Porodica i odnosi: Tazbina – gde zapinje u odnosima

Odnos s tazbinom bi trebalo da bude ispunjen međusobnim uvažavanjem, uživanjem i ljubavlju – u teoriji, ljudi stiču novu porodicu i tako šire mrežu ljudi na koje mogu da se oslone.

Na početku mnogi ne očekuju da će mrzeti svoju tazbinu; prema istraživanju koje je 2012. sproveo američki Univerzitet Perdju, velika većina ljudi koji stupaju u brakove očekuju skladan odnos.

• Nemoguć izbor – beba ili porodica
• Šta u Srbiji sve znači reč – porodica
• Pioniri modernih porodica – generacija koja je promenila roditeljstvo

Ipak, moćna mešavina patrijarhalnih tradicija, medijskih klišea i likova iz pop kulture takođe popularizuje ideju tazbinskih odnosa zategnutih do pucanja i nepovratno zatrovanih – naročito među ženama.

Na primer, ne treba da kopamo po dalekoj prošlosti da bismo našli niz poremećenih tazbinskih odnosa.

U Hamletu, Gertrudin dever ubija njenog muža, da bi je potom lagao kako bi ona pristala na njegovu prosidbu.

U filmskom serijalu Njeni roditelji (Meet The Parents), lik koji tumači Robert de Niro koristi veštine stečene u agenciji CIA kako bi razotkrio pokvarenost ćerkinog zaručnika (s tim što ide i mnogo dalje od toga).

Taj motiv je čest u televizijskim programima.

U Sopranosima, Livija Soprano je zavadila snaju Karmelu sa roditeljima, a u Simpsonovima se Mardžine sestre Peti i Selma neprestano sukobljavaju sa Homerom.

Debra Barone i njena svekrva Meri u seriji Svi vole Rejmonda su neprestano na klackalici između međusobnog zakeranja i privrženosti.

U svakodnevnom životu smo preplavljeni primerima zamršenih tazbinskih odnosa: od brojnih natpisa o čestim trvenjima između pevača Zejna Malika i njegove svekrve Jolande Hadid, majke popularne manekenke Điđi Hadid, sa kojim Malik ima dete.

Takođe, mediji pišu o navodnom sukobu između Viktorije Bekam i njene snaje, mlade glumice Nikol Pelc.

Medijska glad za sukobom između žena često odlazi predaleko, pridodajući tradiciji grozomornih rođaka-čudovišta nove likove.

Ovi primeri pothranjuju pretpostavku da je tazbinski sukob normalna pojava.

I nesumnjivo, kažu stručnjaci, postoje kako čvrsti istorijski razlozi za takva uverenja, tako i varnice koje nalazimo u savremenom svetu.

Te varnice obuhvataju i događaje i životne faze – koje mogu raspaliti vatru tazbinskog sukoba, učinivši da kod nekih parova stereotip postane stvarnost loše veze.

„Nepouzdano okruženje“

Jedan od uzroka zbog kojih tazbinski odnosi naginju ka stranputici jeste činjenica da za njih ne postoje pravila.

Na primer, nije jasno koliko blizu jedni drugih bi parovi i tazbina trebalo da žive, koliko često parovi treba da posećuju tazbinu i koje odgovornosti bi trebalo da prihvate.

Profesor Kenterberijskog univerziteta na Novom Zelandu i jedan od autora članka Tazbinski odnosi iz perspektive evolucije: dobro, loše i gadno, Grečen Peri, ukazuje na to da ljudi koji formiraju taj odnos najčešće nemaju zajednička uverenja i međusobno razumevanje.

Iako ljudi mogu imati razmirice sa članovima sopstvene porodice, „verovatnije je da ćete u tom slučaju pre naći zajednički jezik sa njima“, dok ćete se sa tazbinom daleko „teže sporazumeti“.

Pogledajte video: Kanadska porodica putuje oko sveta pre nego što deca oslepe

Heteroseksualna porodica kao istorijska formacija je delimično zaslužna za stvaranje okruženja ispunjenog trvenjem kad je reč o tazbinskim odnosima.

Takođe, u njoj naročito nalazimo začetak klišea tašte koja se meša u bračne odnose.

U pojedinim patrijarhalnim društvima roditelji biraju bračne partnere deci, i jednom kad ona stupe u brak, snaja se seli da živi sa porodicom muža.

Kao starija domaćica u takvom okruženju, majka kontroliše sve što je u vezi sa kućom, i stiče viši društveni status i autoritet osobe koja, za razliku od snaje, donosi odluke.

„Radi se o nestabilnom okruženju – žena koja dolazi u novi dom se odvojila od njene porodice i onih koji bi je mogli zaštititi“, kaže Peri.

„U zavisnosti od datih okolnosti, odnos sa majkom može biti ispunjen teškoćama, kontrolom i sukobima.“

Dakle, stručnjaci kažu da je sveprisutni narativ o netrpeljivoj svekrvi delimično proistekao iz ovakve društvene formacije, gde snaja nosi sav teret matrijarhata.

Danas ovaj tip zajednice nije dominantan, ali istraživanja podupiru verovanje da je sukob između žene i njene svekrve češći nego što je to slučaj u odnosima među muškarcima u porodici.

Prema jednoj američkoj studiji iz 2022, i muškarci i žene se više sukobljavaju sa taštama/svekrvama nego sa majkama, dok se majke više žale na odnose sa snajama nego sa ćerkama.

Teri Apter, psiholog i predavač na Koledžu Njuhem (u okviru Univerziteta Kembridž), istraživao je tu oblast više od dve decenije, i 2008. objavio knjigu u kojoj navodi da 60 odsto žena smatra da su zbog odnosa sa taštama dugo bile nesrećne i osećale stres.

Dve trećine snaja veruje da njihove tašte ispoljavaju ljubomoru, majčinsku ljubav prema sinovima.

Sedamdeset pet procenata parova prijavilo je probleme sa tazbinom, ali samo njih 15 odsto opisuje odnose između tašte i zeta kao „napete“.

Jedan od razloga zbog kojih dolazi do sukoba na ženskoj tazbinskoj liniji jeste podizanje deteta i nesaglediv uticaj koji ono ima na ženu, što je potencijalno u srži svakog sukoba.

Prema rezultatima jedne finske studije, u odnosu na parove bez dece, majke i očevi se podjednako žale na odnose sa roditeljima, ali češće pričaju o individualnom sukobu sa taštom ili tastom.

Mnogi mladi kažu da su neslaganja porasla posle rođenja prvog deteta jer zajednička aktivnost negovanja bebe dovodi do toga da se deka i baka „mešaju i utiču na odluke u životima drugih članova porodice“.

Kontakti između nove majke i njene svekrve su učestaliji posle rođenja deteta nego do tada.

„Tokom trudnoće, dojenja i nege bebe, majke prolaze kroz izazovan period i potrebna im je dodatna podrška“, objašnjava Peri.

Iako i partner i tast mogu pomoći, najkonkretniju podršku najčešće dobijaju od majke i svekrve.

Uz to, nega deteta je emotivna stvar uz obilje generacijskih razlika.

• Slava kod kuće ili u restoranu: „Nebitno gde, bitno je da se okupi porodica“
• Blogerka pravi biblioteke po selima u Srbiji
• Život roditelja trans dece u Srbiji – „To nije izbor, to je ono što on jeste“

Kada imamo svekrvu koja očekuje da unuče bude vaspitano na jedan način, i izmorenu majku koja istrajno pokušava da uradi neke stvari prema sopstvenom uverenju, stekli su se uslovi za razmirice.

Pomoć koju baka i deka pružaju majci tokom prvih meseci podizanja deteta predstavlja samo početak.

Bake češće pomažu od deka i često dolazi do toga da veliki deo vremena posvete vaspitavanju.

Ali više pomoći ne rezultira nužno većom prisnošću.

Finska studija je pokazala da onda kada je ta pomoć veća, veća je i verovatnoća da će se snaja žaliti da postoji neka vrsta sukoba – nepisano pravilo glasi: veća isprepletenost njihovih života stvara više mogućih okidača za razdor.

Praznične iskre

Iako je odnos između svekrve i snaje neupitno najsloženiji, svi tazbinski odnosi se iskvare tokom godina zajedničkog života bračnog para.

Najčešće se međuporodične razmirice događaju tokom crkvenih proslava i praznika.

„Ukoliko roditelji i sa ženine i sa muževljeve strane insistiraju na tome da par treba da dođe kod njih za Božić, sigurno će doći do problema“, kaže Martin Dejli, profesor psihologije, neuronauke i ponašanja na kanadskom Univerzitetu Makmaster, jedan od autora knjige Tazbinski odnosi iz perspektive evolucije.

„Praznici poput Božića su najčešći okidači konflikta jer se očekuje da tada ljudi budu zajedno.“

Pogledajte video: Prajd 2019: Prvi put s mamom u Povorci ponosa

Kada se nađu zajedno u istom prostoru na neodređeno vreme, bez dodatne prostorije gde bi mogli slobodno da se ponašaju, porodice se suočavaju sa fenomenom „hipersaprisustva“.

Ono može biti izazvano bilo kojom interakcijom, pa i nametnutim zbližavanjem – u koje spadaju i praznična okupljanja.

Melani But Baterflaj, profesorka komunikologije na Univerzitetu Zapadna Virdžinija, koja piše knjigu o tome, kaže da negativne posledice mogu biti dugotrajne.

„Hipersaprisustvo može iznedriti sukobe sa rođacima, teške reči koje se ne mogu povući, kao i hladne, grube oblike ponašanja koje ostavljaju trajan utisak“, objašnjava ona.

Pritom, praznici su vreme kada porodice upražnjavaju tradicije i rituale do kojih drže i zbog kojih, kako pokazuje studija, osećaju prisnost i više uživaju u tim trenucima.

Međutim, porodice neguju različite tradicije – i kada tazbina odstupa od naših voljenih rituala i tradicija (ili obrnuto), može doći do rasplamsavanja sukoba.

Postoje i drugi česti uzročnici konflikta, kaže Peri, među kojima su različiti stavovi o tome koliko vremena, što obuhvata i praznike, provodite zajedno, kako treba da se vaspitaju deca, koliko novca se troši, da li ga treba pozajmiti i tako dalje.

Prema rezultatima ankete koju je sproveo digitalni „lajfstajl“ brend Faderli „Fatherly“, 29 odsto parova koji pripadaju grupi onih koji se svađaju sa tazbinom kaže da je razlog sukoba način vaspitanja dece.

Oko 15 odsto kao razlog navodi politiku, 14 odsto novac, a četiri odsto to što ih roditelji supružnika podbadaju kad je reč o uspehu na poslu.

Više prostora, manje tenzije

Peri veruje da izgradnja pozitivnih odnosa partnera sa tazbinom zavisi od toga koliko se on oslanja na nove članove familije dok ide kroz život.

Do nesuglasica može doći ako parovi ne mogu da se osamostale, ako deke i bake preuzimaju više obaveza kad je reč o podizanju deteta i kada parovi preuzimaju brigu o svojim roditeljima kad ostare.

„Ukoliko socijalna ograničenja i nedostatak novca znače da ljudi treba više da se staraju jedni o drugima, i da provode vreme rešavajući probleme jedni drugima, onda je velika verovatnoća da će doći do razmirica“, kaže Peri.

Međutim, u današnje vreme porodice funkcionišu kao zasebne jedinice, više nisu deo šireg porodičnog skupa i imaju svoj ritam održavanja kontakta sa rođacima.

„Ukoliko parovi mogu biti nezavisni i fleksibilni, a ne zavisni od tazbine ili daljih rođaka, onda mogu sami birati kada će potražiti pomoć, i samim tim će prostor za mogući sukob biti sužen“, kaže Peri.

I dok s jedne strane imamo neslaganje, isto tako je evidentno da, s druge strane, neki parovi mogu sa njom izgraditi pozitivan odnos, u kom novi rođaci jedni drugima pomažu.

Prema rezultatima ankete, izrađene 2021, u kojoj su učestvovale Amerikanke, 51 odsto snaja je reklo da su zadovoljne ili veoma zadovoljne odnosom koji imaju sa svekrvama, dok je tri četvrtine svekrva reklo da su zadovoljne ili veoma zadovoljne odnosom koji imaju sa snajama.

• Deca koja žive u senci roditelja
• Kako roditelji biraju ime deteta
• Da li je srpski genom mit

Šta možemo zaključiti na osnovu svega toga?

Moguće je da je u današnjem svetu izvor sukoba sa tazbinom umanjen zahvaljujući drugačijem načinu života.

Međutim, stereotipi sadrže zrno istine – kada se istaknu pojedini aspekti tih odnosa, deluje kao da su sveprisutni.

Obično, međutim, oni su daleko manje ekstremni od onoga što viđamo na televiziji.

Uostalom, čovek se tokom života bezbroj puta promeni, i postoji isto toliko šansi da se izmeni tazbinski odnos – čak i tokom praznika.

Najzad, nesporni dodatak na koji svi računamo.

Dejli ističe da ljudi koji stupe u brak često crpu solidarnost iz činjenice da najprilježnije brinu o dobrobiti iste osobe.

Pogledajte video: Porodica Gajić pobeđuje Laforu – neizlečivu bolest

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk