Politika i izbori 2012: Kako je počela decenija vlasti naprednjaka u Srbiji

„Dame i gospodo novinari, postoji božija pravda.“

Ovu rečenicu izgovorio je, uz blagi osmeh i po koju šalu, pre tačno deceniju, 20. maja 20212. godine, tadašnji predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav Nikolić.

Samo nekoliko trenutaka ranije, u drugom krugu predsedničkih izbora zvanično je pobedio Borisa Tadića, postao predsednik Srbije i zatim potpuno promenio političku sliku u zemlji.

Tik uz njega, dok je saopštavao pobedu, stajala je i Zorana Mihajlović, visoka funkcionerka SNS-a.

„Iako je bilo članova Predsedništva SNS-a koji su smatrali da ćemo izgubiti, ja nisam imala nikakvu dilemu“, kaže Zorana Mihajlović za BBC na srpskom, deset godina kasnije.

„Tomislav Nikolić je stvarno taj koji je suštinski uveo Srpsku naprednu stranku u vlast.“

I zaista, nakon majskih izbora 2012. godine politička scena doživela je potpuni zaokret.

Porazom Borisa Tadića, Demokratska stranka (DS) je, posle 12 godina u vlasti, izgubila gotovo sve poluge moći – ključnog koalicionog partnera za sastav Vlade, Socijalističku partiju Srbije (SPS), pa tako i vlast u parlamentu.

Sve to je kasnije dovelo do „uništavanja stranke“, kaže Dragan Đilas, nekadašnji predsednik DS.

„To vam je kao kada kažete – da neko u 93. minutu nije promašio penal, uzeli bismo Ligu šampiona“, opisuje Đilas izbore 2012.

„Tadićev poraz je za sve bio neočekivan, uključujući i Tomislava Nikolića.“

• Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast
• Šta treba da znate o SNS u 100 i 500 reči
• Šta imaju zajedničko Milošević, Đinđić i Vučić

Izbore kojima je počela decenija vlasti SNS u Srbiji još dugo će istraživati politikolozi.

„Za ovaj period se i dalje vezuju brojne nejasnoće u odlukama ključnih političkih lidera“, objašnjava politikolog Dušan Spasojević za BBC.

„Pojedine deluju kao scenario za holivudski film.“

Pobednik koji je ‘odustao od medija’

Na pitanje da za BBC govore o predsedničkim izborima 2012. godine i događajima koji su potom usledili, nisu bili zainteresovani glavni akteri.

Ni Boris Tadić, kao ni Ivica Dačić, predsednik SPS-a, koji je posle ovih izbora promenio dogovor sa DS o koaliciji u parlamentu i formirao vlast sa SNS.

Tomislav Nikolić je kao odgovor na zahtev za razgovor napisao da je „odavno odustao od medija“.

Šta je prethodilo promeni: ‘Srbija je bila ozbiljno ranjena’

I pobednici i gubitnici na političkoj sceni Srbije iz te 2012. godine slažu se u jednom – na rezultat nisu uticali samo kandidati niti neki pojedinačni događaj, već splet brojnih okolnosti u kojima se zemlja našla.

U periodu predizborne kampanje, Zorana Mihajlović je bila jedna od vodećih funkcionerki naprednjaka.

U SNS je ušla dve godine ranije, a sama stranka formirana je još dve godine ranije, raskolom koji je nastao između Tomislava Nikolića i Vojislava Šešelja u Srpskoj radikalnoj stranci (SRS).

Nikolić je tada sa Aleksandrom Vučićem istupio iz radikala i napravio naprednjake, da bi na predsedničke izbore 2012. godine izašao kao opozicija.

„Može neko sad da govori o SNS-u šta hoće, ali Srbija je bila ozbiljno ranjena te 2012. godine“, i danas smatra Zorana Mihajlović.

Od 2000. godine, kada je srušena vlast Slobodana Miloševića, ona kaže da je u zemlji „postojala nada da Srbija može u Evropsku uniju i da može mnogo bolje“, ali dodaje da je pripadala razočaranima u vlast DS.

„Ta nada koju ljudi izgube posle velikih političkih promena je najveći problem za jednu političku partiju i zato sam bila protiv DS“, kaže Zorana Mihajlović, koja je od 2004. do 2009. bila u vlasti sa demokratama, kao članica stranke G17 plus.

„Ljudi su hteli promenu.“

I Dragan Šutanovac, nekadašnji visoki funkcioner DS i blizak saradnik Borisa Tadića, slaže se da je „mleko već bilo prosuto“ među demokratama i pre izbora.

„Izgubili smo realan odnos prema vlasti u te četiri godine“, kaže Šutanovac, misleći na period od 2008. do 2012.

U stranci se, kaže, „nisu dogodile potrebne reforme, a nije nikakva tajna da su u vrhu DS postojali klanovi“.

Šutanovac problem vidi i u tome što je Tadić u februaru 2004. godine postao predsednik DS, a državu je počeo da vodi u predsedničkom mandatu samo pola godine kasnije.

„Tadić nije imao vremena da se ozbiljno pozabavi organizacijom u stranci“, misli Šutanovac.

Ipak, temelj za promenu vlasti postavljen je na drugoj strani, smatra Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ukazujući na period nakon 2008. godine kada su formirani naprednjaci koji su bili „prihvatljiviji Zapadu i imali koalicioni potencijal“.

„SNS su bili umerenija verzija radikala“, kaže Spasojević.

„Srbija je došla u situaciju da ima dve velike liste – DS i SNS, čija je ideološka razlika bila sve manja.“

Čitav period ovaj politikolog naziva „vremenom okretanja stranaka ka ideološkoj sredini, na središnjeg birača“.

„Razgovaralo se i o ideji svadbe slonova, odnosno koaliciji dve velike stranke, ali je presudilo pitanje korupcije, za koju su jedni druge optuživali“, dodaje politikolog.

Boris Tadić trebalo je da bude predsednik Srbije do 2013, jer mu je tek tada isticao petogodišnji mandat.

Ipak, doneo je odluku da mandat skrati i da se predsednički izbori održe zajedno sa parlamentarnim i lokalnim.

• Mihajlović: „Koliko predsednica opština – toliko rodne ravnopravnosti“

‘Šuki, ovo nije dobro, izgubiću u drugom krugu’: Prevrat u 14 dana

Jedini koji je možda slutio poraz bio je, prema rečima Dragana Šutanovca, sam Boris Tadić.

U noći posle prvog kruga izbora, Šutanovac je, kaže, ušao u Tadićevu kancelariju.

Već je stigla vest da je dobio više glasova od Nikolića.

„On je sedeo nekako zabrinuto“, kaže bivši član DS.

„Rekao mi je: ‘Šuki, ovo nije dobro, izgubiću u drugom krugu’.

„Meni se pojavio mali alarm, ali nedovoljno veliki da se svi uzbunimo.“

Nakon toga, dodaje Šutanovac, u DS su „dopustili sebi da već dele funkcije“.

„Naši kol centri su prestali da rade, ljudi su pogasili motore“, kaže on.

• Boris Tadić: „Ja nikad neću nestati iz politike”

Za Dragana Đilasa, problemi su počeli upravo te noći, kada je demokrate od drugog kruga i očekivane konačne pobede, delilo 14 dana.

„Sećam se kada su stigli rezultati istraživanja javnog mnjenja – Tadić je imao prednost od nekih 13-14 odsto“, kaže Đilas.

Đilas je, kaže, na odboru stranke glasao da se ova vest „nikako ne objavljuje“, kako se birači ne bi opustili i mislili da je sve već gotovo.

Ipak, stranka je donela odluku da se ova informacija prosledi medijima.

U te dve nedelje, SNS je objavio i aferu džakovi, kada su javnosti pokazali glasačke listiće iz prvog kruga za koje su tvrdili da su odneseni sa glasačkog mesta, bačeni u kontejner i zamenjeni drugim listićima.

„Tomislav Nikolić je tvrdio da je Boris Tadić pokrao izbore“, podseća Đilas.

„To je krivično delo, ali deset godina kasnije, od ovih tvrdnji ništa nije dokazano pred sudom.“

Kao još jednu grešku, Đilas napominje činjenicu da je, i pored ovih optužbi, Tadić ipak pristao da ode na televizijski duel sa Nikolićem.

Zorana Mihajlović se dobro seća kada je ispred Skupštine Srbije Nikolić doneo džakove pred televizijske kamere, jer je i tada bila pored njega.

„Kada se desi takva situacija – onda ste još više ljuti“, kaže ona.

„Ali se slažem sa Vama da posle toliko godina suštinski nema epiloga. Na žalost, to se dešava i sa nekim drugim stvarima.“

Vreme između dva kruga predsedničkih izbora, Mihajlović opisuje kao „najaktivnijih 14 dana koje pamti“.

„Ne znam da li sam stizala da se presvučem, sećam se tog perioda kao neprestanog rada“, kaže ona.

Kako je SNS tada još bila stranka opozicije, Mihajlović kaže da su „putovali Srbijom privatnim automobilima i da su ih ljudi jako lepo primali“.

„Sećam se da sam jednom bila sa Vučićem u kolima kada nas je policija zaustavila jer smo išli brže od dozvoljenog“, govori sadašnja potpredsednica naprednjaka.

„Otvaramo prozor, on kaže: ‘Vučić je’. Policajac odgovora: ‘Vi ste, odlično, može’.“

Za vlastitu stranku kaže da su „imali stav o svemu“ i „za svaku sitnicu za koju su mislili da se pojavila u javnosti, a da nije istinita, organizovali su konferenciju za novinare“.

„To je i dovelo do toga da je jedan deo ljudi koji su bili neopredeljeni dao glas SNS-u, odnosno Tomislavu Nikoliću pre svega“, govori ona.

Beli listići i beogradski odbor

Do trenutka kada je Boris Tadić izašao 20. maja uveče pred novinare, priznao poraz i izjavio čuvenu rečenicu „vidimo se u nekom drugom filmu“, već su mnoge stvari bile jasne.

Izlaznost je bila čak 11,5 odsto manja nego u prvom krugu.

„Većina ljudi je mislila da je tu sve završeno, da će Tadić svakako pobediti“, kaže Đilas.

Nikolić je, pak, „izvukao sve na birališta jer je između izbornih krugova podignuta tenzija zbog navodne krađe izbora“, kaže Dušan Spasojević.

„Ipak, možda najvidljiviji simbol kritike prema Tadiću bili su beli listići, odnosno građani koji su izašli na izbore, ali nisu nikome dali glas“, dodaje politikolog.

„To su ljudi koji nisu hteli da glasaju da Nikolića, ali su hteli da kazne Tadića.“

Među belim listićima bilo je i dosta javnih ličnosti koji su otvoreno govorili o ovoj kampanji.

Beli listići su bili, dodaje politikolog, „vrlo specifična i radikalna artikulacija nezadovoljstva koje se osećalo u čitavom biračkom telu DS“.

Manji broj ljudi je, misli on, „bio spreman da promeni kurs i glasa za Nikolića, ali najveći deo je imao manju motivaciju da izađe na izbore“.

„Ta stvar sa belim listićima je bila potpuno pogrešna procena ljudi“, misli Đilas.

„Ljudi su hteli da kazne Tadića, ne shvatajući da će tako pobediti Nikolić i Vučić.“

Da se previše kockica u zidanju političke vlasti naprednjaka složilo u jednom trenutku, tvrdi i Šutanovac, ali dodaje da je dobrom rezultatu Nikolića kumovao još jedan loš potez DS.

Na Šutanovčeve opaske da se „beogradski i vojvođanski deo DS nisu adekvatno potrudili da obezbede podršku Tadiću u drugom krugu“, Dragan Đilas, koji je vodio beogradski odbor demokrata, odgovara da su to „besmislice“.

„Ja sam ušao u politiku zbog Borisa Tadića, ubeđivao sam ga da se kandiduje za predsednika i prvi sam mu javio da je postao predsednik 2004. godine“, kaže Đilas.

„Čak i da ga nismo podržavali, a zaista jesmo, svako od nas ko se bavi politikom je shvatao da, ako se promeni predsednik, u državi će se sve promeniti.“

Pobednici pored pobednika: Fenomen Dačić

„Jedno veliko iznenađenje“ – ovako je Slavica Đukić Dejanović, jedna od osnivačica Socijalističke partije Srbije, videla tadašnju pobedu Tomislava Nikolića.

Samom pobedom na predsedničkim izborima, Tomislav Nikolić učinio je zapravo samo deo posla.

Nisu naprednjaci bili ti koji su sami potpuno promenili političku sliku Srbije.

To je uradio Ivica Dačić, predsednik SPS-a, odlučivši da njegova partija te 2012. godine odustane od dojučerašnjih partnera -Demokratske stranke, i da Vladu formira sa SNS, a Dačić dobije mesto premijera.

Ovo nije bio prvi put da Dačić menja strane.

Socijalisti su 2008. godine nakon izbora u Beogradu potpisali koalicioni sporazum sa radikalima o formiranju vlasti u Beogradu, a kandidat ove koalicije za prvog čoveka prestonice bio je Vučić.

Ipak, SPS je odlučio da formira koaliciju na republičkom nivou sa Demokratskom strankomi da raskine sporazum potpisan sa SRS.

Ivicu Dačića, njegova stranačka koleginica Đukić Dejanović naziva „čovekom koji je uvek imao viziju“.

„Dačiću dugujemo zahvalnost jer je uvek znao kako da napravi zaokret i da modernizuje stranku.“

Ovu sposobnost Đukić Dejanović smatra ključnom za činjenicu da je njena stranka opstala nakon devedesetih i politike Slobodana Miloševića.

„Iako je bilo planirano da budemo demontirani, mi smo opstali“, kaže ona.

Period od 2008. godine do danas političarka naziva strategijom stranke da „podržava one koje narod podržava“.

Ministarka u brojnim srpskim vladama, kaže da SPS daje „svoj manjinski doprinos, iako je on u nekim trenucima ključan“.

• Koja li je tajna političke dugovečnosti socijalista
• SPS – „način života“ ili „stranka devedesetih“
• Demokrate i socijalisti – dva lica srpskih stranaka

Zorana Mihajlović misli da „kada se dogodi nešto što je nedovoljno čisto, ljudi često kažu – pa to je politika“.

Ipak, nema nikakvu dilemu da je „dogovor sa Dačićem morao da se dogodi“.

„Nikada nisam bila fan SPS-a“, priznaje Mihajlović.

„Oni su za mene ogromno razočaranje zbog načina kako su stalno išli tamo-ovamo.

„Ali tada je bilo jasno da, ako SNS hoće da formira vladu i nastavi dalje, to je bila jedina opcija.“

Ipak, još jedna strateška nejasnoća oko ovih izbora koja i danas postoji među stručnjacima jeste – zašto demokrate nisu ponudile SPS-u premijersko mesto i tako osigurale dogovor za novu Vladu.

Iako je Tadić odmah posle priznatog poraza izjavio da neće biti premijer, Đilas kaže da je posle gubitka mesta predsednika u DS došlo do razmene mišljenja – ko bi to trebalo da bude.

„Ljudi u vrhu DS su predlagali mene za premijera, a onda su neki ljudi predložili Tadića“, tvrdi Đilas.

„Ja sam bio za to da, ako hoće, treba da bude premijer, jer ipak je on predsednik stranke.“

Đilas kaže da je Dačić, pak, imao stav da, ako je Tadić izgubio izbore, on ne može da pređe na funkciju premijera.

„I ne mogu na tom stavu mnogo da mu prigovorim“, dodaje on.

Tadić je, dodaje Đilas, bez obzira na brzinu kojom se stvari menjaju u politici, „sedam dana razmišljao da li hoće ili neće“ da bude predsednik Vlade.

„Za to vreme se Dačić već dogovorio sa Vučićem“, kaže on.

„Sigurno je moglo i drugačije i odgovornost za to je sigurno i na DS.“

Šutanovac misli da se „DS kao stranka nije snašla“, jer je „većina u partiji mislila da oni kao najveća stranka treba da daju zemlji premijera“, bez obzira na Tadićev poraz.

‘Uništavanje stranke’

Demokratska stranka je na parlamentarnim izborima 2012. dobila, sa koalicionim partnerima, 22,11 odsto glasova, da bi dve godine kasnije, na narednom glasanju, rezultat bio gotovo četiri puta lošiji.

Za samo dve godine, došlo je do velikog sukoba između dve frakcije – jedne koja je stajala iza Borisa Tadića i druge, koja je podržavala Dragana Đilasa.

Ipak, samo mesec dana pred parlamentarne izbore 2014, Boris Tadić izašao je iz stranke i formirao Novu demokratsku stranku, koja je kasnije promenila ime u Socijaldemokratska stranka.

• BBC: „Kako se dogodilo da se DS tako brzo urušio?“
• Đilas: „Nije se DS urušio. Mi smo, prema istraživanjima javnog mnjenja, imali 16 odsto pred izbore 2014, a onda je Tadić odlučio da opet želi da bude predsednik stranke.
• „Kada nije dobio podršku, ne samo da je odlučio da izađe iz stranke, već je napravio i novu partiju. Samo 30 dana pred izbore.“
• BBC: „Vi to ne biste nazvali urušavanjem stranke?“
• Đilas: „Ja bih to nazvao uništavanjem stranke.“

Iako je slom demokrata značio i vrtoglavi uzlet naprednjaka, Zorana Mihajlović kaže da je „velika je šteta za nas kao državu što nemamo jednu jaku demokratsku stranku“.

Već na parlamentarnim izborima 2014, SNS je duplirao glasove, dok su partije koje su predvodile stare i nove demokrate dobile svega po šest odsto.

U seriji vanrednih izbora, naprednjaci su samo povećavali prednost, koja je 2020. bila najveća – dobili su čak 60 odsto glasova.

• Vučić – od frižidera do gipsa
• Ana Brnabić u SNS-u: Nestranačke ličnosti i politika
• Ko je Nebojša Stefanović

Osmica za SNS i Aleksandar Vučić

Ništa što je politikolog Dušan Spasojević video tog majskog dana 2012. godine, nakon predsedničkih izbora, nije ukazivalo na dugoročne političke promene koje su usledile.

„Izuzetno brz raspad DS je prva brana koja je popustila pred naprednjacima“, kaže Dušan Spasojević.

„Nisam ni verovao da će naprednjaci toliko napredovati – verovalo se da će postojati dva bloka, jedan centralni, sa DS-om i drugi centralno konzervativni, sa SNS-om.“

Tek sa izborima 2014, dodaje on, smo dobili „obrise nove političke realnosti u kojoj dominiraju naprednjaci“.

Ovakvom raspletu događaja nije se nadao ni Dragan Đilas, ali kaže da je tome „umnogome doprinela medijska slika u Srbiji koja je pod jakim uticajem SNS“.

Na pitanje, da li bi nešto promenio da može, kaže da „ne razmišlja o tome“.

„Verovatno ne bih prihvatio da budem predsednik Demokratske stranke“, ipak dodaje Đilas.

„Da nije podeljena 2014, ona bi danas vladala Srbijom.“

Ovakvom raspletu svakako se nadala Zorana Mihajlović.

Posle punih deset godina na vlasti, vlastitoj stranci bi, kaže, dala „jednu dobru osmicu za rad, ako je na fakultetu“.

„Zašto kažem osam, a ne deset?“, kaže ona.

„Zato što je bilo puno situacija koje su nas sačekale i bez obzira na svu energiju, znanje i strast, neke stvari nisu mogle da se rešavaju tom brzinom i to mi je žao.“

Tu ubraja i pitanje Kosova, kao „stvari koje ne možete da promenite“.

„Na onoj strani koja bi mogla da bude bolja jeste priča i o kadrovima“, kaže ona.

„Tu je negde naš problem i to se sada vidi.“

Ipak, ubeđena je da „ono što je napravljeno za tih deset godina, nije za prethodnih dvadeset“.

Nakon predsedničkih izbora 2022, na kojima je Aleksandar Vučić dobio drugi mandat i ostvario ubedljivu pobedu, ostaje i pitanje za funkcionerku naprednjaka – da li bi Vučiću moglo da se dogodi nešto slično kao i Tadiću 2012, da izgubi izbore za koje je mislio da su gotovi u njegovu korist?

„Koliko ga ja poznajem, on nikada nije bio takav“, misli Mihajlović.

„On se sprema i za najmanju stvar. Pored čitave mašinerije, on nikada nije rekao: ‘Ovo će biti jednostavno’.“

Pogledajte video: Iza kulisa izbora 2022

Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk