Rusija i Ukrajina: Bes u Africi zbog nemačkih komentara o poseti šefa ruske diplomatije

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova našlo se na udaru kritika nakon što je na društvenim mrežama prokomentarisalo posetu šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova Africi koristeći nepopularnu generalizaciju o kontinentu, pritom praveći aluziju na borbene tenkove Leopard.

„Ruski ministar spoljnih poslova Lavrov je u Africi, ne da vidi leoparde, već da otvoreno govori kako partneri Ukrajine ‘žele da unište sve rusko““, piše u tvitu nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.

The Russian Foreign Minister #Lavrov is in Africa, not to see 🐆, but to bluntly claim that #Ukraine’s partners “want to destroy everything Russian”. Here is a 🧵 with all of his “evidence”: 1/3

— GermanForeignOffice (@GermanyDiplo) January 24, 2023

Mnogi u Africi naljutili su se zbog tvita koji se može protumačiti kao mišljenje da je divlji svet Afrike jedina stvar zbog koje inostrani državnici dolaze na kontinent.

Eba Kalondo, portparolka predsedavajućeg Afričke unije, zapitala je: „Da li su za vas Afrika, njeni ljudi i divlji svet šala?“.

Kalondo je napomenula da je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok nedavno posetila sedište Afričke unije u Etiopiji.

„Da li je došla da vidi životinje?“, upitala je.

„Koliko puta da vam kažemo da je Afrika više od gledanja divljih životinja?“, tvitovao je Kofi Jeboa.

„Korišćenje užasnih stereotipa o Africi da biste ostvarili geopolitičku prednost nad protivnikom u ratu u Evropi, neće vam doneti nijednog afričkog prijatelja“, dodala je Zajnab Usman.

Posle više nedelja pregovora i pritisaka, Nemačka je u sredu, 25. januara pristala da pošalje borbene tenkove Leopard 2 u Ukrajinu.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da će poslati 31 tenk Leopard u Ukrajinu, ali nije precizirao kada.

• Lavrov za BBC: Rusija nije besprekorna, ali nema čega da se stidi
• Putin je našao saveznika u Iranu
• Ko nije hteo da se fotografiše sa šefom ruske diplomatije na Samitu G20
• Putin odgovorio liderima G7: Bilo bi „odvratno“ da vas gledamo bez majice
• „Drago mi je da vas vidim, gospodine predsedniče“ – šta su jedan drugom rekli Đinping i Bajden

Ovo nije prva poseta Lavrova Africi od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022.

Tokom razgovora u Južnoj Africi, partnera Rusije u BRIKS-u, Lavrova su dočekali manji protesti ukrajinske zajednice u afričkoj zemlji.

BRIKS je engleska skraćenica i ekonomski pojam koji se odnosi na rastući razvoj privrednog potencijala Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike (Brazil, Russia, India, China, South Africa).

Rusija je poslednjih godina širila uticaj u Africi i na početku rata u Ukrajini od saveznika na tom kontinentu očekivala je podršku ili bar neutralan stav u međunarodnim telima kao što su Ujedinjene nacije.

Kako je obnovljeni angažman Rusije i Afrike dobijao na zamahu, samitu 2019. u južnom ruskom gradu Sočiju prisustvovali su delegati iz više od 50 afričkih zemalja, među kojima 43 šefa država.

Predsednik Vladimir Putin obratio se liderima, pozivajući se na istoriju podrške oslobodilačkim pokretima i obećavajući da će podstaći trgovinu i investicije.

Rusija i u Africi traži ne samo privredne partnere, a Južnoafrička Republika već je članica moćnog BRIKS-a koji se širi, već i podršku za, kako kažu iz Kremlja, stvaranje novog svetskog poretka u kojem će moć i finansije biti ravnomernije raspoređene i da se otrgnu iz zagrljaja Zapada, predvođenog Amerikom.

Više zemalja širom sveta izrazilo je u poslednje vreme nameru da se pridruži ovom, pre svega, ekonomskom savezu.

Među tim zainteresovanim zemljama su i dve afričke – Egipat i Alžir.

Od Libije do Malija, Sudana, Centralnoafričke Republike (CAR), Mozambika i drugde, Rusija se sve više uključuje – često vojno uz pomoć u borbi protiv pobunjenika ili džihadističkih ekstremista.

U Savetu bezbednosti UN, Kenija, koja je trenutno nestalna članica, jasno je izrazila protivljenje ruskoj akciji u Ukrajini.

Ali nije bilo glasnih horskih osuda drugih zemalja koje bi podržali stav Kenije.

Kontinentalno telo, Afrička unija, izrazilo je „ekstremnu zabrinutost“ zbog onoga što se dešava u Ukrajini, a kritike Rusiji bile su umivene i blčage.

Južna Afrika, koja je partner Rusije u grupi BRIKS, pozvala je Moskvu da povuče snage iz Ukrajine, ali je rekla da i dalje ima nadu u rešenje putem pregovora.

Bilo je i zemalja, poput Centralnoafričke Republike, koje su podržale Rusiju u odluci da prizna ukrajinske regione Donjeck i Lugansk kao nezavisne države.

Centralnoafrička Republika je bila prva afrička zemlja u kojoj su se pojavili ruski plaćenici iz grupe Vagner 2017. godine.

Kasnije ih je pratio zvanični kontingent ruskih vojnih konsultanata.

Njihov cilj je bio da pomognu predsedniku Faustinu-Arčandžu Tuaderi da zadrži kontrolu.

Navodi o zločinima koje su počinili plaćenici postali su uobičajeni, ali Rusija je dosledno poricala da je bilo ko od njenih građana umešan u ratne zločine ili nasilje nad civilima.

Ruski plaćenici su takođe bili aktivni u Libiji, Sudanu, Mozambiku i Maliju, sa različitim uspesima.

Afrika je postala ključno tržište za rusku industriju naoružanja.

Skoro polovina sveg oružja koje stiže u Afriku dolazi iz Rusije, navodi državna agencija za izvoz oružja te zemlje.

Glavni uvoznici su Alžir i Egipat, ali postoje nova tržišta u Nigeriji, Tanzaniji i Kamerunu.

Tokom 2014. godine, kada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrva Krim i međunarodnih sankcija koje su usledile, došlo je do naglog pogoršanja odnosa sa SAD i Evropskom unijom.

Suočena sa pretnjom zapadne izolacije, Moskva je krenula u potragu za novim saveznicima.

„Kao rezultat sankcija, Rusija je morala da traži nova tržišta za izvoz proizvoda“, rekla je ranije za BBC Irina Abramova, direktorka Afričkog instituta Ruske nacionalne akademije nauka.

Ali Rusija je tražila više od tržišta – želela je povećan globalni uticaj.

Rusija se 2014. godine uključila u građanski rat u Siriji, delimično podržavajući predsednika Bašara el Asada kako bi istakla nered koji Zapad pravi i pokazala kako Rusija može da ga popravi.

Irina Filatova, počasni profesor Univerziteta Kvazulu-Natal u Južnoj Africi, kaže da je ključni zadatak Rusije u Africi bio da diskredituje zapadni uticaj, na sličan način kao u Siriji.

Moskva je želela da pokaže da Evropljani, na primer, nisu uspeli da obuzdaju džihadističku pretnju u Sahelu.

To je uradila kroz dvostruku politiku u Africi, kombinujući zvanične vojne instruktore koji rade u nekim zemljama, i neformalne agencije, kao što je Vagner grupa, koje se bore u mnogim drugim.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk