Rusija i Ukrajina: Moldavija će postati „antiruski centar” kaže Lavrov – ima poginulih u raketnom napadu na Kramatorsk

Dok u Kramatorsku traje raščišćavanje terena i prebrojavanje mrtvih posle udara projektila u stambenu zgradu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je nazvao Moldaviju sledećim „antiruskim centrom“ posle Ukrajine.

On je izjavio da predsednica Moldavije Maja Sandu vodi otvoreno neprijateljsku politiku prema Rusiji i da je spremna da učini sve da udovolji zapadu.

Lavrov je ocenio i izglede drugih zemalja postsovjetskog prostora da krenu „ukrajinskim putem“.

„Gruzija je zainteresovana za prijateljstvo sa Rusijom“, rekao je Lavrov.

• Posle tenkova, priča se i o avionima: Hoće li ih Zapad poslati Ukrajini
• Nemačka odlučila: Šalje tenkove ukrajinskoj vojsci
• Da li je tenk oružje za staro gvožđe
• Zašto Ukrajina traži stotine tenkova od Zapada

Operacija spasavanja u Kramatorsku se nastavlja, stanovnici su evakuisani u lokalnu školu, gde se nalazi privremeno sklonište.

„Oštećeno je najmanje osam stambenih zgrada, jedna od njih je potpuno uništena. Preliminarno se zna o troje nastradalih i 20 ranjenih, mnogo ljudi je verovatno pod ruševinama“, navodi se u izveštaju.

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije doputovala je u Kijev i ponovila da EU daje punu podršku Ukrajini.

„Drago mi je što sam se vratila u Kijev, četvrti put od ruske invazije i ovog puta sa mojim timom komesara“,

„Ovde smo zajedno da pokažemo da je EU čvrsto uz Ukrajinu“, napisala je na Tviteru.

Dan 345.

• U napadu na Kramatorsk stradalo troje ljudi
• Rusija sprema veliku ofanzivu možda već 24. februara i mobilisala je oko 500.000 vojnika, tvrdi Kijev
• Žestoke borbe u istočnom Donbasu, Rusi kidišu na Bahmut
• Izrael nagoveštava mogućnost slanja vojne pomoći Ukrajini
• Kremlj obećava novčanu nagradu ruskom vojniku koji bude prvi uništio ili zaplenio tenkove koje zapadni saveznici nameravaju da pošalju Ukrajini
• U Kijevu se nadaju da će u naredna tri meseca dobiti do 100 zapadnih tenkova, uglavnom nemačkih leoparda
• Rusija aktivno granatira Herson, ali nije jasno zašto – britanski obaveštajci
• Putin traži od vojne komande da neutrališe mogućnost granatiranja mesta uz granicu sa Ukrajinom
• Hjuman Rajts Voč: Ukrajina koristi zabranjene protivpešadijske mine
• Zapadni saveznici šalju Kijevu različite signale o borbenim avionima – više o tome pročitajte u ovom tekstu
• Nastavljena borba protiv korupcije u Ukrajini, na meti jedan od najvećih bogataša – više o tome pročitajte u ovom tekstu
• Predsednica Gruzije: „Rusija će biti primorana da vrati sve okupirane teritorije, ne samo Ukrajine, već i Gruzije“
• Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju

Rusija planira ofanzivu 24. februara, kaže ukrajinski ministar odbrane

Ukrajinski ministar odbrane rekao je da Rusija priprema novu veliku ofanzivu i upozorio da bi ona mogla da počne već 24. februara.

Aleksij Reznikov rekao je da je Moskva angažovala hiljade vojnika i da bi mogla da „pokuša nešto“ da obeleži godišnjicu početne invazije prošle godine.

Napad bi takođe obeležio ruski Dan branioca otadžbine 23. februara, kojim se slavi vojska.

Šta je još rekao ukrajinski ministar odbrane?

Iznoseći tvrdnju o mogućoj velikoj ruskoj ofanzivi, Reznikov kaže da je Moskva mobilisala oko pola miliona vojnika.

U septembru je ruski predsednik Vladimir Putin najavio mobilizaciju oko 300.000 rezervista, za koju je rekao da je neophodna da bi se osigurao „teritorijalni integritet zemlje“.

Ali Reznikov smatra da je pravi broj regrutovanih i raspoređenih ruskih vojnika u Ukrajinu mogao da bude daleko veći.

„Zvanično su rekli 300.000, ali kada vidimo trupe na granicama, prema našim procenama to je mnogo više“, rekao je on francuskoj mreži BFM.

BBC ne može nezavisno da potvrdi ovu cifru.

Od jesenje kontraofanzive Ukrajine, Rusija je osvojila rudarski grad Soledar u Donbasu i kidiše na Bahmut, strateški važan grad.

Reznikov kaže da će ukrajinski komandanti nastojati da „stabilizuju front i pripreme se za kontraofanzivu“ uoči ruskog ataka o kome se priča.

„Verujem da 2023. godina može biti godina vojne pobede“, rekao je on.

Komentari Reznikova usledili su posle tvrdnji ukrajinskih obaveštajaca da je ruski predsednik naredio svojim snagama da zauzmu Donbas pre kraja proleća.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je u ponedeljak da nema indicija da je Putin ograničio vojne ciljeve na zauzimanje istočnih regiona Ukrajine.

„Rusija aktivno nabavlja novo oružje, više municije, povećava sopstvenu proizvodnju, ali i nabavlja više oružja od drugih autoritarnih država kao što su Iran i Severna Koreja“, rekao je Stoltenberg.

„I najviše od svega, nismo videli nikakav znak da je Putin promenio opšti cilj ove invazije – a to je da kontroliše suseda, da kontroliše Ukrajinu. Dakle, sve dok je to slučaj, moramo biti spremni na rat za na duge staze“.

U međuvremenu, zamenica ministra odbrane Ukrajine Ana Maljar rekla je da se nastavljaju intenzivne borbe u regionu Donbasa, gde ruske snage i plaćenici Vagner grupe pokušavaju da zauzmu grad Bahmut.

„Ruske trupe aktivno pokušavaju da dođu do granica Donjecke i Luganske oblasti“, napisala je ona u aplikaciji za razmenu poruka Telegram.

„Naši vojnici brane svaki centimetar ukrajinske zemlje“, rekla je ona.

Ovakav je bio odnos vojne moći Ukrajine i Rusije uoči rata:

SAD će Ukrajini dati rakete dometa 150 kilometara – Rojters

Pozivajući se na obaveštene izvore u američkom rukovodstvu, Rojters prenosi da SAD nameravaju da u bliskoj budućnosti prebace u Ukrajinu rakete dometa do 150 kilometara.

Pojašnjavajući prethodni izveštaj, Rojters piše da će novi paket američke vojne pomoći Ukrajini u vidu raketa sa preciznim navođenjem.

Do sada je domet raketa koje su Amerikanci i drugi saveznici isporučivali ukrajinskoj vojsci bio nešto više od 80 kilometara.

Ukrajina već dugo traži od Amerike i zapadnih saveznika visokoprecizne rakete ATACMS dometa do 300 kilometara, koje mogu biti ispaljene iz HIMARS sistema.

Zapadni saveznici su do sada odbijali da prebace takvo naoružanje zbog bojazni da će Ukrajinci početi da gađaju ciljeve duboko na ruskoj teritoriji, što bi moglo dovesti do nekontrolisane eskalacije rata.

Rojters prenosi da će novi paket vojne pomoći vredan 2,2 milijarde dolara biti objavljen već ove nedelje.

Putin traži od vojne komande da „eliminiše mogućnost granatiranja“ pograničnih teritorija Rusije

„Prioritetni zadatak je eliminisanje same mogućnosti granatiranja. Ali to je posao vojnog resora“, rekao je Putin na sastanku o obnavljanju stambene infrastrukture u pograničnim regionima Rusije.

„Mnogi ljudi su se našli u teškoj situaciji, izgubili su domove, bili primorani da se presele kod rođaka ili u privremena mesta boravka, suočili su se sa prekidima u snabdevanju vodom, toplotom i strujom“, rekao je Putin, a prenosi Interfaks.

Ruski predsednik je rekao da je neophodno sanirati ili nadoknaditi gubitak kuća, stanova, druge imovine, vratiti u normalan rad energetske i vodovodne objekte.

Ukrajinska vojska se prošle jeseni približila ruskoj granici i od tada su pogranične oblasti Belgorodske oblasti redovno bile pod vatrom.

U Kurskoj i Belgorodskoj oblasti ruske vlasti utvrđuju linije odbrane i prave skloništa.

Pogranična sela su više puta evakuisana, a mnogi lokalni stanovnici preselili su se duboko u Rusiju.

Predsednica Gruzije: „Rusija će morati da vrati okupirane teritorije ne samo Ukrajini, već i Gruziji“

Gruzijska predsednica Salome Zurabišvili rekla je u intervjuu za Blumberg da bi, s obzirom da je „Rusija već izgubila skoro sve bitke, ako ne i rat u potpunosti“, buduće diplomatsko rešenje trebalo da uključi i pitanje povlačenja ruskih trupa iz Abhazije i Južne Osetije.

Prema njenim rečima, gruzijsko pitanje jednostavno mora da bude na pregovaračkom stolu, jer se „ne može ni priznati pomisao da će se ovaj rat završiti bez povlačenja Rusije sa svih okupiranih teritorija“.

„Rusija mora da nauči gde su njene granice“, rekla je šefica gruzijske države, misleći ne samo na rusko-ukrajinsku, već i na rusko-gruzijsku granicu.

A ako Zapad ne bude zahtevao potpuno povlačenje ruskih trupa, onda će „napraviti još jednu veliku grešku – veliku kao 2008. i 2014. godine“, dodala je ona.

U avgustu 2008. godine ruske trupe su ušle u Gruziju, zauzevši petinu gruzijske teritorije, posle čega je Rusija priznala Abhaziju i Južnu Osetiju kao nezavisne države koje nije priznala međunarodna zajednica.

Tadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da ruska vojska sprovodi „operaciju nametanja mira“.

Predsednica Zurabišvili se uvek oštro protivila pokušajima vlade Iraklija Garibašvilija da unapredi odnose sa Moskvom bez prethodnog dogovora o okupiranim gruzijskim teritorijama.

Kijev očekuje do 100 zapadnih tenkova u naredna tri meseca

U naredna tri meseca Ukrajina može da dobije do 100 zapadnih tenkova, pre svega nemačkih „leoparda“, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine Andrej Meljnik,

„Leopardi mogu da budu brzo isporučeni iz Poljske, Nemačke, iz drugih država. Nadam se da ćemo dobiti najmanje 100 tenkova, realno u naredna tri meseca“, rekao je Meljnik, prenose ukrajinski mediji.

Stižu i američki tenkovi, ali za godinu dana

Američki Vašington post piše da će Ukrajina dobiti tenkove Abrams, ali za godinu dana i bez uranijumskog oklopa.

Prema ranijoj objavi Bele kuće, SAD će Ukrajini dati 31 tenk Abrams, ali će ih Kijev dobiti tek do kraja 2023. ili početkom 2024. godine, piše Vašington post.

Do ovakvog kašnjenja će doći zbog toga štop tenkovi neće biti isporučeni iz američkih vojnih zaliha, već će biti posebno naručeni od proizvođača.

Tenkovi neće biti opremljeni specijalnim oklopima od osiromašenog uranijuma.

Amerikanci ne žele da neki Abrams padne u ruske ruke ako bude zarobljen na bojnom polju i tako dođe do dizajna, primećuje Vašington post.

Hjuman Rajts Voč optužio je Ukrajinu da koristi zabranjene mine

Međunarodna organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč (HRV) pozvala je Ukrajinu da istraži navodnu upotrebu hiljada protivpešadijskih mina, koje su zabranjene međunarodnom konvencijom.

Usled njihove upotrebe povređeno je oko 50 civila, među kojima petoro dece, saopštila je ta organizacija.

Organizacija je saopštila da su od početka invazije ruske trupe u više navrata koristile protivpešadijske mine u različitim regionima Ukrajine, što, navodi se, ne opravdava Ukrajince koji upotrebljavaju zabranjenog oružja-

Ukrajinske vlasti se pridržavaju međunarodnih obaveza, ali ne mogu da komentarišu vrste oružja koje koriste „do kraja rata“, navodi se u odgovoru Ministarstva odbrane Ukrajine aktivistima za ljudska prava.

Ukrajinski branioci ljudskih prava uvereni su da objavljivanje ovakvog izveštaja donosi značajne rizike za Ukrajinu i da će uticati na napore države da nabavi oružje za Zapada.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk