Rusija i Ukrajina: Priznajte anektirane teritorije, pa možemo da pregovaramo – poruka Kremlja

Rusija tvrdi da odbijanje Zapada da prizna „nove teritorije“ oduzete Ukrajini otežava mirovne pregovore, a prethodno je američki predsednik Džofez Bajden nagovestio da bi bio spreman da se sastane sa Vladimirom Putinom.

Kremlj je saopštio da je otvoren za pregovore, ali ne i na zahtev Zapada da se povuče iz Ukrajine.

Rusija je krajem septembra nezakonito anektirala četiri ukrajinska regiona, a nijedan od njih nije u potpunosti kontrolisala.

Devet meseci posle početka invazije, izgubila je više od polovine zemlje koju je zaplenila.

U noći kad su ruske snage gađale Zaporožje i Dnjepropetrovsku oblast, Mihailo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika, izjavio je da je od početka ruske invazije poginulo između 10.000 i 13.000 ukrajinskih vojnika, ali njegove tvrdnje još nije potvrdila vojska.

I Ukrajina i Rusija retko objavljuju broj žrtava.

U novim ruskim napadima žrtava za sada nema, kažu regionalni zvaničnici.

„Na njih je ispaljeno oko 40 granata. Ljudi su preživeli. Razmere razaranja se istražuju“, izjavio je Valentin Rezničenko, šef regiona.

• Koliko je štete Rusija nanela ukrajinskoj energetskoj mreži
• Olena Zelenska za BBC: „Izdržaćemo“
• Više od 200.000 poginulih i ranjenih vojnika od početka rata u Ukrajini, procena je Amerike

Džozef Bajden, američki predsednik, želi da pregovara sa šefom ruske države Vladimirom Putinom, ali samo o uslovima završetka rata.

„Spreman sam da razgovaram sa Putinom ako pokaže interesovanje da se pronađu načini da se okonča rat. On to još nije uradio“, rekao je Bajden na medijima posle razgovora sa Emanuelom Makronom, francuskim predsednikom.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, odgovara da do kraja godine Rusiji nije u planu da razgovara sa američkom administracijom.

Evropski i ukrajinski saveznici rade na formiranju specijalnog tribunala koji će kazniti odgovorne za rusku agresiju na Ukrajinu.

Američki Pentagon naručio je od proizvođača šest naprednih protivazdušnih raketnih sistema NASAMS koji će biti isporučeni Kijevu.

Za ovo je iz američkog budžeta izdvojeno više od milijardu dolara, a Amerikanci su do sada dali ili pozajmili više od 20 milijardi dolara Kijevu.

Između ostale vojne opreme, Amerika je dala Ukrajincima raketne sisteme HIMARS, za koje neki stručnjaci kažu da su doprineli uspehu ukrajinskoj kontraofanzivi na istoku i jugu zemlje.

Dan 281.

• Od početka ruske invazije poginulo je između 10.000 i 13.000 ukrajinskih vojnika, izjavio je Mihailo Podljak, savetnik ukrajinskog predsenika
• Prethodno je Evropska komisija saopštila da je poginulo ili ranjeno oko 100.000 ukrajinskih vojnika. Potom je ta objava obrisana
• Džotef Bajden, američki predsednik, izjavio je da je spreman da razgovara sa Vladimirom Putinom, ali samo o uslovima završetka rata
• Ruske trupe gađale su u noći 1. decembra Zaporožje i grad Nikopolj u Dnjepropetrovskoj oblasti, nema žrtava, kažu regionalni zvaničnici
• Kijev: Rusija koristi neeksplozivne nuklearne rakete da „iscrpi ukrajinsku PVO“
• Pentagon naručio šest naprednih raketnih PVO sistema NASAMS koje će ispooručiti Kijevu
• Ministarstvo spoljnih poslova Francuske zajedno „sa evropskim i ukrajinskim partnerima“ formira specijalni tribunal koji će kazniti odgovorne za rusku agresiju na Ukrajinu
• U ukrajinskoj ambasadi u Madridu u sredu eksplodirala pismo-bomba
• Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
• Prema podacima Evropske komisije, šteta koju je Ukrajina pretrpela od ruske agresije je oko 600 milijardi evra

Kijev: Poginulo između 10.000 i 13.000 ukrajinskih vojnika

Od početka ruske invazije poginulo je između 10.000 i 13. 000 ukrajinskih vojnika, izjavio je Mihailo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika.

Njegove izjave još nije potvrdila ukrajinska vojska.

On je razgovoru za ukrajinsku TV rekao da Kijev „otvoreno razgovara o broju žrtava.“

„Informaciju nam je potvrdio vrhovni komandant Zelenski, broj je od 10.000 do 13.000 ubijenih“, izjavio je.

Dodao je da je broj ubijenog civilnog stanovništva „značajniji“.

Podoljak je u junu rekao da između 100 i 200 ukrajinskih vojnika dnevno strada.

Početkom novembra o broju poginulih ruskih i ukrajinskih vojnika govorio je i Mark Majli, načelnik generalštaba američke vojske.

On je tada procenio da je oko 100.000 ruskih i isto toliko ukrajinskih vojnika poginulo ili ranjeno u ratu u Ukrajini, dok je broj poginulih civila oko 40.000.

Više o tome pročitajte ovde.

Izjava savetnika Vladimira Zelenskog usledila je posle video obraćanja Ursule fon der Lajn, predsednice Evropske komisije.

Ona je u sredu 30. novembra izjavila je da je 100.000 ukrajinskih vojnika ubijeno, a da je broj stradalih civila oko 20.000.

Ubrzo ju je demantovao portparol Komisije, objasnivši da je u pitanju greška i da se broj odnosio ne samo na ubijene, nego i na ranjene, a informacija je potom i uklonjena iz snimka obraćanja Urusle fon der Lajen.

BBC je sredinom juna identifikovao oko 3.600 civilnih žrtava na teritoriji Ukrajine.

Broj je u međuvremenu verovatno porastao.

Podoljak je takođe ukazao da je poginulo oko 100.000 ruskih vojnika, a da je isto toliko, možda i više, ranjeno, nestalo ili nije više u mogućnosti da se bori.

Ruski BBC servis je došao do podataka da je najmanje 9.311 ruskih vojnika poginulo od početka invazije.

Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu je krajem septembra poslednji put saopštio podatak o broju poginulih ruskih vojnika, koji je bio blizu šest hiljada.

Da li su pregovori mogući?

Nemački kancelar Olaf Šolc razgovarao je u petak sa predsednikom Putinom prvi put od septembra.

Tokom jednosatnog razgovora, Berlin je rekao da je nemački lider pozvao kolegu da pronađe diplomatsko rešenje koje uključuje povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine „što je pre moguće“.

Predsednik Putin je skrenuo pažnju na „destruktivnu liniju zapadnih država, među kojima i Nemačku“, a Kijev je u potpunosti odbacio ideju o pregovorima, navode iz Kremlja.

Portparol Dmitrij Peskov rekao je ranije novinarima da je Putin ostao otvoren za razgovore koji imaju za cilj „da osiguraju naše interese“.

Ali Moskva svakako nije bila spremna da prihvati američke uslove: „Šta je u stvari rekao predsednik Bajden? Rekao je da su pregovori mogući tek nakon što Putin ode iz Ukrajine“.

Uoči razgovora Šolc-Putin u petak, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov požalio se da evropske zemlje do sada nisu ponudile ništa konkretno u pogledu posredovanja.

„Makron je, inače, poslednje dve nedelje redovno izjavljivao da planira razgovor sa ruskim predsednikom“, rekao je on, dodajući da Rusija nije imala nikakve signale diplomatskim kanalima.

Lavrov je imenovao bivšeg američkog državnog sekretara Džona Kerija kao osobu koja je u prošlosti bila u stanju da rešava probleme i da se uključi u istinski dijalog.

Rusija koristi neeksplozivne nuklearne rakete da „iscrpi ukrajinsku PVO“, tvrdi Kijev

Rusija koristi nuklearne rakete sa neeksplozivnim bojevim glavama da iscrpi ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, saopštila je ukrajinska vojska.

U dva regiona na zapadu Ukrajine pronađeni su delovi sovjetskih krstarećih raketa Ks-55, koji su dizajnirani za nuklearnu upotrebu.

Rakete se lansiraju da bi „iscrpile protivvazdušni sistem naše zemlje“, rekao je ukrajinski zvaničnik.

On je rekao da testovi pronađenih delova nisu pokazali visoke nivoe radioaktivnosti.

Ukrajinski vojni stručnjaci kažu da je Rusija možda značajno iscrpila svoj ogromni raketni arsenal, posle talasa masovnih granatiranja kritične infrastrukture Ukrajine poslednjih nedelja.

Više o ovoj temi pročitajte ovde.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk