Rio Tinto i Australija: Nestanak radioaktivne kapsule nije retkost – takvi materijali se gube češće nego što se misli

Čitav svet je pomno pratio dok se Australija krajem januara upinjala da pronađe izgubljenu radioaktivnu kapsulu.

Mnogi su se pitali kako je uopšte mogla da bude izgubljena, ali radioaktivni materijal nestaje češće nego što se misli.

Jedan „izvor siročadi“ – samoodrživi radioaktivni materijal – nestajao je 2021. godine svaka tri dana, prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA).

Neprofitna Inicijativa protiv nuklearne pretnje (NTI) beleži sav izgubljeni i nađeni nuklearni i radiološki materijal, a u njenim spisima navedena je osoba iz Ohaja koja je naišla na radioaktivni merač nasred puta.

Organizacija navodi i paket koji je sadržao radioaktivni materijal a koji je pao sa kamiona na obližnji travnjak na nanavedenoj lokaciji – stanovnik koji ga je našao ga je potom kasnije istog dana isporučio njegovom namenjenom primaocu.

• Pronađena radioaktivna kapsula kompanije Rio Tinto u Australiji
• Kompanija Rio Tinto se izvinila zbog izgubljene radioaktivne kapsule
• Radioaktivni uređaj nestao u Maleziji

A 2019. godine, na aerodromu u Sankt Peterburgu pronađen je turista koji je nosio radioaktivni sat, prema ovoj listi.

Od skoro 4.000 radioaktivnih izvora koji su nestali otkako je Međunarodna agencija za atomsku energiju počela da ih prati 1993, veruje se da je osam odsto uzeto iz zle namere, a da je 65 odsto izgubljeno slučajno.

Nije najjasnije šta se desilo sa ostalima.

Kad sa pravilno održava i rukuje njim, radioaktivni materijal ne predstavlja značajnu pretnju ljudima.

Ali ako je osoba bez zaštite direktno izložena radijaciji, može ozbiljno da se razboli – ili čak umre.

Na primer, četvoro ljudi je umrlo 1987. godine nakon što je kanta sa radioaktivnim materijalom ukradena iz napuštene bolnice u brazilskom gradu Gojanija.

Grupa ljudi je uzela kantu sa Cezijumom-137 (Cs-137) – radioaktivnim materijalom koji se obično koristi u medicinskom okruženju – misleći da ima neku vrednost kao otpad.

Kad su je rastavljali, probušili su kapsulu sa Cs-137, prolivši njen radioaktivni sadržaj na ostatak metala.

Vlasnik deponije koji je kupio kontaminirani metal potom je izložio desetine prijatelja i članova porodice radijaciji nakon što ih je doveo da vide kako sija plavim sjajem u mraku.

Među njih je spadao i šestogodišnjak koji je pojeo radioaktivni prah.

Desetinama ljudi bila je neophodna hitna medicinska pomoć a dva obližnja grada bila su evakuisana čim su lekari utvrdili da je njihovu iznenadnu bolest izazvala izloženost radijaciji.

Ovaj incident je IAEA opisala kao „najozbiljniju radiološku nesreću koja se desila“.

Radioaktivni otpad je 2020. godine pronađen i u domu bivšeg zaposlenog u agenciji za nuklearnu energiju u Indoneziji.

A 2013. godine, šestoro ljudi je uhapšeno – naizgled nepovređeno – u Meksiku zbog krađe radioaktivnog materijala iz mašine za lečenje raka.

• Šta ukidanje prostornog plana Loznice znači za projekat Jadar i Rio Tinto
• Rio Tinto u Srbiji – šta do sada znamo i šta piše u dokumentaciji
• Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate

Zašto je radioaktivni materijal toliko prisutan?

Kad je nestala australijska nuklearna kapsula, mnogi su se zapitali zašto je ona uopšte bila tamo.

Ali radioaktivni materijal se često koristi za širok dijapazon potreba.

Medicina se umnogome oslanja na radioaktivne materijal u lečenju miliona pacijenata od raka širom sveta, za skenove srca i za dijagnostiku bolesti.

Radioaktivni materijal može da se pronađe čak i u kućanskim predmetima.

Americijum-241, izotop koji emituje alfa i gama zračenje dok se raspada, može da se pronađe u domovima širom sveta u jednom sasvim bezazlenom uređaju: protivpožarnom alarmu.

Kad je 2019. godine izgubljeno 66 detektora za dim u južnom Ontariju, u Kanadi, oni su navedeni kao nestali radioaktivni materijal, prema podacima NTI-ja.

Broj radioaktivnih predmeta koji se uspešno prevezu svake godine – oko 15 miliona – u ogromnoj meri nadmašuje broj nestalih, prema rečima Džonatana Koba iz Svetskog nuklearnog udruženja.

Doktor Kob je za BBC rekao da je transport bilo kakvog radioaktivnog predmeta „strogo regulisan“, ali je istakao da to ne opravdava gubitak radioaktivnih kapsula, kao što je kapsula nedavno izgubljena u Australiji.

„To nije smelo da se desi. Stavimo to jasno da znanja od samog starta.“

Doktor Kob je dodao da, kad se sledi regulativa i pravilno održava nuklearni materijal, on ne predstavljaju značajnu pretnju.

I iako je količina pažnje koju je dobila nestala australijska kapsula bila neobična, doktor Kob se nada da će makar više ljudi naučiti kako radioaktivna kapsula izgleda i da će se držati podalje od nje.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk