BBC News

Priroda i ptice: Kako je Džipsi, jedna od 300 retkih ptica ćelavog ibisa, dospela u dolinu Neretve

Severni ćelavi ibis

Arterra/Universal Images Group via Getty Images

Hrvatska je dobila neočekivanu posetiteljku.

U dolinu reke Neretve doletela je Džipsi, ženka severnog ćelavog ibisa, jedna od oko 300 takvih jedinki na planeti.

„Pošto je odletela s Brača, Džipsi se samo kratko zadržala na Hvaru, s Hvara je nastavila južno, sve do Slanog nedaleko od Dubrovnika.

„Međutim, posle toga se predomislila i odletela u deltu reke Neretve“, saopštili su u objavi na Fejsbuku iz udruženja BIOM, koja se bavi zaštitom životinja.

Petra Čulig, stručna saradnica za zaštitu prirode u toj organizaciji, kaže za BBC na srpskom da ova retka ptica sada „obitava na travnjacima, gde traži hranu u obliku sitnih životinja“.

„Ove ptice su neobična pojava u našim krajevima s obzirom da ih nije bilo preko 300 godina i izazivaju pažnju kod javnosti.

„U Hrvatskoj i na Balkanu viđamo upravo ptice iz alpske populacije ćelavih ibisa, koje zalutaju na putu u italijansku Toskanu – uglavnom se radi o mladim, polno nezrelim jedinkama, ali i o odraslim pticama, koje skrenu s uobičajene rute i nastave da lete južno na istočnoj strani Jadrana“, objašnjava.

Ćelavi ibisi (Geronticus eremita) nekada su živeli u celoj južnoj i središnjoj Evropi, severnoj Africi i na Bliskom Istoku, a iz Evrope su nestali u 17. veku zbog prekomernog lova.

Danas se mogu pronaći u prirodi samo u Maroku, dok u Austriji, Italiji, Španiji i Turskoj naučnici pokušavaju da ih vrate u nekadašnja staništa.

Projekat LIFE Northern Bald Ibis u Austriji doprineo je da na Balkan doleti Džipsi, koja se izlegla u toj zemlji 2018, kaže Petra Čulig.

Ćelavi ibisi primećeni su u poslednje dve godine i na teritorijama Crne Gore i Bosne i Hercegovine, a 2019. su u Hrvatskoj stradale četiri jedinke.

Ko je Džipsi i odakle je doletela u Hrvatsku?

Kolonije ćelavih ibisa u svetu danas pretežno čine ptice stanarice, dok je alpska kolonija, koja naseljava predele Alpa u Austriji i Italiji jedina migratorna, kaže Čulig.

Ptice stanarice su one koje čitavu godinu provode u istom staništu, dok se migratorne ptice ili selice u zimskom periodu sele u toplije predele.

Upravo iz nje dolazi i Džipsi, koja se izlegla u zoološkom vrtu u Austriji 2018, pripada koloniji ibisa u Iberlingenu u Njemačkoj, a ove zime je iz Italije „krenula na drugačiji put i viđana je duž hrvatske obale“, objašnjava stručna saradnica za zaštitu prirode udruženja BIOM.

„U ovom projektu svaka je jedinka bitna i tako svaka ptica nosi svoje ime. Kada se kod nas pojavi ćelavi ibis, zna se koji je i može se pratiti preko aplikacije Animal treker“, dodaje.

„Radi se o slobodnoživućim jedinkama koje su puštene iz zatočeništva te su naučene da se sele do Toskane u Italiji – imaju urođen nagon za migracijom, ali put moraju da nauče od starijih ptica“, kaže Petra Čulig.

Ibise sa Alpa su tokom selidbe prvobitno pratili ljudi u lakim letelicama, a sada su odrasle ptice naučile rutu kojom se sele i predvode mladunce.

„Ćelavi ibisi vode se do Italije od 2014, a poslednjih nekoliko godina, kada ih sve više migrira, viđamo ih i u Hrvatskoj – ponekad manja jata, ponekad same jedinke“, priča Čulig.

Stručnjakinja ipak napominje da „skretanje s puta ne predstavlja nužno opasnost“.

„Ako je vreme povoljno i ptice nađu povoljna mesta za odmor i hranjenje, prezimeće ovde i vratiti se na svoja gnezdilišta. Ali, kako je reč o dužem putu, veća je šansa da naiđu na krivolovce“, upozorava ona.

Šta je severni ćelavi ibis?

Ova ugrožena vrsta, poznata i pod nazivom Geronticus eremita, do početka 20. veka živela je u Evropi, pretežno na Alpima, kao i u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku, navodi se u opisu na sajtu Životinjska različitost.

Danas je na crvenoj listi ugroženih ptica i može se videti u Maroku, Turskoj, Italiji, Španiji i Austriji, a preostalo ih je između 250 i 300 na planeti, dodaje se.

Projekti za očuvanje i umnožavanje ove vrste pokrenuti su u Austriji, Italiji, Španiji, Turskoj i Maroku, kažu iz udruženja BIOM.

„Zahvaljujući ovakvim projektima brojnost ćelavih ibisa je porasla, te je 2018. vrsta promenila status ugroženosti iz kritično ugrožene (CR) u ugroženu (EN)“, dodaju.

Ove ptice gnezde se uglavnom na stenama i liticama oko 1.400 metara nadmorske visine smeštenim u polupustinjama, predelima sa suvom kontinentalnom klimom, po čemu se razlikuju od drugih vrsta ibisa, koje preferiraju vlažnija staništa.

Ženke ćelavog ibisa polažu dva do četiri jajeta, mladuncima je potrebno 25 dana da se izlegu, a između treće i pete godine života jedinke dostižu polnu zrelost.

U divljini žive od 10 do 15 godina, ali u rezervatima životni vek može da dostigne i 40 godina.

Prethodne posete ibisa Balkanu

Pre manje od godinu dana, u aprilu 2022, ćelavi ibis je imao još jedan let po balkanskim zemljama, a primetili su ga u opštini Modriča, na severu Bosne i Hercegovine.

To su potvrdili i iz banjalučkog Društva za istraživanje i zaštitu biodiverziteta.

„Ptica je unazad dan, dva u okolini Modriče, tačnije u dvorištu vrtića ‘Naša radost’ gde se hrani na travnjaku oko objekta, a noći na krovovima okolnih kuća“, rekao je član udruženja Jovica Sjeničić za portal Mondo.

Nekoliko meseci ranije, u novembru 2021, ćelavi ibis doleteo je u Crnu Goru, a aktivisti Centra za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP) čuvali su pticu, koja se našla u podgoričkom naselju Konik, preneo je list Vijesti.

„Čuvamo trenutno najvažniju ličnost u Crnoj Gori, važniju i od predsednika i od premijera“, šaljivo su tada poručili aktivisti u objavi na društvenim mrežama.

Istog meseca, ova retka ptica viđena je i u Cazinu, mestu na krajnjem severozapadu Bosne i Hercegovine, objavili su iz italijanske organizacije Bentornato Ibis (Dobro došao nazad, ibis), koja se bavi zaštitom ove ugrožene vrste.

Tokom 2019, jedinke ćelavih ibisa doletele su do Vranskog jezera u hrvatskoj Dalmaciji, ali ove posete ljubitelji ptica ne sećaju se sa radošću.

Četiri ptice su tada stradale, dve od ruke krivolovaca, kaže Petra Čulig iz udruženja BIOM.

„Ibisi su nosili GPS odašiljače tako da ih je bilo moguće locirati, a dva uređaja bila su skinuta s ptica i bačena u grmlje što je upućivalo na nezakonito usmrćivanje.

„Tada je stradao i Donatelo, iskusna ptica-vodič sposobna da vodi mlade generacije na zimovališta, odnosno dobar temelj za uspostavljanje divlje populacije, što je bio težak udarac za projektni tim“, prepričava ona.

Zbog toga, iz udruženja BIOM sada pozivaju na oprez u ophođenju prema retkim pticama.

„Apelujemo na sve koje uoče ćelave ibise da ih ne uznemiravaju i da im omoguće nesmetan boravak na području na kojem se nalaze.

„Važno je da ne dopustimo da još jedna vrsta nestane zbog ljudskog delovanja“, zaključuje Čulig.


Pogledajte i ovu priču:

Beloglavi sup: Kako su lovci iz Lapova spasli izgubljenu i iznemoglu pticu
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend