Preminuo Vladimir Ajdačić: Čovek posvećen nauci i čovek koji je duboko verovao u nauku

Vladimir Ajdačić bio je nuklearni fizičar svetskog ugleda, ali je i čovek koji je mnogo uradio za popularizaciju nauke u Srbiji.

Preminuo je u Beogradu 19. oktobra, u 88. godini posle kraće bolesti, a sahranjen je na Novom groblju, saopštila je porodica.

Ajdačić je govorio da je prvi zadatak čoveka trećeg milenijuma usklađivanje sa prirodom i drugim ljudima.

Da bi se to postiglo, prioritet moraju da budu društvene i humanističke, a ne prirodne i tehničke nauke.

• Matematička gimnazija – škola za svetske šampione znanja
• Pronalazak Higsovog bozona: Šta nam je otkrila „božanska čestica”
• Mileva Marić i Albert Ajnštajn – ko je bio biser, a ko školjka

„Presudno će biti objasniti samog čoveka, jer on sebi još predstavlja najveću nepoznanicu – i kaznu. Dakle: duša pre zvezda”, rekao je Ajdačić u serijalu RTS-a Evropa i Srbi.

Govorio je da će pitanja čovekove duše, osećanja i smisla života postati predmeti od najvećeg naučnog značaja i pravi istraživački izazov trećeg milenijuma.

Ko je bio Vladimir Ajdačić?

Ajdačić je rođen je 1933. godine u Beogradu.

Karijeru je započeo na studijama Fizičke hemije sa atomistikom na beogradskom Prirodno-matematičkom fakultetu.

Zaposlio se u Institutu Vinča, gde je radio na velikom reaktoru koji je aktiviran 1959. godine.

Radio je na razvoju metoda detekcije nuklearnog zračenja i na izučavanju nuklearnih reakcija, a posebno su značajne njegove originalne metode merenja reaktorskih neutronskih flukseva i spektra brzih neutrona.

Njegov rad, o prvoj na svetu digitalnoj metodi za merenje snažnih neutronskih flukseva u reaktorima, opisao je u časopisu Nukleoniks koji se bavio nuklearnom tehnikom.

Rad je naišao na odličan prijem u stručnim krugovima i omogućio Ajdačiću da kao postdiplomac, 1962. godine ode na Univerzitet u Torontu, gde je odbranio doktorsku disertaciju.

„Hazardne igre sa nuklearkama” i Černobilj

Ajdačićev tekst „Hazardne igre sa nuklearkama” objavljen je 1986. u časopisu „Galaksija” samo nekoliko dana pre katastrofe u Černobilju.

I pre toga, istraživanja koja je sprovodio u Kanadi i u Srbiji dovela su do promene njegovog stava prema primeni nukelarne energije.

Iako je bio nuklearni fizičar postao je veliki protivnik izgradnje fisionih elektrana, pre svega zbog njihovog uticaja na životnu sredinu i opasnosti od katastrofa.

Tadašnjem naučnom i političkom establišmentu nisu odgovarali Ajdačićevi stavovi, pa je prevremeno penzionisan uz obrazloženje da „rad u Vinči donosi beneficirani staž”, piše u tekstu o profesoru Vladimiru Ajdačiću.

• Kako se sećamo Černobilja u Srbiji
• Černobilj kroz objektiv srpskog turiste
• Černobilj: Ko živi u zabranjenoj zoni

NATO bombardovanje i osiromašeni uranijum

Tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. i godinama posle toga, osnovna preokupacija profesora Ajdačića je pomoć žrtvama osiromašenog uranijuma.

Pitanje da li osiromašeni uranijum izaziva rak ili ne postalo je značajno i poprilično kontroverzno kako u naučnim istraživanjima, tako i u javnosti.

U analizi Potraga za istinom o korišćenju osiromašenog uraijuma tokom NATO bombardovanja Jugoslavije (Search for the truth about the NATO use of depleted uranium in the war against Yugoslavia- truth under the du carpet ) na kojoj su radili Ajdačić i Predrag Jakšić, piše da su tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, NATO avioni ispalili granate koje su sadržale 272 grama osiromašenog uranijuma.

Efekat ovog „prljavog oružja” je katastrofalan i nemaju samo posledice po ljude, već i po prirodnu sredinu.

„Našom pažljivom analizom ukazujemo na mnoge greške, nedostatak podataka i pogrešne zaključke i protivrečnosti.

„Najmanje 115 lokacija kontaminirano je osiromašenim uranijumom, uz tadašnju Jugoslaviju i Albanija i bivša jugoslovnska repubika Makedonija”, naveli su Adjačić i Jakšić.

Nauka kao bajka

Ajdačić se u poznijim godinama okrenuo pisanju knjiga za decu.

Kako bi im približio lepote nauke u naučnog razmišljanja iza sebe je ostavio triologiju „Nauka kao bajka“, „Nebeska pozornica“, „Kosmička bajka” i „Pikolino dete cirkusa“.

Pogledajte video o Milevi Marić – fizičarki čiji je doprinos nauci potcenjen

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk