Rusija i Ukrajina: Nastavljeni referendumi u okupiranim ukrajinskim regionima, ruskim dezerterima preti do 10 godina zatvora

Borbe u delovima Ukrajine ne prestaju, u četiri regiona pod ruskom okupacijom sprovodi se referendum koji ne priznaju zapadne sile, dok Rusija sprovodi mobilizaciju rezervista, što je deo stanovništva nateralo da napusti zemlju.

Glasanje na referendumu, koje zapadne sile ne priznaju, u Lugansku, Donjecku, Hersonu i Zaporožju trajaće pet dana, a prema svedočenju stanovnika nekih od ovih oblasti naoružani ruski vojnici idu od vrata do vrata po glasove.

Ukoliko na referendumu bude odlučeno da se te oblasti pripoje Rusiji, Moskva će „pokušaje Ukrajine da vrati Donbas i druge teritorije smatrati napadom na njenu zemlju“, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Kijev kaže da se ništa neće promeniti bez obzira na rezultat i da će ukrajinske snage nastaviti sa oslobađanjem teritorija.

Širom Rusije nastavljaju se protesti protiv mobilizacije 300.000 rezervista, koju je ruski predsednik Putin naredio u sredu. Prema informacija grupa za zaštitu ljudskih prava u subotu je uhapšeno više od 700 demonstranta.

Ruskim vojnicima koji dezertiraju, odbijaju da ratuju, ne slušaju naređenja ili se predaju neprijatelju preti do 10 godina zatvora, prema novom zakonu koje je Putin danas potpisao.

Drugi zakon koji je potpisao predviđa da stranci koji se bore na strani Rusije mogu lakše da dobiju državljanstvo.

BBC na srpskom je izveštavao o sve većem broju Rusa koji pristižu u Beograd, a veliki broj ljudi uputio se i u Gruziju.

Kolona vozila na granici ove dve zemlje dugačka je oko 30 kilometara, a neki čekaju i više od 20 sati u nameri da napuste Rusiju, prema rečima Rajhana Demitija, BBC reportera iz Tbilisija.

Vladimir Putin je upozorio da Moskva raspolaže „različitim oružjem za masovno uništenje“, a Josep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku, rekao je za BBC da ruski predsednik „ne blefira“ i da ove pretnje treba shvatiti ozbiljno.

„Sigurno je ovo težak momenat za Rusiju, jer je njihova vojska saterana u ćošak, a Putinova reakcija pretnjama upotrebom nuklearnog oružja je veoma loša“, ocenio je Borelj.

Diplomata je pozvao sve strane da pronađu diplomatsko rešenje, jer će se „u suprotno, završiti rat, ali nećemo dobiti mir, već novi rat“.

• Ukrajinska kontraofanziva – u mapama
• Sve greške ruske vojne strategije u Ukrajini
• Da li je rat u Ukrajini na prekretnici

Iako Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da se već prvog dana javilo 10.000 dobrovoljaca, ima i onih koji napuštaju zemlju, jer ne žele da učestvuju u ratu.

Deo Rusa zaputio se u Beograd, koji je od februara jedina neprekinuta vazdušna veza Rusije sa Evropom.

Pogledajte video sa beogradskog aerodroma:

Dan 214.

• Pretnje ruskog predsednika Vladimira Putina upotrebom nuklearnog oružja treba „shvatiti ozbiljno“, kaže Josep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku
• U četiri ukrajinske oblasti pod proruskom kontrolom u toku je glasanje na nepriznatim referendumima o pripajanju Rusiji – više o referendumima pročitajte ovde
• „Posle referenduma, Rusija će pokušaje Ukrajine da vrati Donbas smatrati napadom na svoje zemlje“, kaže portparol Kremlja
• Ruski predsednik potpisao je zakone prema kojim ruskim vojnicima koji dezertiraju preti 10 godina zatvora, a strancima koji se bore za Rusiju olakšava se procedura za dobijanje državljanstva
• Putin smenio generala koji je bio zadužen za logistiku
• Na protestima protiv mobilizacije širom Rusije uhapšeno više od 700 ljudi – grupe za zaštitu ljudskih prava
• U Izjumu je završena ekshumacija tela iz masovne grobnice
• Od početka rata, poginulo je više od 9.000 ukrajinskih boraca, saopštilo Ministarstvo odbrane Ukrajine
• Iz ruskog Ministarstva odbrane tvrde da je poginulo više od 61.000 ukrajinskih vojnika, a da je istovremeno život izgubilo 5.937 ruskih vojnika
• Amerika ozbiljno shvata ruske nuklearne pretnje, kaže portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost za BBC

Kako protiču nepriznati referendumi?

U petak, 23. septembra u delovima Ukrajine koji su pod vlašću proruskih snaga – Donjecku, Luganjsku, Zaporožju i Hersonu – počelo je glasanje za pripajanje Rusiji.

Ukrajinski izvori tvrde da vojnici idu od vrata do vrata i prikupljaju glasove.

„Morate usmeno da se izjasnite i vojnik obeleži odgovor na listu koji zadržava“, kaže stanovnica Energodara u Zaporoškoj oblasti za BBC.

Biće „veoma teško“ da se zaustavi održavanje referenduma, jer su ljudi u četiri okupirane oblasti pod pritiskom da „glasaju ispravno“, smatra Aleksandar Rodnjanski, savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

Ukoliko se ti regioni pripoje Rusiji, Moskva će pronaći povod da proširi ratna dejstva, dodaje on.

„Ruska vojna doktrina je vrlo jasna – svaki napad na Rusiju njoj otvara mogućnost za upotrebu oružja za masovno uništenje, nuklearnog oružja ili bilo čega što žele da koriste“, tvrdi Rodnjanski.

U Hersonu, na jugu Ukrajine, ruski vojnici čuvaju kutije na glasačkim mestima u centru grada.

Glasanje od vrata do vrata je „zbog bezbednosti“, navode ruski državni mediji.

„Glasanje na biračkom mestu biće omogućeno samo 27. septembra“, navodi ruska državna agencija TASS.

„Ostalim danima biće organizovano glasanje u mesnim zajednicama i od vrata do vrata“.

• Zašto Rusija raspisuje „referendume“ u okupiranoj Ukrajini
• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk

Stanovnica Melitopolja rekla je za BBC da su dvojica lokalnih „kolaboracionista“ došla u pratnji ruskih vojnika u stan njenih roditelja da im daju glasački listić.

„Otac je zaokružio da se protivi pripajanju Rusiji, a majka je pitala šta će se desiti ukoliko budu protiv, a oni su odgovorili ‘Ništa’, ali je ipak zabrinuta“.

Iako nema dovoljno dokaza za ove tvrdnje, prisustvo naoružanih ljudi koji sprovode glasanje je u suprotnosti sa tvrdnjama Moskve da je ovo slobodan ili pošten proces.

Savetnik ukrajinskog ministra odbrane Jurij Sak rekao je za BBC da su takozvani referendumi osuđeni na propast.

„Vidimo da je lokalno stanovništvo za Ukrajinu i zato na ovim teritorijama ima toliko gerilskih pokreta“, rekao je.

Kijev kaže da se ništa neće promeniti bez obzira na rezultat i da će ukrajinske snage nastaviti sa oslobađanjem teritorija.

Ruski analitičar Aleksander Baunov smatra da to što će se okupirane teritorije proglasiti ruskom teritorijom neće sprečiti ukrajinsku vojsku, ali da će to poslati poruku kakve namere Moskva ima prema populaciji pod njihovom kontrolom.

Kremlj se nada da će Zapad imati zadršku od upotrebe njihovog oružja na teritoriju koju će proglasiti svojom.

Koja su pitanja na referendumu?

• U nepriznatim samoproglašenim „narodnim republikama“ Lugansku i Donjecku pitanje na listiću je: „Da li podržavate da Rusija anektira republiku kao federalnu jedinicu?“
• U Zaporožju i Hersonu, na listiću je pitanje „Da li ste za otcepljenje od Ukrajine, stvaranje nezavisne države i postepenu aneksiju kao federalna jedinica Rusije?“
• U Lugansku i Donjecku listići su štampani samo na ruskom jeziku
• U Zaporožju i Hersonu listići su štampani na ruskom i ukrajinskom jeziku

Izvor: TASS

Glasanje je organizovano sa ciljem pripajanja ovih oblasti Rusiji, a iz Kremlja je poručeno da će, u slučaju da ishodi budu pozitivni, te teritorije biti smatrane ruskim.

„Posle referenduma, Rusija će pokušaje Ukrajine da vrati Donbas smatrati napadom na svoje zemlje“, poručio je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Rusija je 2014. godine anektirala poluostrvo Krim, gde je prethodno održan referendum.

I tada su zapadne zemlje proglasile taj čin neligitimnim.

Separatisti koje podržava Moskva kontrolišu velike delove industrijskog područja Donbasa od 2014. godine, dok su regioni Herson i Zaporožje okupirani tokom ruske invazije na Ukrajinu koja je počela u februaru.

Pripajanjem još 15 odsto ukrajinske teritorije, Rusija će moći da tvrdi da je njena teritorija napadnuta oružjem koje su NATO i druge zapadne zemlje dostavile Ukrajini.

Pozivanjem 300.000 dodatnih vojnika, Rusija može da brani liniju fronta dugu 1.000 kilometara.

Grad Herson, na jugu Ukrajine, trenutno nije bezbedno mesto, jer je u toku ukrajinska kontraofanziva.

Zaporožje, glavni grad Zaporoške oblasti, čvrsto je u ukrajinskim rukama.

Donjeck na istoku je svega 60 odsto pod ruskom okupacijom i nalazi se u samom središtu sukoba, dok Rusija kontroliše veći deo Luganska na severoistoku.

U televizijskom obraćanju u sredu, Putin je rekao da Rusija treba da podrži one u Ukrajini koji žele da „sami određuju budućnost“.

EU je saopštila da neće priznati rezultate glasanja.

Ruskim vojnicima koji odbiju da ratuju preti 10 godina zatvora

Ruskim vojnicima koji dezertiraju, odbiju da ratuju, ne slušaju naređenja ili se predaju neprijatelju preti do 10 godina zatvora.

Putin je potpisao zakon koji predviđa strože kazne za vojnike – koji je parlament ranije ove nedelje odobrio.

Prethodni zakon je za dezertiranje predviđao pet godina zatvora.

Strože kazne sa nepoštovanje vojne discipline uvode se posle sve više izveštaja da neki ruski vojnici u Ukrajini odbijaju da ratuju, kao i da rezervisti napuštaju zemlju kako bi izbegli mobilizaciju.

Ruski predsednik je potpisao još jedan zakon koji strancima koji se bore na strani Rusije olakšava proceduru dobijanja ruskog državljanstva.

Strani državljani koji potpišu vojni ugovor od najmanje godinu dana moći će da apliciraju za državljanstvo bez uobičajenog uslova da moraju biti rezidenti zemlje pet godina, javljaju lokalni mediji.

Protesti širom Rusije, stotine demonstranata uhapšeno u subotu

Stotine ljudi je uhapšeno na protestima protiv „delimične mobilizacije“ širom zemlje, javljaju organizacije za zaštitu ljudskih prava.

Prema njihovim podacima, 724 ljudi je privedeno u 32 grada u subotu.

Neustavni protesti su zabranjeni zakonom u Rusiji.

Ali naređenja predsednika Putina o mobilizaciji civila izazvalo je velike proteste u gradovima, a ranije ove nedelje uhapšeno je više od 1.000 ljudi.

Novinska agencija AFP javlja da je u Moskvi jedan demonstrant uzvikivao „Mi nismo topovsko meso“ dok je privođen.

U Sankt Peterburgu, drugom po veličini ruskom gradu, jedan od okupljenih je rekao novinarima: „Ne želim da idem u rat za Putina.“

Sedamdestogodišnja Natalija Dubova rekla je za AFP da se protivi ratu i da se „plaši za mlade ljude koji se šalju na front“.

Neki od uhapšenih u subotu su rekli da su im u pritvoru predati papiri za mobilizaciju i naređeno da se jave u centre za regrutaciju. Iz Kremlja su ranije ove nedelje branili ovakvu praksu rekavši da „nije protivzakonita“.

• Ko može da bude mobilisan u Rusiji
• Rusi koji rizikuju slobodu da bi protestovali zbog Putinove invazije

Sve više mladih Rusa pokušava da napusti zemlju

Na kopnenim granicama sve više mladih Rusa pokušava da napusti zemlju i izbegne mobilizaciju.

Na granici za Gruzijom kolona je duža od 30 kilometara, a ministarstvo unutrašnjih poslova je apelovalo na ljude da ne putuju.

Lokalni ruski zvaničnici priznaju da značajno veliki broja vozila koji pokušavaju da pređu granicu – skoro 2.500 automobila čeka na prelazu.

Ovo priznanje je promena u tonu Moskve, jer je Kremlj do sada navode o Rusima koji beže iz zemlje nazivao „lažnim“.

Veliki je pritisak i na granicu sa Finskom.

Broj Rusa se udvostručio u odnosu na prošlu nedelju, rekao je Mati Pitkaniti portparol granične policije.

Finska vlada je u petak saopštila planove o zabrani ulaska ruskim turistima.

„Cilj je da se značajno smanji broj ljudi koji dolazi u Finsku iz Rusije“, rekao je predsednik Sauli Niniste.

Još nekoliko susednih zemalja, poput Letonije, saopštile su da neće davati azil Rusima koji pokušavaju da izbegnu mobilizaciju.

Međutim, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišela kaže da bi Evropska unija trebalo da dozvoli ulaz ruskim državljanima koji beže iz zemlje.

On je za Politiko rekao da bi EU trebalo da „primi one koji su u opasnosti zbog svojih političkih stavova“.

Istražna komisija UN zaključila je da ruska vojska čini ratne zločine

Predsedavajući Istražne komisije UN Erik Moze rekao je su prikupljeni dokazi o ratnim zločinima koje je ruska vojska počinila u Ukrajini „u ogromnim razmerama“.

Prema njegovim rečima, reč je o silovanjima, mučenjima maloletnika i ubijanju civila.

Istražnu komisija UN osnovao je Savet za ljudska prava u martu, ubrzo posle početka ruske invazije na Ukrajinu.

Prema rečima Mozea, tim UN je obišao 27 naselja, razgovarao sa 150 žrtava i očevidaca i obišao mesta u kojima su držani zatvorenici na teritorijama koje je ukrajinska vojska povratila.

„Na osnovu prikupljenih dokaza, Komisija je zaključila da su u Ukrajini počinjeni ratni zločini“, rekao je Moze.

• Ukrajinci tvrde da su u Izjumu pronašli masovne grobnice
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“

„Masovna grobnica u Izjumu nije jedina“

U gradu Izjumu u Harkovskoj oblasti, koji je oslobođen od ruske okupacije, završena je ekshumacija tela iz grobnica otkrivenih posle odlaska ruskih trupa.

Ekshumirano je ukupno 436 tela, većina njih ima tragove nasilne smrti, a 30 pokazuje znake mučenja, kaže Oleg Sinegubov, ukrajinski šef Harkovske oblasti.

„Većina su civili, 21 vojnici. Ima leševa sa užetom oko vrata, vezanih ruku, slomljenih udova i prostrelnih rana. Nekolicini muškaraca su amputirane genitalije“, dodao je.

Prema rečima Sinegubova, masovna grobnica u Izjumu nije jedina.

„Na ovom području pronađena su još najmanje tri takva mesta“, dodao je.

Za one koji su držani u vlažnim podrumskim ćelijama priručnog ruskog zatvora u Izjumu, postojalo je više od jedne vrste mučenja.

Okupatori su imali čitav repertoar zlostavljanja. Mihailo Ivanovič (67) kaže da je pretrpeo većinu.

Sedeći na odeljenju glavne gradske bolnice, koja je teško oštećena u granatiranju, ovaj penzioner se priseća zlostavljanja koje je pretrpeo: elektro-šokova, premlaćivanja, slomljene kosti i igala guranih pod kožu.

Njegova leva ruka je u zavojima i povezu.

On je iscrpljen, ali mu glas ne podrhtava.

Pročitajte više u posebnoj priči.

Šest meseci rata

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.

• 4,1 milion u Poljsku
• 1,3 miliona u Rusiju
• 814.000 u Mađarsku
• 691.000 u Rumuniju
• 525.000 u Slovačku
• 507.000 u Moldaviju
• 16.000 u Belorusiju

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk