Rusija i Ukrajina: Amerika kaže da ozbiljno shvata rusku nuklearnu pretnju, i ukrajinska trudnica među oslobođenim zatvorenicima

Dok se u Rusiji sprovodi delimična mobilizacija, u otpceljenim ukrajinskim regionima pod proruskom kontrolom pripremaju se za referendume, čije organizovanje kritikuju zapadne zemlje i poručuju da neće priznati njihove rezultate.

Sjedinjene Američke Države ozbiljno shvataju prikrivene pretnje Vladimira Putina da će upotrebiti nuklearno oružje za odbranu teritorija pod ruskom kontrolom u Ukrajini, rekao je Džon Kirbi, portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost za BBC.

„Opasan je presedan za Putina da koristi ovakvu retoriku u kontekstu rata koji očigledno gubi“, rekao je Kirbi.

U danu kada je proglasio delimičnu mobilizaciju, ruski lider je upozorio da će njegova zemlja koristiti sva sredstva koja su joj na raspolaganju da zaštiti sopstvenu teritoriju.

Ukrajina i Rusija razmenile su ratne zarobljenike. Rusija je oslobodila oko 200 vojnika, među kojima i neke od komandanata bataljona Azov koji je proletos branio čeličanu u Marijupolju, kao i petoricu britanskih državljana koji su se borili na strani Kijeva.

Ukrajina je oslobodila 55 ruskih boraca i proruskog političara Viktora Medvedčuka, optuženog za izdaju.

Severna Koreja tvrdi da nikada nije prodavala oružje Rusiji i da ne planira da to čini u budućnosti, negirajući tako tvrde američkih zvaničnika da se Moskva okreće Pjongjangu kako bi popunila zalihe.

• Ukrajinska kontraofanziva – u mapama
• Sve greške ruske vojne strategije u Ukrajini
• Da li je rat u Ukrajini na prekretnici

Dan 211.

• Amerika ozbiljno shvata ruske nuklearne pretnje, kaže portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost za BBC
• Zelenski u obraćanju skupštini UN zatražio adekvatnu kaznu za Rusiju
• Ukrajina i Rusija razmenile ratne zarobljenike, među njima i komandanti iz Azova
• Iz proruskog zatvora oslobođeno 10 ratnih zarobljenika, među kojima su i Hrvat, Amerikanci i petorica Britnaca – više o tome pročitajte ovde
• Severna Koreja ne snadbeva Rusiju oružjem, poručili severnokorejski zvaničnici
• Predsednik Rusije Vladimir Putin proglasio je delimičnu mobilizaciju – više o tome pročitajte ovde
• U otcepljenim ukrajinskim regionima od 23. do 27. septembra biće organizovani referendumi o pripajanju Rusiji – više o tome pročitajte ovde
• Zapadne zemlje poručuju da rezultate referenduma neće priznati
• U oslobođenom Izjumu ekshumirano 320 tela, većinom civila, navode lokalni zvaničnici

SAD shvataju ozbiljno Putinovu nuklearnu pretnju

Putin je u obraćanju u sredu, 21. septembra, rekao da će teritoriju Rusije braniti svim sredstvima.

„Ovo nije blef“, rekao je ruski predsednik.

Samo dva dana dana ranije regioni Ukrajine koji su pod ruskom kontrolom najavili su referendum o pripajanju Rusiji.

Ukrajina i njeni saveznici ovakav potez ocenjuju kao vežbu da se da lažni legitimitet nelegalnoj aneksiji.

„Opasan je presedan da Putin koristi ovakvu retoriku u kontekstu rata koji očigledno gubi unutar Ukrajine“, rekao je Džon Kirbi za BBC.

„Moramo ozbiljno da shvatimo ove pretnje jer smo pratili ruske aktivnosti i ne vidimo nikakve razloge da promenimo aš stav o strategiji odvraćanja.“

Kirbi je ocenio želju Rusije da pripoji delove Ukrajine kao „Putinov pokušaj da kroz izbore i politiku dobije ono što ne može da dobije vojno“.

„Ali to mu neće uspeti. Niko te regione neće priznati. Ono što treba da se desi je da Putin napusti Ukrajinu. On je taj koji mora da zaustavi ovaj rat“, rekao je Kirbi.

Mobilizacija u Rusiji, Nemačka kaže da su „dezerteri dobrodošli“

U Rusiji je počelo uručivanje poziva za mobilizaciju, odnosno delimičnu mobilizaciju, kako je rekao Putin.

Prema tvrdnjama Ministarstva odbrane Rusije, prvog dana se dobrovoljno prijavilo oko 10.000 ljudi.

Međutim, mnogi ne žele da idu u rat i pokušavaju na sve načine da odu iz zemlje ili da izbegnu poziv.

• Ko može da bude mobilisan u Rusiji
• Rusi koji rizikuju slobodu da bi protestovali zbog Putinove invazije

Nemački zvaničnici nagovestili su da bi mogli da pruže utočište Rusima koji beže od poziva za regrutaciju.

Ruski muškarci koji beže od poziva Vladimira Putina u vojsku biće „toplo dočekani“ u Nemačkoj, rekao je ministar pravde te zemlje.

U tvitu, Marko Bušman je izrazio dobrodošlicu „svima koji se protive Putinovom put i vole liberalnu demokratiju“.

Opširnije o mobilizaciji u Rusiji i protestima pročitajte ovde.

Od petka referendumi o pridruživanju Rusiji

Od petka, 23. septembra do utorka, 27. septembra, u četiri ukrajinska regiona koji su pod kontrolom ruskih i proruskih snaga – Donjeck i Lugansk na istoku, kao i Herson i Zaporožje na jugu – biće organizovani referendumi o pripajanju Rusiji.

Samoproglašena Donjecka Narodna Republika proglasila je četvrti i peti dan glasanja državnim praznicima, dok su vlasti Luganske Narodne Republike najavile da će rezultate glasanja objaviti 28. septembra.

Separatisti koje podržava Moskva kontrolišu velike delove industrijskog područja Donbasa od 2014. godine, dok su regioni Herson i Zaporožje okupirani tokom ruske invazije na Ukrajinu koja je počela u februaru.

U televizijskom obraćanju u sredu, Putin je rekao da Rusija treba da podrži one u Ukrajini koji žele da „sami određuju budućnost“.

EU je saopštila da neće priznati rezultate glasanja.

Osim sumnji u nepristrasnost izjašnjavanja, postavlja se i pitanje bezbednosti održavanja narodnog izjašvanja.

Regionalna prestonica, grad Herson, trenutno nije bezbedno mesto, jer je u toku ukrajinska kontraofanziva.

Zgrada centralne administracije bila je pogođena nizom projektila samo prošle nedelje. Tu je bezbedno glasanje nemoguće.

A potom je tu i glavni grad oblasti Zaporožje, koji ostaje čvrsto u ukrajinskim rukama, tako da bilo kakvo glasanje da se anektira čitava oblast nema nikakvog smisla.

Donjeck na istoku je svega 60 odsto pod ruskom okupacijom i nalazi se u samom središtu sukoba, dok Rusija kontroliše veći deo Luganska na severoistoku.

• Zašto Rusija raspisuje „referendume“ u okupiranoj Ukrajini
• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk

I trudnica među oslobođenim ratnim zarobljenicima

U neočekivanom preokretu, Ukrajina i Rusija u sredu su razmenile ratne zarobljenike.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski zahvalio se zvaničnicima Turske i Saudijske Arabije na njihovoj ulozi u razmeni ratnih zarobljenika.

Pet britanskih državljana, jedan Marokanac, jedan Šveđanin, jedan Hrvat i dva Amerikanca prebačeni su u Saudijsku Arabiju, pre nego što su se vratili kući.

U Ukrajini je više od 200 vojnika razmenjeno za 55 ruskih vojnika i proruskog političara Viktora Medvedčuka.

Među razmenjenima je i oko 100 pripadnika kontroverznog puka Azov koje su ruske snage zarobile posle opsade lučkog grada Marijupolja.

Oni su nedeljama bili sakriveni u ogromnoj industrijskoj zoni Azovstal da bi se na kraju predali.

Među oslobođenima je i Marijana Mamonova, ukrajinska medicinska sestra, koja je u poodmakloj trudnoći.

Ona se može videti na snimku razmene zatvorenika, koji su ukrajinske vlasti objavile u sredu.

Bila je zatočena u ozloglašenom zarobljeničkom logoru Jelenivka u samoproglašenoj, proruskoj Donjeckoj Narodnoj Republici nakon što je zarobljena u aprilu u Marijupolju.

Marijana je navodno držana u izuzetno teškim uslovima u zarobljeničkom logoru.

U početku je Marijana pretpostavljala da će ona biti prioritet za razmenu zatvorenika.

Ali kako se približavao njen termin porođaja krajem septembra, počela je da se plaši da će se poroditi u zatočeništvu, i sve više se brinula da će joj beba biti oduzeta.

Frustrirana nedostatkom vesti, njena porodica je odlučila da u avgustu potraži pomoć, objavljujući priču o njoj u ukrajinskim medijima.

Samo nekoliko dana pre nego što bi trebalo da se porodi, njena porodica je primila radosnu vest da je puštena.

Oslobađanje pripadnika kontroverznog puka Azov izazvao je priličan bes među proruskim analitičarima i simpatizerima.

„Hoće li neko objasniti šta se upravo dogodilo? Hoće li iko biti odgovoran za sve ovo? Sramota!“, navodi se na jednom Telegram nalogu.

„Ovo je gore od zločina… i gore od greške. Ovo je neverovatna glupost. Ili namerna sabotaža“, rekao je bivši vojni komandant proruskih pobunjenika u Donjecku Igor Strelkov.

Saudijska uloga u razmeni ratnih zarobljenika

Frenk Gardner, BBC novinar iz oblasti bezbednosti

Visoko pozicionirani izvor u saudijskoj vladi rekao je za BBC da 10 zatvorenika koje je Rusija oslobodila, nisu razmenjeni za nešto opipljivo zauzvrat.

Turska je posredovala u odvojenoj razmeni zarobljenika između Ukrajine i Rusije, ali je oslobađanje 10 stranaca postignuto ličnim učešćem kontroverznog saudijskog prestolonaslednika Muhameda Bin Salmana.

Izvor je rekao da je princ odlučio da pomogne u rešavanju pitanja deset ratnih zarobljenika i da je o tome razgovarao i sa Rusima i sa Ukrajincima od aprila.

Saudijska Arabija već ima odnose sa Rusijom preko naftnog kartela Opek, ali postoji i lična veza između Vladimira Putina i prestolonaslednika, poznatog po inicijalima kao MBS.

Izvor je objasnio da je, s obzirom da je Saudijska Arabija zauzela uglavnom neutralan stav u ratu u Ukrajini, verovatnije da će Moskva poslušati saudijski zahtev za oslobađanje 10 muškaraca nego onaj koji dolazi od zapadnog lidera.

Izvor nije isključio mogućnost da Saudijska Arabija nastavi posredničku ulogu.

Takođe je moguće, međutim, da Moskva sada smatra da im Saudijci duguju uslugu za ovo.

Šest meseci rata

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.

• 4,1 milion u Poljsku
• 1,3 miliona u Rusiju
• 814.000 u Mađarsku
• 691.000 u Rumuniju
• 525.000 u Slovačku
• 507.000 u Moldaviju
• 16.000 u Belorusiju

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk