BBC News

Rusija i Ukrajina: Moskva i Vagner daju oprečne informacije o borbama za rudarski grad u Donbasu, promenjen komandant ruskih snaga u Ukrajini

A Ukrainian soldier fires an anti-aircraft weapon

Reuters
Bitka oko grada Bahmuta jedna je od najtežih od početka rata

Dok ruski i britanski izvori govore da ruska vojska kontroliše veći deo rudarskog grada Soledara na istoku Ukrajine, Kijev tvrdi da njegove snage i dalje pružaju otpor.

U jeku oprečnih informacija koje zvanična Moskva i ruska plaćenička grupa Vagner daju o borbama za rudarski grad u Donbasu, predsednik Rusije Vladimir Putin promenio je glavnokomandujućeg ruskih snaga u Ukrajini postavljajući načelnika Generalštaba generala Valerija Gerasimova.

Šef ruske plaćeničke grupe Vagner tvrdi da su oni i ruske trupe preuzele kontrolu nad Soledarom, što su prethodno rekli i britanski obaveštajci.

Ruski mediji preneli su izjavu Jevgenija Prigožina, šefa Vagnera, koji je rekao da su Ukrajinci sada opkoljeni u centru grada.

Međutim, dan kasnije rusko Ministarstvo odbrane ima drugačije informacije.

Igor Konašenkov, portparol ministarstva, napisao je u dnevnom izveštaju da su ruske vazduhoplovne-desantne snage te koje su blokirale Soledar sa juga i severa.

„Rusko vazduhoplovstvo napada neprijateljska uporišta, a jurišne trupe učestvuju u borbama unutar grada“, napisao je on bez pomena grupe Vagner.

Ukrajinsko ministarstvo odbrane takođe je u sredu saopštilo da se teške borbe nastavljaju i da Vagnerove snage nisu imale uspeha u probijanju odbrane.

Zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar ranije je rekla da su u Soledaru „nastavljene žestoke borbe“.

Tvrdnje obe strane nisu nezavisno proverene.

Soledar, u kome je pre rata živelo oko 10.000 ljudi, nalazi se u blizini Bahmuta, gde se takođe vode krvave bitke.

Pad Soledara – malog grada rudara soli u Donjeckoj oblasti – mogao bi da pomogne ruskim trupama da opkole obližnji strateški grad Bahmut i iskoristi mrežu tunela kako bi prodrle na teritoriju pod kontrolom Ukrajine.

U ponedeljak je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao da u Soledaru „skoro da nema života“ i da je sravljen sa zemljom.

„Ovako izgleda ludilo“, dodao je on.

U novom obraćanju kasno u utorak, Zelenski je pohvalio otpor ukrajinskih snaga.

Neimenovani američki zvaničnik je prošle nedelje rekao da Jevgenij Prigožin, osnivač ruske plaćeničke Vagner grupe, želi kontrolu nad rudnicima soli u toj oblasti.

Prigožin je potvrdio ove navode, opisujući ih kao „šlag na torti“, pri zauzimanju Bahmuta.

On je tunele opisao kao mrežu „podzemnih gradova“, kroz koju mogu da se kreću velike grupe ljudi na dubini od 80 do 100 metara, kao i veliki tenkovi i borbena vozila.

Međutim, britanski obaveštajci veruju da je malo verovatno da će Rusija odmah zauzeti Bahmut zbog jakog ukrajinskog otpora.

Borbe oko Bahmuta traju mesecima, a američki zvaničnik je poslednje razmene opisao kao „divlje“.


Pogledajte video o borbama za Bahmut:

Rusija i Ukrajina: Bitka za Bahmut
The British Broadcasting Corporation

Dan 322.

  • Oprečne informacije Moskve i Vagnera o borbama u Donbasu
  • Načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov na čelu ruskih snaga u Ukrajini
  • Rusija kontroliše veći deo rudnika soli Soledara, kažu šef Vagnera i britanski obaveštajci
  • Ukrajinci tvrde da njihove snage i dalje pružaju otpor u Soledaru
  • Ministarstvo odbrane SAD saopštilo je da će sledeće nedelje na poligonu u Oklahomi početi obuka za 90-100 ukrajinskih vojnika u rukovanju protivvazdušnim raketnim sistemom Pejtriot
  • NATO i Amerika indirektni učesnici rata u Ukrajini, smatra portparol Kremlja Dmitrij Peskov
  • Nemačka šefica diplomatije Analena Burbok posetila Harkov i rekla da će Berlin nastaviti da podržava Kijev u borbi protiv Rusije
  • Minirano je 250.000 kilometara kvadratnih Ukrajine, skoro pola zemlje, a Ukrajina je „najveće minsko polje na svetu“, rekao je premijer ove države Denis Šmigalj
  • Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
  • U Ukrajini je od početka rata ubijeno 6.702 civila, a ranjeno blizu 10.500, najnoviji su podaci Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Bahmut

BBC

Rusija smenila komandanta oružanih snaga u Ukrajini

Načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov imenovan je da vodi ono što Rusija naziva „specijalnom vojnom operacijom“ u Ukrajini.

Gerasimov će zameniti Sergeja Surovikina koji je nadgledao brutalne napade Moskve na energetsku infrastrukturu Ukrajine.

Promena na čelu snaga u Ukrajini dešava se posle tvrdnji da ruske trupe napreduju u istočnoj Ukrajini.

General Gerasimov, koji je na funkciji načelnika Generalštaba od 2012. godine, najduže je na toj poziciji u postsovjetskoj eri.

General Surovikin, koji je imenovan za zamenika, nosi nadimak „General Armagedon“ zbog njegove brutalne taktike u prethodnim ratovima, uključujući ruske operacije u Siriji.

On je u oktobru postavljen da vodi operaciju, a Rusija je ubrzo započela svoju kampanju uništavanja energetske infrastrukture Ukrajine, ostavljajući milione ukrajinskih civila bez grejanja i struje na duži period na pragu zime.

Međutim, Surovikin je doživeo i povlačenje ruskih trupa iz grada Hersona, što se smara velikim uspehom za Ukrajince.

Valery Gerasimov

Getty Images
General Gerasimov je načelnik Generalštaba Rusije od 2012. godine

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da odluka o smeni generala Surovikina ima za cilj organizovanje „bližeg kontakta između različitih rodova oružanih snaga i poboljšanje kvaliteta i efikasnosti upravljanja trupama“.

Međutim, neki su taj potez videli kao znak da je možda dobio previše moći.

„Kao glavnokomandajući u Ukrajini, Surovikin je postao veoma moćan i verovatno je zaobilazio [ruskog ministra odbrane Sergeja] Šojgua i Gerasimova kada je razgovarao sa Putinom“, napisao je vojni analitičar Rob Li na Tviteru.

Neki od ruskih vojnih blogera koji podržavaju rat, ali često kritikuju način na koji se on vodi, kritikovali su rusko vojno rukovodstvu, među njima i novog šefa specijalne operacije, generala Gerasimova.

Oprečne informacije o borbi za rudarski grad Soledar nagoveštavaju jaz među ruskim trupama

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da njene vojne snage učestvuju u bici za Soledar, posle izjave Jevgenija Prigožina, šefa zloglasne ruske plaćeničke grupe Vagner, da su samo njegovi borci učestvovali u zauzimanju grada gde navodno sada imaju punu kontrolu.

Prigožin će najverovatnije iskoristiti svaku pobedu da ojača reputaciju Vagnera kao efikasne borbene snage u očima Putina.

Međutim, izgleda da rusko ministarstvo odbrane ima suprotne tvrdnje od kontroverznog oligarha.

„Soledar su jedinice Vazdušno-desantnih snaga Rusije blokirale sa severa i juga.“

„Rusko vazduhoplovstvo napada neprijateljska uporišta, a jurišne trupe učestvuju u borbama unutar grada“.

O Vagnerovim snagama nije bilo reči u izveštaju.

Ukrajinsko ministarstvo odbrane takođe je u sredu saopštilo da se teške borbe nastavljaju i da Vagnerove snage nisu imale uspeha u probijanju njene odbrane.

Analitičari su dugo govorili o tenzijama između ruske vojske i Vagnera, a Prigožin je javno kritikovao generale jer navodno nisu u kontaktu sa realnošću rata u Ukrajini.

Iako je teško sa sigurnošću tačno znati da li se sukobi vode u između zvaničnih snaga i plaćenika, postoje neki tragovi.

Photo claiming to show Yevgeny Prigozhin inside a Soledar salt mine

Reuters
Prigožin je tvrdio da je ova fotografija nastala unutar rudnika soli u Soledaru, ali zvanična Ukrajina je skeptična po tom pitanju

Novinska agencija Tass prenela je u utorak, 10. januara da je general-pukovnik Aleksandar Lapin imenovan za načelnika štaba Kopnene vojske.

Ruski mediji su citirali izvore koji su tvrdili da je imenovanje generala Lapina, koji je bio jedan od onih koje je Prigožin kritikovao prošle godine, zapravo upozorenje oligarhu da se ne petlja sa vojskom.

Međutim, u Rusiji su požurili da pohvale Prigožina i Vagnera za njihov napredak u Soledaru.

Uticajna medijska šefica Margarita Simonjan je govorila o tome koliko je on „pristojan“, potpisujući zahvalnost Vagnerovim borcima, koje je nazvala „moji dragi“.

Isto tako, prokremljovski vojni blogeri na Telegramu su hvalili plaćeničku grupu.

Jedan bloger im se zahvalio na „sreći koju su im podarili“.

Drugi je rekao „Kada Soledar i [Bahmut] budu oslobođeni, to će biti novo poglavlje u ruskoj vojnoj istoriji. Prvi put da je privatna vojna kompanija pokazala takve rezultate u visoko intenzivnom vojnom sukobu“.

Sastanak ukrajinskog i ruskog ombudsmana

U Turskoj su se sastali komesari za ljudska prava u Ukrajini i Rusiji Dmitrij Lubinec i Tatjana Moskalkova.

Oboje su na Telegram kanalima napisali da su razgovarali o „pitanjima pružanja humanitarne pomoći građanima dve zemlje“.


Zelenski oduzeo ukrajinsko državljanstvo četvorici političara

Ukrajinski predsednik oduzeo je ukrajinsko državljanstvo četvorici političara, među kojima je i Viktor Medvedčuk, koji je prošle godine prebačen u Rusiju u okviru sporazuma o razmeni zatvorenika.

„Odlučio sam da ukinem državljanstvo za četiri oosobe: Andrij Leonidovič Derkač, Taras Romanovič Kozak, Renata Ravelijoviča Kuzmina i Viktor Vlodimirovič Medvedčuk.

„Ako predstavnici naroda izaberu da ne služe narodu Ukrajine, već ubicama koje su došle u Ukrajinu, naše akcije će biti odgovarajuće“, rekao je Zelenski u noćnom video obraćanju.

Medvedčuk, kojeg Rojters opisuje kao bliskog saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina, predvodio je zabranjenu prorusku stranku Opoziciona platforma – Za život u Ukrajini i suočavao se sa optužbama za izdaju pre nego što je prebačen u Moskvu u septembru 2022. godine.

Kozak i Kuzmin su izabrani u ukrajinskom parlamentu kao članovi partije Medvedčuka.

SAD su uvele sankcije Kozaku, vlasniku tri televizijska kanala, u januaru 2022. godine zbog navodnog širenja ruskih dezinformacija, nakon što je Kijev tražio da bude uhapšen pod optužbama za izdaju.

Ukrajina je optužila i Kuzmina za veleizdaju.

Derkač, ukrajinski poslanik koji je takođe pod sankcijama Vašingtona, optužen je u SAD u decembru za pranje novca i kršenje sankcija.

Bio je optužen da je pomagao Rusiji da se navodno meša u predsedničke izbore u SAD 2020. godine.


Šefica nemačke diplomatije u Harkovu: Berlin će nastaviti da pomaže Ukrajini

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba i njegova nemačka koleginica Analena Burbok sastali su se u Harkovu, na istoku Ukrajine.

Ona je obećala da će nemačka vlada nastaviti da šalje oružje Ukrajini, ali i da će se potruditi da pomogne Kijevu na putu ka Evropskoj uniji.

„Naša vlada želi da iznese vrlo konkretne predloge Ukrajini o tome kako može da napreduje u osnaživanju vladavine prava, nezavisnih institucija, borbi protiv korupcije, kao i uvođenju standarda Evropske unije“, navodi se u saopštenju Burbok uoči sastanka sa Kulebom.

Ukrajinski ministar je na Tviteru podelio fotografije njihovog susreta, poručivši da je Harkov „dokaz da će Ukrajina pobediti uz dovoljnu podršku saveznika“.

„Nemam dilemu da ćemo i dalje dobijati vojnu pomoć od Nemačke“, dodao je.

Ipak, Nemačka još uvek nije odlučila da pošalje tenkove Leopard 2 u Ukrajinu, a Kuleba je tokom zajedničke konferencije za medije sa Burbok pozvao Berlin da napravi taj korak.

„Što više vremena prođe u donošenju odluke, više ljudi će umreti. Što je pre donesu, to će se rat pre završiti pobedom Ukrajine i neće više biti rata u Evropi“, tvrdi ministar.

Kuleba i Burbok

EPA-EFE/REX/Shutterstock
Dmitro Kuleba i Analena Burbok u Harkovu

Ukrajina je „najveće minsko polje na svetu“

Minirano je skoro pola Ukrajine, 250.000 kilometara kvadratnih, rekao je premijer ove države Denis Šmigalj.

„Sada je to najveće minsko polje na svetu“, dodao je Šmigalj za novinsku agenciju Jonhap iz Južne Koreje.

On je rekao da se Kijev nada da će Južna Koreja pružiti pomoć i podeliti iskustva sa deminiranjem tako široke teritorije.

Mine ne predstavljaju samo opasnost po živote ljudi, rekao je, već i ozbiljan problem za poljoprivrednu proizvodnju, jednu od glavnih grada ukrajinske ekonomije.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da je najviše mina u regionima Kijeva, Harkova, Černigov i Sumija.

Prema podacima ukrajinske Državne službe za spasavanje, istočne i južne teritorije zemlje su uglavnom pod minama.

Ukrajini će biti potrebno pet do sedam, a možda i 10 godina, da očisti zemlju od mina, rekao je prošle godine Denis Monastirski, ministar unutrašnjih poslova.


Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend