BBC News

Rusija i Ukrajina: Ko ne podleže obavezi o delimičnoj mobilizaciji i šta kažu Rusi koji su došli u Srbiju

A Russian soldier in Ukraine

Getty Images
Ruski vojnik

Odluka ruskog predsednika Rusije da proglasi delimičnu mobilizaciju izazvala je seriju protesta širom zemlje, a neki su odlučili da izbegnu pozive za regrutaciju i odlazak na ratište u Ukrajini.

Vladimir Putin najavio je sredinom ove nedelje delimičnu vojnu mobilizaciju, prvu od Drugog svetskog rata, u kojoj bi 300.000 ljudi moglo da bude pozvano da učestvuje u ratu u Ukrajini.

Prema tvrdnjama Ministarstva odbrane Rusije, već prvog dana mobilizacije u vojnim odsecima dobrovoljno se prijavilo oko 10.000 ljudi.

Međutim, ima i onih koji napuštaju Rusiju, ne želeći da učestvuju u ratu.

Pojedini su stigli u Beograd – pročitajte šta su rekli za BBC.

Bilo je i antiratnih protesta u više od 30 ruskih gradova, a nevladine organizacije za ljudska prava tvrde da je uhapšeno više od 1.400 ljudi.

Mobilizacija je prva od Drugog svetskog rata i usledila je što je Ukrajina ovog meseca postigla uspeh u brzoj kontraofanzivi na severoistoku zemlje.

Ukrajinske snage su ponovo zauzele ključne gradove i sela u oblasti Harkova, na severoistoku, i ostvarile su izvestan napredak u južnoj oblasti Herson.

Petina ukrajinske teritorije, međutim, i dalje je pod ruskom kontrolom.

Putin je rekao da je delimična mobilizacija neophodna da bi se obezbedio ruski teritorijalni integritet i „zaštitio narod u oslobođenim oblastima“ u Ukrajini.

Najava se, prema tvrdnjama ruskih vlasti, odnosi na 300.000 vojnih rezervista.

Oni čine delić od oko 25 miliona ruskih rezervista – ljudi koji su odslužili vojni rok koji je u Rusiji obavezan.

Zapadne zemlje su osudile najnoviji Putinov potez.

Ko ne podleže mobilizaciji?

Rusko ministarstvo odbrane u petak je objavilo da će zaposleni u IT sektoru, bankari i novinari iz državnih medija izbeći će delimičnu mobilizaciju.

Objavljujući izuzeća u petak, rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da poslodavci moraju da sastave listu radnika koji ispunjavaju kriterijume i da je predaju svojim kancelarijama.

Ali prihvatila je da neki sektori moraju biti isključeni kako bi se „osiguralo da rad specifičnih visokotehnoloških industrija, kao i da ruski finansijski sistem“ ne bude pogođen prvom vojnom mobilizacijom zemlje od Drugog svetskog rata.

Neki komentatori su primetili da je tekst dekreta o mobilizaciji ostao nejasan – što bi potencijalno omogućilo da se on proširi ako je potrebno.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u petak da je jedan deo Putinovog ukaza ostao poverljiv jer se odnosi na ukupan broj Rusa koji bi mogli biti regrutovani, a za koji je naveo da ne može da bude otkriti.

Pozivajući se na neimenovani izvor iz vlade, nezavisni list Novaja gazeta objavio je da taj odeljak dozvoljava poziv do milion ljudi, a ne 300.000.

Rusi dolaze i u Beograd

Neki vojno sposobni muškarci iz Rusije odlučili su da odu iz zemlje i tako izbegnu poziv za mobilizaciju.

Među njima je i Kiril iz Sankt Peterburga koji je u petak ujutro doputovao u Beograd.

„Bio sam u panici kada je objavljena mobilizacija, shvatio sam da moram nešto da preduzmem“, kaže dvadesetosmogodišnji Kiril iz Moskve za BBC na srpskom.

Iako je u petak Ministarstvo odbrane Rusije svrstalo i IT-jevce među one koji neće biti pozivani, Sergej iz Moskve nije želeo ništa da prepušta slučaju.

I on je među onima koji su u petak u ranim jutarnjim časovima doputovali na beogradski aerodrom.

„Kartu sam kupio sinoć, sasvim slučajno, a mislim da je dolazak u Srbiju direktnim letom ravan čudu“, kaže dvadesetosmogodišnji IT stručnjak za BBC na srpskom.


Pogledajte video sa beogradskog aerodroma:

Dolazak Rusa u Beograd
The British Broadcasting Corporation

Neki drugi su odlučili da odu u zemlje koje se graniče sa Rusijom, a mnogima je prvi izbor bila Gruzija jedna od retkih susednih zemalja u koju Rusi mogu da uđu bez vize.

Na jednom graničnom prelazu Rusije i Gruzije formirane su dugačke kolone vozila.

Graničari u susednoj Finskoj, koja sa Rusijom deli granicu od 1.300 kilometara, ali traži vize ruskim državljanima, rekli su za BBC da su na raznim prelazima formirane duge kolone.

Kremlj kaže da su izveštaji o broju vojno sposobnih muškaraca koji navodno pokušavaju da napuste zemlju preuveličani.

Pogledajte snimak sa rusko-gruzijske granice:

Watch: Sped-up footage appears to show large queues at the Russia-Georgia border
The British Broadcasting Corporation

„Polomiću ruku, nogu samo da izbegnem poziv“, „Sakriću se u podrum“

Pošto je Putin objavio delimičnu mobilizaciju, deo Rusa pokušao je da smisle način kako da ne učestvuju u ratu.

Međutim, deluje da je za većinu odlazak u rat – neizbežan, iako i oni koji su služili u vojsci nisu spremni za mobilizaciju.

Zato veliki broj onih koji su i bili u vojsci pokušava da pronađe poznanike i rođake – lekare koji bi im napisali lekarsku poštedu.

Nešto slično pokušavaju i prijatelji Vjačeslava iz Moskve.

Njegov zet je već u utorak ujutru dobio poziv: nisu uspeli da mu predaju dokument, jer na adresi stanovanja živi samo njegova majka.

Zet, padobranac bez vojnog iskustva, zatvorio se i ni sa kim ne razgovara.

„On nije informatičar, već automehaničar i ima dvoje dece – jedan ima godinu dana, a drugi tri, a nije jasno šta se od njih očekuje da rade“, priča ovaj Moskovljanin.

Muškarac iz Kaljingrada spreman je da uradi bilo šta kako bi izbegao mobilizaciju.

„Polomiću ruku, nogu. Otići ću u zatvor, uradiću sve samo da izbegnem poziv“, rekao je za BBC.

Mihailo živi u transuralskoj oblasti.

„U mom malom gradu su već poslali sudske pozive, ali ja nisam ovde prijavljen. Sakriću se u podrum – panika i anksioznost su svuda“, kaže ovaj 25-godišnjak.

Kada je Rusija napala Ukrajinu, otišao je u Gruziju. Vratio se na kratko u Rusiju poslom i trebalo je da ode u Tbilsi, glavni grad Gruzije.

„Ali sada ne želim, to je moj izbor. Ako vidite nuklearnu pečurku, zagrlite najmilije – kao u poslednjoj sceni Ne gledaj gore.

„Upravo sam dobio omiljeni posao, a ne mogu da radim i ne razumem zašto.

„Uspeo je 21. septembra da poruši i one ruševine koje je već porušio 24. februara – živim jedan dan i pljujem na sve“, poručuje ovaj mladić.

‘Kao u nekom naučno-fantastičnom filmu’

U sredu, 21. septembra, u poslovnom centru Tavričeski u Sankt Peterburgu preko puta rezidencije guvernera u Smoljnom i ruske banke svi su gledali obraćanje ruskog predsednika.

„Putin je bio na ekranu u ulaznom holu, na monitorima svih kompjutera u kancelarijama i kod čuvara, njegov glas dopirao je sa telefonskih zvučnika – jezivo, da budem iskren“, rekao je 28-godišnji Dmitrij za BBC.

Pošto je Putin objavio delimičnu mobilizaciju, u kancelariji niko nije mogao da radi.

Dmitrij se nije vratio na posao posle ručka, a podigao je i nešto novca u Ligovskoj ulici.

Ne plaši se da će mu stići poziv za mobilizaciju, jer se preselio u novi stan, u proleće, pošto ga je policija prethodno posetila zbog učestvovanja u nedozvoljenim događajima.

„Razmišljam da li da kupim kartu za prvi sledeći let i potrošim svu ušteđevinu i tako napustim sve ukoliko se protesti nastave.

„Iako sve deluje sumorno, imam osećaj da će Putin biti poražen“, priča Dmitrij.

Dok je Dmitrij bio u banci, u Moskvi su roditelji 26-godišnjaka Sergeja (ime je promenjeno iz bezbednosnih razloga) smislili su šta da rade sa pozivom koji je sinoć uručen njihovom sinu.

Diplomirani student i nastavnik na jednom od glavnih tehničkih univerziteta u zemlji čekao je kurira sa namirnicama u utorak uveče.

Čuo je zvono, otvorio vrata, ali je umesto dostavljača ugledao dvojicu muškaraca u civilu.

Uručili su mu poziv iz vojnog odseka.

„Uručili su ga, bez objašnjenja, ono što im je bilo važno jeste da se potpiše“, kažu roditelji za BBC.

U dokumentu se poziva specijalista za hidrodinamiku da se 22. septembra javi odeljenju za planiranje, raspoređivanje, pripremu.

Dvadesetšestogodišnji nastavnik, kao student, studirao je na vojnom odseku, i program obuke za rezervnog oficira protivvazdušne i protivraketne odbrane.

BBC imao je uvid u kopiju ovog dokumenta.

„Po završetku studija bio je vojnik u rezervi, bez iskustva“, zabrinuto je rekao BBC-ju njegov očuh.

Dodao je da ne znaju šta im je činiti, jer ranije nije bilo kazni ili ih je bilo minimalno ukoliko se neko ne pojavi po pozivu.

Kako je Krivični zakon promenjen, sada je to, kako kaže, nemoguće,

Nekoliko sati posle razgovora sa novinarima, u sredu uveče, 21. septembra on sam, zaposlen u državnoj kompaniji za proizvodnju nafte, dobio je poruku kadrovske službe.

Protesti i hapšenja

Moscow protest - scuffle with police, 21 Sep 22

AFP
Protesti i hapšenja u Moskvi

U danu kada je Putin objavio delimičnu mobilizaciju, na ulice desetine ruskih gradova izašli su demonstranti, nezadovoljni zbog te odluke, kao i uopšte zbog invazije na Rusiju, koju Kremlj naziva „specijalnom vojnom operacijom“.

Izlazak na antiratne demonstracije u Rusiji je rizičan potez jer vlasti prete višegodišnjim kaznama zatvora.

Policija je u mnogim gradovima nasilno prekidala demonstracije, a prema tvrdnjama nevladinih organizacija za ljudska prava, na protestima je do sada uhapšeno više od 1.400 ljudi.

Prema podacima OVD-Info, organizacije koju su ruske vlasti označile za „stranog agenta“, najviše privedenih bilo je u Moskvi i u Sankt Peterburgu.

protest u Moskvi

Reuters
policija u Rusiji, protesti u Rusiji

Reuters

Isti izvor tvrdi i da su pojedinim privedenim demonstrantima uručeni vojni pozivi.

Nekima od privedenih koji su odbili da potpišu da su primili poziv za vojsku, zaprećeno je krivičnim prijavama, tvrdi OVD-Info.

Supruga Moskovljanina privedenog na mitingu rekla je ua Medijazonu da je njenom mužu uručen poziv u policijskoj stanici u okrugu Sokolina Gora:

„Moj muž je priveden, odveli su ga u policijsku upravu na Sokolinoj gori i tamo mu dali poziv da se sutra javi vojnoj komisiju. On ga je potpisao. Komandant stanice mu je lično uručio poziv.

„Snimili su kako su mu uručili poziv i rekao je da ne može da odbije da ga prihvati, jer je državljanin Ruske Federacije“.

Protest i u Beogradu

I u centru Beograda u sredu uveče održan je antiratni protest nekoliko stotina ljudi među kojima su bili i ruski državljani.

Na skupu je bila i Jevgenija Grinjenko iz Brijanska u Rusiji.

„Moja porodica je u Rusiji živela blizu granice sa Ukrajinom, a muž je vojni obveznik.

„U strahu od mobilizacije, mi smo još u martu odlučili da odemo iz naše zemlje. Volimo našu otadžbinu, ali smo kategorički protiv odluka koje trenutno donosi rusko rukovodstvo“, rekla je ona za BBC.

Jevgenija

BBC
Jevgenija Grinjenko

Dmitrij iz Moskve, 42-godišnji IT-jevac, rekao je da je došao na protest kako bi iskazao protivljenje sa potezima rukovodstva Rusije.

„Kada sam se jutros probudio, shvatio sam da sam i ja mogao da dobijem vojni poziv. To je bio jedan od motiva da u martu napustim Rusiju, moja supruga se brinula da mogu da me mobilišu.

„Ovo što se jutros desilo je drugi najveći udarac posle objave rata Ukrajini. Zato sam večeras došao da kažem da sam protiv“, rekao je on za BBC.

protest

BBC

Među okupljenima je bilo i srpskih državljana.

„Došli smo iz solidarnosti sa ruskim građanima koji protestuju u Rusiji.

„Ako oni imaju hrabrosti da izađu i usprotive se mobilizaciji pored svih pritisaka i opasnosti da budu uhapšeni i prebijeni, ovo je najmanje što mi možemo da uradimo“, rekao je Beograđanin Aleksandar Kokotović za BBC.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend