Rusija i Ukrajina: Njujork Tajms u analizi tvrdi da su ruski gubici blizu dvesta hiljada ubijenih i ranjenih

Dok izbeglice napuštaju oblast Donjecka na istoku Ukrajine, procenjuje se da su od početka rata gubici Rusije u Ukrajini blizu 200.000 ubijenih i ranjenih, jer „šalju loše obučene vojnike i osuđenike da utiru put iskusnijim borcima“, navodi se u analizi Njujork Tajmsa.

„Ova cifra za samo 11 meseci je osam puta veća od američkih gubitaka za 20 godina rata u Avganistanu“, navodi se u tekstu na osnovu tvrdnji američkih i zapadnih zvaničnika.

Zvanične ukupne brojke ruska strana retko saopštava.

U razmeni zarobljenika i tela između Rusije i Ukrajine, vraćena su i tela dvojice Britanaca ubijenih tokom humanitarne akcije.

• Posle tenkova, priča se i o avionima: Hoće li ih Zapad poslati Ukrajini
• Nemačka odlučila: Šalje tenkove ukrajinskoj vojsci
• Da li je tenk oružje za staro gvožđe
• Zašto Ukrajina traži stotine tenkova od Zapada

U petak su u istom danu zvaničnici Evropske unije saopštili u Kijevu da je Ukrajini mesto u Uniji, ali bez preciziranja datuma ulaska, a iz Amerike stigle vesti da je odobrena nova tranša vojne pomoći Kijevu vredna 2,2 milijarde evra.

U toj pomoći, kako je saopšteno iz Pentagona, biće i rakete dometa 150 kilometara, koji će „omogućiti ukrajinskoj vojsci da gađa ciljeve duboko u ruskoj pozadini“, što sada ne može.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je da će raketama dugog dometa „Rusija biti prisiljena ne samo da se povuče iz Bahmuta, strateški važnog grada u Donbasu, već će snage Kijeva oslobiti ceo taj veliki region na istoku zemlje“.

Dan 348.

• Amerika odobrila novu vojnu pomoć Ukrajini vrednu 2,2 milijarde evra, odobreno slanje raketa dometa 150 kilometara
• Ukrajina će dobiti i američke rakete dometa 150 kilometara
• Nemačka najavila slanje Kijevu još 88 tenkova starije generacije Leopard
• EU pripremila deseti paket sankcija Rusiji i poručila da je Ukrajini mestu u Uniji, ali bez preciznog datuma
• Rusija sprema veliku ofanzivu možda već 24. februara i mobilisala je oko 500.000 vojnika, tvrdi Kijev
• BBC ruski servis identifikovao više od 13.000 ruskih vojnika poginulih u Ukrajini, među njima blizu 1.000 mobilisanih
• EU odredila 25 miliona evra za deminiranje teritorije koju su oslobodili Ukrajinci
• Putin na obeležavanju 80 godina od Staljingradske bitke: „Neverovatno, ali istinito, 80 godina kasnije opet se suočavamo sa nemačkim tenkovima“ – više pročitajte ovde
• Kremlj obećava novčanu nagradu ruskom vojniku koji bude prvi uništio ili zaplenio tenkove koje zapadni saveznici nameravaju da pošalju Ukrajini
• Putin traži od vojne komande da neutrališe mogućnost granatiranja mesta uz granicu sa Ukrajinom
• Hjuman Rajts Voč: Ukrajina koristi zabranjene protivpešadijske mine
• Zapadni saveznici šalju Kijevu različite signale o borbenim avionima – više o tome pročitajte u ovom tekstu
• Nastavljena borba protiv korupcije u Ukrajini, na meti jedan od najvećih bogataša – više o tome pročitajte u ovom tekstu
• Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju

Britanija bi mogla da proglasi Vagner terorističkom organizacijom

Britansko ministarstvo unutrašnjih poslova sprema se da zvanično proglasi PMC „Vagner“ terorističkom organizacijom, piše britanski Dejli telegraf.

Ako ova odluka bude doneta, to će značiti da će, prema britanskom zakonu, krivično delo biti ne samo biti član PMC „Vagner“ ili prisustvovati njihovim sastancima i događajima, već i pružati podršku ili podsticati druge da ih podrže, i javno nositi logo Vagnera.

U pravnom smislu, to bi stavilo Vagner u ravan sa grupama kao što su Islamska država i Al-Kaida, koje su priznate kao terorističke organizacije u Rusiji i mnogim drugim zemljama.

• Kako su plaćenici Vagnera u Rusiji postali „heroji i najiskusniji vojnici na svetu“
• „Putinov kuvar“, osnivač plaćeničke grupe Vagner: Ko je Jevgenij Prigožin
• Vagner, Orlovi i obračun sa ‘ruskim liberalima u Srbiji’ – šta znamo do sada

Put Kijeva ka EU – bez vremenskog okvira

U Kijevu je održan samit Ukrajina – EU, ali osim poruke da je Ukrajini mesto u Uniji, nije preciziran datum ulaska zemlje u političko-ekonomsku zajednicu evropskih država.

Osim deklarativne podrške, od Kijeva se traži isto što i od drugih zemalja-kandidata, a to je pre svega vladavina prava i odlučna borba protiv korupcije.

Ukrajinske vlasti su prethodnih dana objavile odlučnu borbu protiv korupcije, a smenjeno je više zvaničnika.

Ukrajina je već uspela da dobije status kandidata u rekordnom roku, ali za ulazak neke zemlje u EU obično su potrebne godine.

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, rekla je da EU ne planira da postavlja vremenski okvir za proces pridruživanja Ukrajine EU.

Umesto toga, dodala je, proces će zavisiti upravo od postizanja ciljeva koji su uslovi za pristupanje Ukrajine EU.

Rekla je i da je „impresionirana reformama koje je Zelenski uspeo da sprovede za kratko vreme“.

Vest iz Kijeva je da je EU odredila 25 miliona evra za deminiranje teritorija koje su Ukrajinci vratili pod svoju kontrolu.

Zapadni tenkovi i rakete za Kijev

Dok različiti zapadni izvori govore o pripremi Rusije za novu veliku ofanzivu, saveznici Ukrajine obećavaju dodatne vojne isporuke.

Osim prethodno odobrenih tenkova Leopard 2, Nemačka je saopštila i da će posle remonta poslati 88 tenkova Leopard 1.

Pretpostavlja se da ih Ukrajina neće dobiti besplatno, već će ih kupiti od nemačkog proizvođača oružja Rajnmetala za ukupnu sumu veću od 100 miliona evra, prenosi Zidojče cajtung, pozivajući se na izvore iz vlade.

Osim toga, nemačka vlada razmatra otkup 15 samohodnih protivavionskih topova Gepard iz Katara, prodatih kako bi se pojačala bezbednost nedavnog Svetskog prvenstva u fudbalu.

„Tenkovi Gepard su se veoma dobro pokazali u ratu u Ukrajini“, rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.

Posle nedelja intenzivnog pritiska partnera, Nemačka je prošle nedelje objavila da će odobriti isporuku tenkova Leopard 2 Ukrajini.

Berlin će poslati 14 iz sopstvene zalihe, a ostatak će obezbediti zemlje koje su ih ranije kupile od Nemačke.

Velika Britanija je takođe obećala da će poslati nekoliko svojih tenkova Čelendžer 2 u Kijev, dok su SAD rekle da će poslati 31 tenk M1 Abrams do kraja ove ili početkom sledeće godine.

Iz Kijeva je ranije rečeno da u naredna tri meseca očekuje do 100 zapadnih tenkova, a da im je potrebno 350 do 450 tenkova kako bi „brzo prodrli na okupirane teritorije i oslobodili ih“.

Kada stižu američki tenkovi?

Američki Vašington post piše da će Ukrajina dobiti tenkove Abrams, ali za godinu dana i bez uranijumskog oklopa.

Prema ranijoj objavi Bele kuće, SAD će Ukrajini dati 31 tenk Abrams, ali će ih Kijev dobiti tek do kraja 2023. ili početkom 2024. godine, piše Vašington post.

Do ovakvog kašnjenja će doći zbog toga štop tenkovi neće biti isporučeni iz američkih vojnih zaliha, već će biti posebno naručeni od proizvođača.

Tenkovi neće biti opremljeni specijalnim oklopima od osiromašenog uranijuma.

Amerikanci ne žele da neki Abrams padne u ruske ruke ako bude zarobljen na bojnom polju i tako dođe do dizajna, primećuje Vašington post.

Rusija planira ofanzivu 24. februara, kaže ukrajinski ministar odbrane

Ukrajinski ministar odbrane rekao je da Rusija priprema novu veliku ofanzivu i upozorio da bi ona mogla da počne već 24. februara.

Aleksij Reznikov rekao je da je Moskva angažovala hiljade vojnika i da bi mogla da „pokuša nešto“ da obeleži godišnjicu početne invazije prošle godine.

On tvrdi da je Moskva mobilisala oko pola miliona vojnika.

U septembru je ruski predsednik Vladimir Putin najavio mobilizaciju oko 300.000 rezervista, za koju je rekao da je neophodna da bi se osigurao „teritorijalni integritet zemlje“.

Ali Reznikov smatra da je pravi broj regrutovanih i raspoređenih ruskih vojnika u Ukrajinu mogao da bude daleko veći.

BBC ne može nezavisno da potvrdi ove tvrdnje.

Komentari Reznikova usledili su posle tvrdnji ukrajinskih obaveštajaca da je ruski predsednik naredio svojim snagama da zauzmu Donbas pre kraja proleća.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je u ponedeljak da nema indicija da je Putin ograničio vojne ciljeve na zauzimanje istočnih regiona Ukrajine.

„Rusija aktivno nabavlja novo oružje, više municije, povećava sopstvenu proizvodnju, ali i nabavlja više oružja od drugih autoritarnih država kao što su Iran i Severna Koreja“, rekao je Stoltenberg.

„I najviše od svega, nismo videli nikakav znak da je Putin promenio opšti cilj ove invazije – a to je da kontroliše suseda, da kontroliše Ukrajinu. Dakle, sve dok je to slučaj, moramo biti spremni na rat za na duge staze“.

Ovakav je bio odnos vojne moći Ukrajine i Rusije uoči rata:

Putin traži od vojne komande da „eliminiše mogućnost granatiranja“ pograničnih teritorija Rusije

Ukrajinska vojska se prošle jeseni približila ruskoj granici i od tada su pogranične oblasti Belgorodske oblasti redovno bile pod vatrom.

U Kurskoj i Belgorodskoj oblasti ruske vlasti utvrđuju linije odbrane i prave skloništa.

Pogranična sela su više puta evakuisana, a mnogi lokalni stanovnici preselili su se duboko u Rusiju.

„Prioritetni zadatak je eliminisanje same mogućnosti granatiranja. Ali to je posao vojnog resora“, rekao je Putin na sastanku o obnavljanju stambene infrastrukture u pograničnim regionima Rusije.

„Mnogi ljudi su se našli u teškoj situaciji, izgubili su domove, bili primorani da se presele kod rođaka ili u privremena mesta boravka, suočili su se sa prekidima u snabdevanju vodom, toplotom i strujom“, rekao je Putin, a prenosi Interfaks.

Ruski predsednik je rekao da je neophodno sanirati ili nadoknaditi gubitak kuća, stanova, druge imovine, vratiti u normalan rad energetske i vodovodne objekte.

Majka koja je telo sina prepoznala po tetovaži

Ljudmila Kuprijčuk stajala je uplakana u blatnjavom polju. Njen bivši muž je umotavao telo njihovog sina u ćebe.

„Bila sam histerična“, objašnjava ona.

„Rekla sam: ‘Hoćemo li ga tako voziti kući, u prtljažniku auta?’ Bivši muž je vikao na mene: ‘Smiri se, samo treba da idemo odavde'“.

Razvedeni par je kupio stari mercedes i prešao stotine kilometara, ispričala je ona za .

Marta 2022. prešli su preko neprijateljskih linija kako bi izvukli telo mrtvog sina ukrajinskog vojnika, i tada su krstarili poljima na teritoriji koju su okupirali Rusi i koja je bila ispresecana kraterima granata.

Pošto je zaustavio automobil, Anatolij, Ljudmilin bivši muž, otišao je do izgorelih oklopnih vozila.

Tela su ležala razbacana po zemlji.

„Skidao je uniforme da vidi da li ima tetovaža na ruci“, rekla je Kuprijčuk. „I bio je tamo. Pisalo je: ‘Nikad ne odustaj’.“

„To je bilo sve po čemu smo mogli da prepoznamo našeg sina“, kaže 40-godišnjakinja drhtavim glasom.

„Tela su danima ležala na otvorenom, usred ničega. Nisu samo izgorela, i divlje životinje su ih i grizle“.

Njen sin Maksim je imao samo 20 godina.

Poginuo je drugog dana ruske invazije – 25. februara 2022.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk