojeve korisni su za kvantnu nauku i fiziku čestica, dok će one za za najveće mere biti korišćene, recimo, da se njima izraze ogromne količine digitalnih podataka, koje eksponencijalno rastu svakog dana širom sveta.

Profesor Ričard Braun, šef metrologije u Nacionalnoj fizičkoj laboratoriji (NFL) Velike Britanije, predložio je četiri nova naziva.

Za veoma velike brojeve – rona i kveta, što su brojevi sa 27, odnosno 30 nula.

rona za 10 na dvadesetsedmi ili 1 000 000 000 000 000 000 000 000 000

kveta za 10 na trideseti ili 1 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000

Primera radi, planeta Zemlja je teška šest ronagrama, dok je daleko veći Jupiter težak oko dva kvetagrama.

Pridružuju im se i njihove male kolege koje će najviše koristiti kvantni fizičari – ronto i kvekto.

ronto za 10 na minus dvadesetsedmi ili 0,000 000 000 000 000 000 000 000 001

kvekto za 10 na minus trideseti ili 0,000 000 000 000 000 000 000 000 000 001

Masa elektrona, negativno naelektrisane čestice unutar atoma, iznosi jedan rontogram, a masa jednog bita podataka na mobilnom telefonu otprilike je kvektogram, navodi se u videu britanske NFL.

„Kada je reč o jotabajtima, a jota je bila najveći prefiks, nismo ni blizu kraja.

„Logično je i da se dno skale simetrično produži jer to može koristiti kvantnim naučnicima koji mere veoma, veoma male stvari“, rekao je Ričard Braun za agenciju Frans pres.

Kakav kontinentalni raspored bi mogli da imaju stenoviti tuđinski svetovi?

Getty Images
Planeta Zemlja je teška šest ronagrama, dok je daleko veći Jupiter težak oko dva kvetagrama.

Ovo je prvo proširenje opsega SI prefiksa od 1991. godine.

Kako je nastao SI sistem?

Metarski sistem jedinica nastao je u Francuskoj 1795. posle revolucije kako bi se stvorio sistem mernih jedinica „za sva vremena, za sve narode“, za razliku od dotadašnjih, koje su se oslanjale na autoritet i često se menjale s promenom vlasti ili vladara.

Zamisao je bila da se jedinice oslone na prirodne promere, odabrati za svaku veličinu po jednu jedinicu, a od nje decimalnim postupkom praviti veće i manje jedinice.

Za jedinicu dužine odabran je 40-milioniti deo dužine meridijana, nazvan metar, koji je kasnije preciznije standardizovan.

Opšte usvojena skraćenica SI potiče od francuskog naziva Le Système International d’Unitiés.

Ali uprkos svom tehničkom majstorstvu i trudu koji je uložen u definisanje novog merenja, niko nije želeo da ga koristi, pisao je BBC.

Ljudi nisu bili radi da odustanu od starih načina merenja jer su oni bili neraskidivo povezani sa lokalnim ritualima, običajima i trgovinom.

Na primer, el, francuska mera tkanine, uglavnom je bila jednaka širini lokalnog razboja, dok se obradivo zemljište često merilo u danima ili jutrima, što se odnosilo na količinu zemlje koju je seljak mogao da radi za to vreme.

Pariske vlasti su bile toliko ogorčene zbog odbijanja javnosti da prihvate novotarije da su čak poslale policijske inspektore na pijace da sprovedu novi sistem.

Na kraju, 1812. godine, Napoleon je napustio metrički sistem i do zvaničnog ulaska u upotrebu proći će decenije.

Danas je SI sistem najšire korišćen sistem jedinica, koji omogućuje trgovinu širom sveta, kao i sva ostala merenja.

Naučnici celog sveta koriste te jedinice.

SI sistem omogućuje da se izraze najrazličitije mere, ali se sastoji od sedam osnovnih jedinica kilogram (masa), sekund (vreme), metar (dužina), amper (električna struja), kelvin (termodinamička tempteratura), mol (količina susptance), kandela (jačina svetlosti).

  • 1 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 kveta (K)
  • 1 000 000 000 000 000 000 000 000 000 rona (R)
  • 1 000 000 000 000 000 000 000 000 jota (I)
  • 1 000 000 000 000 000 000 000 zeta (Z)
  • 1 000 000 000 000 000 000 eka (E)
  • 1 000 000 000 000 000 peta (P)
  • 1 000 000 000 000 tera (T)
  • 1 000 000 000 giga (G)
  • 1 000 000 mega (M)
  • 1000 kilo (k)
  • 100 hekto (h)
  • 10 deka (da)
  • 1
  • 0,1 deci (d)
  • 0,01 centi (c)
  • 0,001 mili (m)
  • 0,000 001 mikro (µ)
  • 0,000 000 001 nano (n)
  • 0.000 000 000 001 pikto (p)
  • 0.000 000 000 000 001 femto (f)
  • 0.000 000 000 000 000 001 ato (a)
  • 0.000 000 000 000 000 000 001 zepto (z)
  • 0.000 000 000 000 000 000 000 001 jokto (i)
  • 0.000 000 000 000 000 000 000 000 001 ronto (r)
  • 0.000 000 000 000 000 000 000 000 000 001 kvekto (k)

Kako su mere stigle u Srbiju?

Posle zakona iz 1973, Kneževina Srbija je 30. oktobra 1879. pristupila Metarskoj konvenciji, navodi se na sajtu Direkcije za mere i dragocene metale.

Na Prvoj generalnoj konferenciji za tegove i mere države članice su pozvane da preuzmu prototipove metra i kilograma i tako one stižu u Srbiju.

Od prvog januara 1880. u Srbiji su stupile na snagu obavezne metarske mere.

Merna jedinica za dužinu postao je metar i zvanično su prestale da važe mere poput aršina, lakta, pedlja, ali je to naišlo na negodovanje i domaćih zanatlija.

Aršin je bio stara mera za dužinu, a označavao je „razdaljinu od vrhova ručnih prstiju do ramena“, oko 70 centimetera.

Pedalj je bio dužina između palca i vrha srednjeg prsta ruke, ali je zavisilo od veličine šake onog ko meri. Iznosio je u proseku oko 20 centimetera.

Uvođenje metričkog sistema tegova i mera jedno je od postignuća ekonomiste i političara Čedomilja Mijatovića.

Prvi Zakon o mernim jedinicama i merilima u posleratnoj Jugoslaviji donet je u FNR Jugoslaviji 4. novembra 1961. godine.

Tada Jugoslavija pristupa sveže formiranom Međunarodnom sistemu jedinica (SI) koji je upravo donet na 11. Generalnoj konferenciji za tegove i mere iz 1960. godine i zakonom propisuje upotrebu mernih jedinica.


Pogledajte i video o geniju koji je promenio svet

Leonardo da Vinči: Kako je genije promenio svet
The British Broadcasting Corporation


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend