Muzika i humanost: Kako hit grupe Aba finansira obrazovanje devojčica u Gvatemali

Ovo ne znaju ni mnogi okoreli obožavatelji švedske grupe Aba – hit „Čikita“ iz 1979. godine, prodat u milionima primeraka tokom više od četiri decenije, švedskim muzičarima nije doneo ni dinar profita.

„Ustupili smo autorska prava Unicefu“, kaže za BBC Bjorn Ulvaeus, kompozitor pesme i osnivač grupe Aba.

„Ta pesma je tokom godina donela mnogo novca, a prodat je i veliki broj ploča i vrlo sam srećan zbog toga“, dodaje.

• Spektakl o kojem se priča: Virtuelni koncert grupe Aba
• „Waterloo“ proglašena najboljom pesmom Evrovizije svih vremena
• „Ghost Town“: Pesma koju bi Margaret Tačer volela da nikad nije objavljena

Napisana povodom Unicefove godine deteta, „Čikita“ – što na španskom znači „devojčica“, ujedno je bila prva pesma koju je Aba snimila na španskom.

Postigla je veliki usleh širom Latinske Amerike, a Ulvaeus kaže da je grupa od samog početka znala na šta želi da usmeri prihod od numere.

„Mislim da je najhitnija stvar na zemaljskoj kugli osnaživanje mladih žena i devojaka – to bi promenilo naš svet.

„Veoma je tužno što širom sveta postoje kulture i religije gde devojke nemaju jednake šanse kao muškarci, pa smo odmah rekli Unicefu da tamo želimo da usmerimo novac“, dodaje.

U školskoj sali u gradu La Tinta u Alta Verapazu, najsiromašnijem regionu Gvatemale, grupa domorodačkih devojčica izvodi sopstvenu verziju ove pesme, prevedenu na njihov maternji jezik k‘ekchi – jezik Maja.

Deca osnovnoškolskog uzrasta pohađaju radionice na kojima uče o zdravlju i samopoštovanju u Udruženju prijatelja razvoja i mira (ADP), jednoj od najstarijih nevladinih organizacija u Gvatemali, koja se finansira od pesme.

U Gvatemali postoji hronični nedostatak obrazovanja o reproduktivnom zdravlju, posebno u siromašnim starosedelačkim zajednicama.

Samo u 2021. godini, 346 devojčica od 14 godina i manje porodilo se u Alta Verapazu, a broj mlađih od 16 koje su dobile decu je i veći.

Jedna od njih je Ema, što nije njeno pravo ime.

Držeći šestomesečnog sina, Ema radi vežbe disanja sa jednim od psihologa ADP-a.

Kao žrtva silovanja i nasilja u porodici, dobila je podršku u okviru programa prevencije nasilja i podrške telesnoj autonomiji, kao i pomoć pri dojenju.

Ema priča na k’ekchi jeziku, a u razgovoru nam pomaže prevodilac.

Kaže da je na porodičnu terapiju išla zajedno sa roditeljima, a emocionalna podrška jedan na jedan joj je pomogla da se izbori sa prisilnim početkom majčinstva.

„Naučila sam mnogo o upravljanju emocijama“, kaže.

„Osećam se snažnije i sigurnije u sebe, učim kako da se brinem o svojoj bebi“, priča, dok njen sin spava, lica prekrivenog majčinim šalom.

Pogledajte video: Note u srcu – Aleksandrina i Silvijina priča

Priče poput Emine nisu retkost u Alta Verapazu.

Toliko su česte, da je njena mlađa sestra takođe majka tinejdžerka od seksualnog zlostavljanja.

„Mačizam je utkan u kulturu Maja“, kaže Lesli Pau Soto, jedan od dečjih psihologa ADP-a.

„Ovde proizvode kardamom, kafu, kakao, kukuruz i pasulj, a fizička snaga muškaraca je veoma cenjena, dok su žene ograničene na kuću“.

Žene se generalno ne školuju, kaže Pau Soto, a žene koje pokušavaju da studiraju ili rade su stigmatizovane.

„Uvek su pod muškom kontrolom, rade šta god oni žele – muškarci imaju potpunu dominaciju nad ženama“, dodaje.

Kritičari optužuju predsednika Gvatemale Alehandra Đamateija da je izneverio žrtve porodičnog nasilja i silovanja.

Kažnjavanje muškaraca je retko – samo jedan ili dva slučaja na svakih stotinu završe na sudu.

U Alta Verapazu, gde živi nekoliko stotina hiljada ljudi, postoji samo jedna psihološkinja za podršku žrtvama, koju je imenovala država.

Njeno ime je Ani Huarez.

„Stalno je potrebno više nego što možemo da pružimo“, priča ona u mračnoj kancelariji u La Tinti, gde prima klijente.

Kaže da rade koliko im dozvoljavaju ograničeni resursi, a dodaje i da postoji državni internet portal za pomoć žrtvama zlostavljanja.

Međutim, u planinskim regionima Gvatemale često nema interneta, a mnoge porodice nisu kompjuterski pismene.

Zato je ADP napravio radijske spotove za javno informisanje na k’ekchi’ i drugim majanskim jezicima.

Oni takođe šalju timove socijalnih radnika u udaljenije zajednice da pruže podršku zlostavljanoj deci i njihovim porodicama.

• „Samo da znači da“: Španski zakon koji štiti žrtve silovanja
• „Zbog tvrdnje da imam seksomniju nisu mi verovali da sam silovana“

U opštini Salak Uno rade sa Martom, što nije njeno pravo ime, osmogodišnjom devojčicom koju je seksualno zlostavljao nešto stariji dečak.

Neke porodice ne dozvoljavaju organizacijama da priču, naročito ako napadač živi u kući.

Međutim, Martina majka, donja Lidija je učiteljica i prihvatila je pomoć nakon što je škola koju devojčica pohađa primetila zlostavljanje.

„Muškarci su nas tako loše tretirali, ali stvari se menjaju“.

„Moraju da nas poštuju – znamo da i mi imamo prava“, kaže.

Tokom 43 godine, od kada je objavljena pesma „Čikita“, prihod je usmeravan na rešavanje nekih od najsloženijih pitanja koja pogađaju Centralnu Ameriku – od ekstremnog siromaštva i generacijske kulture mačizma do nasilja u porodici i silovanja.

Na spisku se našla i zloupotreba alkohola među marginalizovanim, autohtonim zajednicama.

To je unapredilo život nebrojenih „čikita“, poput Marte i Eme, koje su dobile značajnu podršku, i to na maternjem jeziku.

Pre putovanja u Gvatemalu, pitao sam Bjorna Ulvaeusa da li je očekivao da će pesma ostaviti tako dubok trag.

„Niko ne razmišlja o tome!“, nasmejao se.

„Nadao sam se da će biti hit i da će se mnogo puštati, ali ni u najluđim snovima nisam mogao da očekujem da će tako dugo trajati i doneti toliko novca – to je najbolji uticaj koji se može poželeti“.

Pogledajte video: Skoplje Dine Jašari

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk