BBC News

Nemačka i Srbija: Šta reforme zakona o doseljavanju znače za srpske radnike

Za mnoge jugoslovenske gastarbajtere, bila je to obećana zemlja.

Dve decenije pošto je prestalo zveckanje oružja u Drugom svetskom ratu, krenuo je prvi talas migracije radnika iz tadašnje Jugoslavije u Nemačku.

Radili su mahom na gradilištima, u restoranima i hotelima.

Nemačka je do danas ostala eldorado za ljude sa Balkana, a naziv gastarbajter, kako su se kolokvijalno nazivali ljudi koji odlaze, zadržao se u svakodnevnom govoru.

Podaci nemačke agencije za rad pokazuju da oko 100.000 ljudi iz Srbije trenutno radi u ovoj zemlji, a na novi talas dolazaka iz Srbije mogle bi da utiču reforme zakona o migraciji kvalifikovanih radnika.

Nemačkoj je, kažu iz agencije za rad ove države za BBC na srpskom, potrebno oko 400.000 dodatnih stručnih i kvalifikovanih radnika.

Kako bi nadomestila potrebna radna mesta, nemačka vlada najavila je olakšice za radnike iz zemalja van granica Evropske unije.

U Nemačku će biti moguće doći i bez radnog ugovora, ukoliko imate diplomu čak i ako nije priznata, a postojaće i karta šansi, nova boravišna dozvola kojom kvalifikovani radnici mogu da borave i do godinu dana u državi dok traže posao.

Iz nemačkog Ministarstva spoljnih poslova za BBC na srpskom kažu da će ove reforme doneti promene za radnike na nekvalifikovanim poslovima i iz država Zapadnog Balkana, za koje već postoji posebna regulativa.

„Trenutno se razgovara o zakonu, tako da još ne možemo da najavimo neke konkretne izmene“, kratko dodaju u pisanom odgovoru.

Šta se sve menja?

Nemačka vlada je reforme Zakona o doseljavanju usvojila u novembru 2022.

„Pored građevinskih radnika, potrebni su vodoinstalateri, bravari, monteri, traže se i IT inženjeri.

„Nemačka je u potrazi i za medicinskim osobljem, a među najtraženijim su medicinske i pedijatrijske sestre, babice, a naročito negovateljice, jer ima velike potrebe za brigom zbog starog stanovništva“, priča Bojan Tanasković, direktor agencije Novatek radna snaga koja pod licencom Ministarstva za rad Srbije pronalazi posao ljudima iz Srbije u inostranstvu.

Iz nemačke agencije za rad za BBC kažu da je u maju 2022. nešto više od 5,5 miliona stranih državljana radilo u Nemačkoj, a da među njima oko 430.000 dolazi sa Zapadnog Balkana.

Nemačka planira da uvede i novu vrstu vize – kartu šanse – koju će potencijalni radnici moći da koriste tokom godinu dana, dok traže posao.

Dodeljivaće se po sistemu bodova za obrazovanje, radno iskustvo i poznavanje nemačkog jezika.

„Ko je završio samo osnovnu školu i poznaje nemački jezik na početnom nivou dobio bi po 1 bod, neko ko ima višu školu i zna napredni nivo nemačkog jezika dobio bi po tri ili četiri boda“, objašnjava Vladan Živković vlasnik firme JunionDok koja u Nemačkoj pruža administrativne usluge prilikom prijave za posao, dobijanje radne vize i overu diploma.

Prema planovima nemačke vlade, kvalifikovanim radnicima sa fakultetskom diplomom biće olakšano dovođenje članova porodice, lakše će dolaziti do stalne boravišne dozvole.

Strani državljani će moći da traže poslove iako im diplome nisu priznate.

Pet godina boravka i rada u Nemačkoj bilo bi dovoljan uslov da se zatraži državljanstvo, umesto osam koliko je trenutno, prenela je u novembru 2022. godine Agencija Frans pres.

Za ljude za koje se smatra da su se posebno dobro integrisali u nemačko društvo, vreme čekanja smanjilo bi se na tri godine, a bilo bi moguće i dvojno državljanstvo.

Deca rođena u Nemačkoj automatski bi postala državljani ako jedan od roditelja imigranata živi legalno u zemlji najmanje pet godina.

Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe planira da ublaži neke jezičke zahteve za starije imigrante i olakša ljudima da imaju više državljanstava, navodi AFP.

Koja pravila trenutno važe?

Nemačka je i 2020. menjala Zakon o migraciji kvalifikovanih radnika kako bi nadomestila potrebnu radnu snagu.

Prethodno su ljudi iz trećih zemalja bez univerzitetske diplome mogli da dođu samo ako je njihovo zanimanje označeno kao deficitirano.

Ukoliko bi se prijavili za ostala zanimanja bilo je potrebno proveriti da li neki radnik iz Nemačke ili neke druge EU zemlje može da obavlja taj posao.

Kada je ovaj zakon stupio na snagu, pravilo je ukinuto i nemački i EU stanovnici nisu više povlašćeni.

Prvog januara 2021. stupila je na snagu i nova uredba kojom je stanovnicima Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije i Kosova omogućen privilegovan pristup nemačkom tržištu rada, a koja važi do kraja 2023.

To znači da oni mogu da apliciraju za radnu vizu bez obzira da li im je diploma priznata ili ne.

Preduslov za dobijanje vize i dalje je saglasnost nemačke agencije za zapošljavanje.

Na godišnjem nivou može se izdati do 25.000 saglasnosti, navodi se na sajtu nemačke ambasade u Beogradu.

Onima sa fakultetom je omogućeno je da dođu i traže posao uz pomoć plave karte.

Dokument predstavlja boravišnu i radnu dozvolu namenjenu stanovnicima država koje nisu deo Evropske unije, a koji imaju univerzitetsku diplomu.

Šesto lekara godišnje napusti Srbiju

Medicinski radnici su među najbrojnijim koji odlaze iz Srbije u Nemačku.

Vlada Srbije je početkom 2020. odlučila da zaustavi konkurse za medicinske radnike, koji su deo sporazuma potpisan između Srbije i Nemačke 2013.

Time je prekinut projekat Tripl vin (Triple Win) koji su sprovodile nemačka agencija za zapošljavanje, srpska Nacionalna služba za zapošljavanje i Nemačka organizacija za saradnju (GIZ).

Cilj projekta bio je da nadomesti nedostatak medicinskih sestara u Nemačkoj, zapošljavajući radnike iz zemalja u kojima ih ima više nego što je potrebno.

Medicinski radnici su, ipak, nastavili da odlaze u Nemačku.

Istraživanje o odlasku lekara iz Srbije Centra za politiku emancipacije i Sindikata lekara i farmaceuta iz Srbije objavljenom krajem 2022. pokazuje da se 1.600 lekara godišnje upiše u Lekarsku komoru Srbije, a da oko 600 njih napusti državu.

Jedna od njih je i Marija Perić, anesteziološkinja iz Novog Sada.

Oktobra 2019. preselila se u jednu od 16 pokrajina – Donju Saksoniju, na severu Nemačke.

„Znala sam da sa dovoljno upornosti imam dobre šanse da dobijem posao i specijalizaciju koju želim, a učenje nemačkog jezika mi nije predstavljalo problem“, priča Perić za BBC na srpskom.

Pored radnog ugovora, fakultetske diplome, sertifikata o poznavanju srednjeg nivoa opšteg nemačkog jezika, Perić je morala da položi i stručni nemački jezik kako bi dobila radnu vizu na dve godine.

Po dolasku u Nemačku, morala je da dobije i licencu.

„Kada si stranac, imaš dve opcije: da polažeš ispite u lekarskoj komori ili izjednačavanjem fakultetske diplome“, objašnjava Perić.

Ona se odlučila za izjednačavanje diplome iako, kako kaže, proces ume da se oduži.

„To su birokratske kancelarije, gde su radnici zatrpani gomilom papira, isto kao i kod nas“, opisuje nemačku administraciju.

Perić je diplomu izjednačila i dobila licencu za rad u Nemačkoj, što joj je donelo stalnu boravišnu dozvolu i novo radno mesto.

„Neograničenom boravišnom dozvolom niste više vezani za jednog poslodavca, možete da živite i radite bilo gde u Nemačkoj“, priča ona.

Trenutno radi u Berlinu i ne planira da se vraća u Srbiju.

Ukoliko se nove reforme usvoje, nemačke papire mogla bi da dobije za tri godine, čemu se i nada.

„Sada imam slična prava kao Nemci, samo ne mogu da glasam.

„Nadam se da će se najave i o dvojnom državljanstvu zaista obistiniti, ali videćemo“, dodaje sa dozom rezerve u glasu.

Da li se ljudi vraćaju u Srbiju?

Istraživanje programa UN za razvoj pokazuje da se od oktobra 2020. do oktobra 2021. iz inostranstva u Srbiju vratilo 92.300 ljudi.

Među njima najviše je bilo mladih u dobi od 24 do 29 godina – više od 40.000.

Tim koji se bavio prikupljanjem podataka objasnio je da se povratak poklopio sa pandemijom virusa korona i da je sličan talas povratka primećen i u Rumuniji i Bugarskoj.

Podaci iz istog istraživanja pokazali su da su već u maju 2021. ljudi ponovo počeli da odlaze iz Srbije, što se poklapa sa delimičnim otvaranjem granica Sjedinjenih Država i evropskih zemalja.

Bojan Tanasković iz agencije Novatek radna snaga kaže da se ljudi iz Nemačke vraćaju „jer se dugo čeka na papire, ali i zbog nepoznavanja jezika“.

Dodaje i da radnici iz Srbije nisu spremni da prihvate minimalne zarade.

„Svi očekuju najviše zarade odmah na početku, ali prva tri meseca su minimalne zarade, povećanje ide postepeno, što je jasno definisano u nemačkim kompanijama, ali naši ljudi nisu spremni da čekaju i to je problem“, kaže on.

Ipak, interesovanje, dodaje, nije opalo, čak ni za vreme pandemije.

Srpski pasos

BBC

Do Nemačke uz detašman vizu

Nemačka je 1989. sa tadašnjom Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom potpisala sporazum o slanju radnika na osnovu ugovora o izvođenju radova – detašman.

Šalju se radnici za obavljanje građevinskih, montažerskih i izolaterskih radova.

„To su grupne vize ili kontingent vize, koje su vremenski ograničene i za koje apliciraju firme koje su deo sporazuma Srbije i Nemačke.

„Tačno se zna koliko je potrebno radnika za određeni projekat, firme apliciraju za grupne vize, radnici odlaze u etapama i vezani su samo za to radno mesto, ne mogu da rade bilo gde drugde“, objašnjava Bojan Tanasković, direktor agencije Novatek radna snaga.

Među njima je i Aca Dimitrijević, građevinski radnik iz Jagodine, koji više od devet meseci živi i radi u Nemačkoj.

„Ovde ima posla za svakog, nije kriza, niko ne sluša dnevnike 24 sata, živi se slobodno i to se oseća u svakom pogledu.

„Nema tereta nad glavom, uvek možeš da odeš gde želiš – ljudi su fini, ne osećam se kao stranac, našao sam mesta koja volim, dobra je zemlja za život“, priča Dimitrijević iz Frankfurta za BBC na srpskom.

Ne planira da se vraća u Srbiju, a na gradilištu na kom trenutno radi ima i ljudi iz drugih država sa Balkana.

„Neki ljudi godinama dolaze, ali jezik i dalje ne znaju.

„Ako ostajem ovde duže, a planiram, smatram da jezik mora da se nauči“, govori ovaj mladić.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend