BBC News

Rusija i Ukrajina: Eksplozije u Kijevu, vazdušna opasnost širom Ukrajine, očekuju se novi napadi i nova mobilizacija ruskih vojnika

Zaporožje

Getty Images

Niz eksplozija zabeležen je u glavnom gradu Kijevu, a ukrajinske vlasti proglasile su vazdušnu opasnost širom zemlje, dok su Mikolajevu, Dnjepropetrovsku i regionu Odese, u iščekivanju napada, u toku isključenja struje.

„Ostanite u skloništima!“ napisao je Vitalij Kličko, gradonačelnik Kijeva, u poruci na društvenoj mreži Telegram.

Upozorenje je stiglo ubrzo pošto su se širom Ukrajine oglasile sirene za vazdušnu opasmost.

Do napada je došlo dva dana pošto je Rusija izvela jedan od najsnažnijih vazdušnih udara od početka rata u februaru.

Ukrajnski predsednik Vladimir Zelenski upozorio je na nove napade iz Rusije, rekavši da Moskva želi da natera Ukrajince „da proslave Novu godinu u mraku.“

Zabeležena su lansiranja raketa iz Rusije, rekao je Vitali Kim, šef Nikolajevske oblasti.

„Neprijatelj želi da uništi ovaj dan, mi ćemo se držati“, Dmitri Živitski, šef Sumske oblasti.

U novoj seriji raketnih udara na Ukrajinu u petak oštećen je i rezervni dalekovod u Zaporoškoj nukelarki saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).

Kako se navodi u saopštenju rezervni vod od 330 kilovolti pod nazivom „Ferosplavnaja 1″ isključen je u četvrtak.

Rafael Grosi, šef agencije kaže da je to bila „poslednja radna rezervna linija i izuzetno je važno da se ona što pre obnovi“.

Dodao je da „svaka vojna akcija koja potencijalno ugrožava nuklearnu bezbednost i integritet ukrajinskih nuklearnih elektrana mora biti odmah zaustavljena“.

Agencija takođe izveštava da se još tri ukrajinske nuklearne elektrane obnavljaju posle poslednjih ruskih masovnih granatiranja energetske infrastrukture zemlje

Više o Zaporoškoj nukelarki koju su početkom marta okupirale ruske trupe, a koja je periodično meta napada pročitajte ovde.

Ministar odbrane Ukrajine rekao je da će posle Nove godine granice u Rusiji biti zatvorene i da će početi još jedan talas mobilizacije. Moskva nije komentarisala ove navode.

Mihail Žilin, bivši službenik Federalne službe bezbednosti Rusije koji je pobegao iz zemlje zbog neslaganja sa ratom u Ukrajini, deportovan je iz Kazahstana u Rusiju.

Trenutno se oko 3.400 ukrajinskih vojnika nalazi u ruskom zarobljeništvu, dok je oko 15.000 nestalih, saopštio je komesar za ljudska prava Ukrajine.

Više od 1.322 dece je povređeno u Ukrajini od početka ruske agresije, saopštila je kancelarija ukrajinskog generalnog tužioca.

Najviše dece je stradalo u Donjeckoj oblasti – 428, Harkovu – 268, Kijevu – 117, Nikolajevu – 81, Zaporožju – 80, Hersonu – 77, Černigovu – 68, Lugansku – 65, Dnjepropetrovsku – 40.

Rusko granatiranje oštetilo je 3.126 obrazovnih ustanova u Ukrajini, a 337 potpuno je uništeno.

Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine (NSDC) Aleksej Danilov rekao je da bi ukrajinske trupe mogle da pređu granicu sa Rusijom ako bude potrebno da bi odbranile zemlju.

Ranije su predstavnici ukrajinskih vlasti kategorički negirali mogućnost prenošenja neprijateljstava na rusku teritoriju.

„Ako je za zaštitu naše zemlje potrebno da budemo tamo gde smatramo da je potrebno, mi ćemo biti tu. I nećemo nikoga pitati“, rekao je Danilov. u intervjuu za Kijev post.

Šef Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu prokomentarisao je i pretpostavke o mogućnosti nove ofanzive ruskih trupa iz Belorusije ove zime i o učešću beloruske vojske u takvoj ofanzivi.

Prema njegovim rečima, Rusija je „okupirala“ Belorusiju, a ruska vojska se tamo ponaša kao kod kuće.

„Rusija nastavlja proces silovanja Belorusije“, rekao je Danilov.

Prema njegovom mišljenju, ruski predsednik Vladimir Putin nastavlja da vrši pritisak na beloruskog kolegu Aleksandra Lukašenka sa ciljem da Belorusija uđe u rat protiv Ukrajine, ali da trenutno nema konačnog dogovora.


Dan 311.

  • Vazdušna opasnost širom Ukrajine, očekuju se granatiranja Mikolajeva, Dnjepropetrovska i regiona Odese
  • Ministar odbrane Ukrajine rekao je da će posle Nove godine granice u Rusiji biti zatvorene i da će početi još jedan talas mobilizacije; Moskva još nije komentarisala navode
  • Nova serija ruskih raketnih udara na Ukrajinu – prema ukrajinskoj vojsci, 29. decembra je lansirano 70 raketa, od kojih su 58 oborile snage PVO
  • Trenutno se oko 3.400 ukrajinskih vojnika nalazi u ruskom zarobljeništvu, nestalo je još oko 15 hiljada
  • Ruske vlasti pokrenule proceduru za otkazivanje međunarodnih ugovora Saveta Evrope
  • Rusija prekida izvoz nafte zemljama koje su ograničile cenu
  • Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
  • U Ukrajini je od početka rata ubijeno 6.702 civila, a ranjeno blizu 10.500, najnoviji su podaci Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Šta se desilo u Belorusiji?

Man with bike on a snow covered street in Borodyanka, near Kyiv on 4 December

Getty Images
Ukraine is becoming colder, and the authorities are struggling to maintain power supplies

Vlasti u Minsku traže od Kijeva da napravi detaljnu istragu o padu rakete na teritoriju Belorusije.

Ukrajinski ambasador je pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova u Minsku.

„Belorusija smatra ovaj incident izuzetno ozbiljnim“, rekao je portparol beloruskog ministarstva Anatolij Glaz agenciji Rojters.

On je pozvao Ukrajinu da „preduzme sveobuhvatne mere kako bi sprečila ponavljanje ovakvih incidenata u budućnosti“.

Ministarstvo odbrane Ukrajine saopštilo je da je spremno da pozove stručnjake iz zemalja koje ne podržavaju „terorističku državu Rusiju“ da pomognu u istrazi incidenta, dodajući da zadržava „bezuslovno pravo na odbranu i zaštitu sopstvenog neba“.

Saopšteno je da ne isključuje „namernu provokaciju“ u kojoj je Moskva lansirala krstareće rakete na put gde će biti presretnute iznad beloruske teritorije.

Belorusija je saopštila da je projektil pao u regionu Bresta, oko 15 kilometara od granice sa Ukrajinom.

„Prozori su nam se tresli, a kuća je vibrirala od nečega što je sigurno bio zvučni talas“, kaže neimenovani muškarac koji je preživeo napad za Radio slobodna Evropa.

Vojni komesar Brestske oblasti Oleg Konovalov uporedio je ovaj slučaj sa incidentom od prošlog meseca kada je projektil pao u Poljsku, ubivši dve osobe.

Jens Stoltenberg, šef NATO-a, rekao je da je „najverovatnije“ kriva protivvazdušna odbrana Kijeva, ali su iz Ukrajine to negirali.

Kijev

REUTERS/Valentyn Ogirenko
Kijev posle napada

Ukrajinska vojska saopštila je da je Rusija ispalila 70 projektila, od kojih je protivvazdušna odbrana presrela 58.

Ranije je predsednički savetnik Mihail Podoljak rekao da je više od 120 projektila lansirano na civilnu infrastrukturu.

Vazdušni napad je trajao blizu pet sati, a regionalni lider južne provincije Odesa Maksim Marčenko govorio je o „masovnom raketnom napadu na Ukrajinu“.

Ukrajinsko vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija napala zemlju iz „različitih pravaca krstarećim raketama vazdušnog i morskog baziranja“.

Dodaje se da je korišćen i određeni broj dronova kamikaza.

Pošto su se oglasila upozorenja o vazdušnim napadima u svim regionima zemlje, predsednički savetnik Aleksij Arestovič pozvao je civile da potraže sklonište i rekao da protivvazdušna odbrana zemlje deluje.

Rusko ministarstvo odbrane je umesto komentara na napade objavilo sliku na kojoj je piše: „Kalibri nikada neće prestati“ (kalibar su rakete kojima se granatira Ukrajina).

Rusija prekida izvoz nafte zemljama koje su ograničile cenu

Rusija će od 1. februara 2023. zabraniti prodaju sopstvene nafte stranim zemljama koje koriste ograničenje cena tog ruskog energenta.

Evropska unija, G7 i Australija su početkom decembra fiksirali cenu barela ruske nafte na 60 dolara.

„Zabranjena je isporuka ruske nafte i naftnih derivata stranim pravnim i fizičkim licima, pod uslovom da ugovori za te isporuke direktno ili indirektno predviđaju korišćenje mehanizma ograničenja cena.

„Utvrđena zabrana važi u svim fazama isporuka do krajnjeg kupca“, navodi se u uredbi koju je danas potpisao ruski predsednik Vladimir Putin.

Navodi se da dokument stupa na snagu 1. februara 2023. i važiće do 1. jula 2023.

Zabrana snabdevanja naftom utvrđena ovom uredbom primenjivacće se direktno od 1. februara, a zabrana isporuke ruskih naftnih derivata „od datuma koji odredi Vlada Ruske Federacije, ali ne ranije od dana kada uredba stupa na snagu“, navodi se u tekstu, prenosi agencija AFP.

Embargo na isporuku ruske nafte pomorskim putem u Evropsku uniju stupio je na snagu 5. decembra.

Zemlje EU su se takođe dogovorile o podesivom plafonu cene ruske nafte koja se isporučuje morem na 60 dolara po barelu.

Sličnu odluku donele su i zemlje G7 i Australija.

Zapadne zemlje zabranile su sopstvenim kompanijama da pružaju transportne, finansijske i osiguravajuće usluge tankerima koji prevoze naftu iz Rusije po ceni većoj od dogovorenog limita.


Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend