Rusija i Ukrajina: Novi ruski udari na Nikolajev na jugu Ukrajine, međusobne optužbe o napadima na nuklearnu elektranu Zaporožje

Dok se u Ukrajini nastavljaju borbe na više frontova na istoku i jugu zemlje, ruski i turski predsednik Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan dogovorili su u Sočiju jačanje privredne i energetske saradnje dve zemlje.

Ruske snage nastavile su udare na Nikolajev, grad na jugu Ukrajine, a u najnovijem granatiranju ranjeno je najmanje 22 ljudi, kažu ukrajinske vlasti.

Više o Nikolajevu pročitajte ovde.

Rusija i Ukrajina međusobno se optužuju za granatiranje nuklearne elektrane Zaporožje, najveće u Evropi.

Ukrajinska državna nuklearna kompanija Energoatom tvrdi da je visokonaponski dalekovod u njenoj nuklearnoj elektrani Zaporožje pogođen u ruskom granatiranju, ali da elektrana i dalje radi, kao i da nije otkriveno nikakvo radioaktivno pražnjenje, prenosi Rojters.

Ruski zvaničnici, međutim, kažu da je ukrajinska vojska granatirala teritoriju nuklearne elektrane Zaporožje za vreme smene radnika, te da je napad izveden iz artiljerijskih baterija.

Interfaks, pozivajući se na navode gradske uprave Energodara, navodi da je požar izbio u prostorijama elektrane i da je isključena struja neophodna za bezbedno funkcionisanje reaktora, prenosi Rojters.

• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• Rusija optužena da krade ukrajinsko žito, gde ga odvozi
• Kako je Rusija pustila vodu iz Dnjepra u Krim i kakav rizik to nosi sa sobom

U Ukrajini je glavna tema izveštaj Amnetiste internešenela da ukrajinska vojska ugrožava civile postavljajući oružje u stambenim objektima, što je razbesnelo ukrajinske vlasti.

Dan 163. – najnovije

• Novi ruski napadi na Nikolajev, ukrajinske vlasti tvrde da je najmanje 22 audi ranjeno
• Amnesti internešenel u najnovijem izveštaju optužuje ukrajinsku vojsku da ugrožava vlastito stanovništvo raspoređivanjem oružja u stambenim objektima
• Ukrajinske vlasti ljute na Amnesti internešenel, kažu da „prebacuje odgovornost sa agresora na žrtvu“
• Još tri broda sa žitaricama isplovila su iz ukrajinskih luka i uputila se ka Turskoj
• U Ukrajini je do sada poginulo 5.327 civila, a više od 7.000 je ranjeno – UN
• Prema podacima Ujedinjenih nacija, više od 10 miliona ljudi napustilo je Ukrajinu od početka rata, a u zemlju se vratilo 4,2 miliona
• Polovina zemalja G20 nije podržala sankcije Rusiji – Blumberg
• Svađa oko turbine za Severni tok rasplamsala gasnu krizu u Evropi – više o tome pročitajte ovde
• Sud u Rusiji osudio američku košarkašicu Britni Grajner na devet godina zatvora zbog posedovanja droge – više o tome pročitajte ovde

Šta piše u izveštaju Amnesti internešenela?

Međunarodna organizacija za ljudska prava navodi u najnovijem izveštaju da ukrajinska vojska ugrožava civilno stanovništvo postavljajući oružje u stambene oblasti u pokušaju da odbije rusku invaziju.

Prema izveštaju, ukrajinska vojska je uspostavljala baze i oružje u civilnim oblastima, između ostalog i u školama i bolnica, čime su prekršili međunarodno humanitarno pravo pretvaranjem civilnih objekata u vojne ciljeve, navodi se u izveštaju.

Kao rezultat ruskih udara na naselja, civili su ubijeni, a civilna infrastruktura je uništena, napominje Amnesti.

Od aprila do jula, predstavnici organizacije su tokom nekoliko nedelja analizirali ruske udare u oblasti Harkova i Nikolajeva i u Donbasu.

Oni su pregledali mesta udara, intervjuisali preživele, svedoke i rođake žrtava i proučili satelitske snimke.

Tokom istrage, Amnesti je pronašao dokaze da su ukrajinske trupe dejstvovale iz stambenih naselja, kao i da su se nalazile u civilnim objektima, u 19 gradova i sela u ovim regionima.

Većina stambenih naselja u kojima su se nalazile trupe bila je daleko od linije fronta, a vojska je imala alternative koje ne bi ugrozile civilno stanovništvo, saopštila je organizacija.

Istovremeno, Amnesti napominje da nisu svi ruski napadi pratili ovaj obrazac.

U nekim slučajevima, koje je Amnesti prepoznao kao ruske ratne zločine, stručnjaci nisu našli dokaze da su ukrajinske trupe bile na civilnim lokacijama.

„Biti u odbrambenoj poziciji ne oslobađa ukrajinsku vojsku od poštovanja međunarodnog humanitarnog prava“, rekla je Agnes Kalamar, generalni sekretar Amnesti internešenela.

„Ukrajinska vlada mora odmah da obezbedi da njene snage budu stacionirane dalje od naseljenih mesta ili da evakuiše civile iz oblasti u kojima deluje vojska“, dodala je.

Amnesti naglašava da praksa ukrajinske vojske da postavlja oružje u naseljenim područjima ni na koji način ne opravdava neselektivne ruske napade, kao i upotrebu međunarodno zabranjene municije.

„Nediskriminatorni napadi u kojima stradaju civile ili oštećuju civilne objekte su ratni zločini“, navode autori izveštaja.

Šta kažu ukrajinske vlasti?

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski optužio je Amnesti Internešenel za „pokušaj amnestiranja terorističke države“ Rusije, navodeći da ta organizacija „prebacuje odgovornost sa agresora na žrtvu“, ocenio je on.

Šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba rekao je da je „ogorčen“ zbog „nepravednih“ optužbi te nevladine organizacije.

Isplovilo još ukrajinskih brodova sa žitaricama

Još tri broda sa žitaricama isplovila su iz ukrajinskih luka i uputila se ka Turskoj gde će biti podvrgnuti inspekciji, saopštilo je tursko Ministarstvo odbrane.

Brodovi nose ukupno 58.000 tona kukuruza.

Prvi brod sa žitaricama od početka rata napustio je Ukrajinu ranije ove nedelje.

On je prešao Crno more prema dogovoru postignutom između zaraćenih strana uz posredovanje UN i Turske.

Prošao je inspekciju u sredu u Istanbulu i onda se uputio za Liban.

Brodovi koji su krenuli danas iz Ukrajine su među više od deset teretnih brodova koji su natovareni žitaricama i blokirani u ukrajinskim lukama od početka invazije krajem februara.

Iako se na ovim brodovima nalaze desetine hiljada tona žitarica, to je i dalje samo deo od 20 miliona tona žitarica koji su prema navodima Ukrajine zarobljeni u silosima i lukama i koji moraju biti isporučeni da bi se oslobodilo mesto za novu žetvu.

Novi susret Putina i Erdogana

Predsednici Rusije i Turske sastali su se u ruskom letovalištu Sočiju i, kako je saopšteno, dogovorili su jačanje saradnje dve zemlje.

Putin je pomenuo i gasovod Turski tok, nazvavši ga najvažnijom arterijom za snabdevanje Evrope ruskim gasom.

On smatra da evropski partneri treba da budu zahvalni Turskoj za nesmetan tranzit ruskog gasa na evropsko tržište.

Tranzit Severnim tokom je smanjen na 20 odsto projektovanog kapaciteta, razlog je turbina koja je potpala pod sankcije.

Turski lider se smatra jednim od najvernijih Putinovih saveznika.

Turska se nije pridružila sankcijama kao odgovor na invaziju Rusije na Ukrajinu.

Upravo je Erdogan inicirao posredničke pregovore o deblokadi žitarica iz Ukrajine, a Turska je bila i domaćin poslednjih mirovnih pregovora rusko-ukrajinskih delegacija u martu.

Blumberg: Polovina zemalja G20 nije podržala sankcije Rusiji

Visoki zapadni zvaničnici zagovarali su oštru ekonomsku blokadu Rusije i bili su iznenađeni nedostatkom saglasnosti mnogih zemalja G20, piše Blumberg.

Najveći međunarodni igrač koji ne podržava ekonomski pritisak na Rusiju je Kina, napominje list.

Rusiju podržavaju i Indija, Brazil, Južna Afrika i Turska.

Nedostatak jedinstvenog stava otežava donošenje globalnih mera protiv Rusije, za koje se zalažu zapadne zemlje, na primer, ograničavanje cene ruske nafte.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.

• 4,1 milion u Poljsku
• 1,3 miliona u Rusiju
• 814.000 u Mađarsku
• 691.000 u Rumuniju
• 525.000 u Slovačku
• 507.000 u Moldaviju
• 16.000 u Belorusiju

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]