Rusija i Ukrajina: Situacija na frontu sve teža, poručuje Zelenski, a šef Vagnera tvrdi da se vode borbe za svaku kuću u Bahmutu

Od nedelje, skoro godinu dana od početka ruske invazije na Ukrajinu, stupio je na snagu gotovo potpuni embargo na izvoz ruske nafte, a na frontu je situacija sve teža, poručuje ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.

Prema njegovim rečima, sada je „veoma teško“ u Bahmutu u regionu Donjecka, kao i u Odeskoj oblasti.

Da se u Bahmutu vode žestoke borbe poručio je i šef Vagnera Jevgenij Prigožin, iako izveštaji ruskih „vojnih dopisnika“ tvrde suprotno.

Centar Harkova, drugog po veličini grada u Ukrajini, bio je na udaru raketnih napada, u kojima je petoro povređeno. Rakete su pogodile stambenu zgradu i zgradu univerziteta.

• Posle tenkova, priča se i o avionima: Hoće li ih Zapad poslati Ukrajini
• Nemačka odlučila: Šalje tenkove ukrajinskoj vojsci
• Da li je tenk oružje za staro gvožđe
• Zašto Ukrajina traži stotine tenkova od Zapada

„Postoji konsenzus“ sa predsednikom Zelenskim da nikakvo zapadno oružje neće pogoditi Rusiju, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc.

Dan 347.

• Centar Harkova za vikend na udaru raketnih napada, petoro povređeno, situacija na frontu sve teža, poručuje Zelenski
• Nemački kancelar tvrdi da nikakvo zapadno oružje neće pogoditi Rusiju
• Procenjuje se da su od početka rata gubici Rusije u Ukrajini blizu 200.000 ubijenih i ranjenih, navodi se u analizi Njujork tajmsa, dok zvanične ukupne brojke ruska strana retko saopštava
• BBC ruski servis identifikovao više od 13.000 ruskih vojnika poginulih u Ukrajini, među njima blizu 1.000 mobilisanih
• EU pripremila deseti paket sankcija Rusiji i poručila da je Ukrajini mestu u Uniji, ali bez preciznog datuma
• Rusija sprema veliku ofanzivu možda već 24. februara i mobilisala je oko 500.000 vojnika, tvrdi Kijev
• Zapadni saveznici šalju Kijevu različite signale o borbenim avionima – više o tome pročitajte u ovom tekstu
• Nastavljena borba protiv korupcije u Ukrajini, na meti jedan od najvećih bogataša – više o tome pročitajte u ovom tekstu
• Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju

Prigožin: Žestoke borbe u Bahmutu

Šef plaćeničke grupe „Vagner“ Jevgenij Prigožin je preko Telegram kanala pres-službe izjavio da se, suprotno nekim izveštajima , u Bahmutu „žestoke borbe i dalje vode za svaku ulicu, svaku kuću, svako stepenište“.

„Oružane snage Ukrajine se nikuda ne povlače. Oružane snage Ukrajine se bore do poslednjeg“, rekao je on.

Ranije je ruski proratni kanal Vargonzo, pozivajući se na informacije Vagnerovih boraca, javio da se ukrajinska vojska povukla iz severnih krajeva Bahmuta.

Povlačenje se pominjalo i u objavama ukrajinskih vojnika na društvenim mrežama (BBC ne može da potvrdi autentičnost ovih objava, ko ih je postavio i gde se nalazio u tom trenutku).

Britanski obaveštajci: Bahmut sve više u obruču

Tokom protekle nedelje, Rusija je nastavila da pomalo napreduje u pokušajima da opkoli grad Bahmut, saoštilo je britansko Ministarstvo odbrane u obaveštajnom izveštaju.

Dva glavna puta ka gradu za ukrajinske branioce – sada će verovatno biti pod direktnom vatrom usled napredovanja ruske vojske.

Početkom nedelje, Vagnerove formacije su najverovatnije zauzele alternativnu saobraćajnicu i preostalo je još samo nekoliko pravaca snabdevanja ukrajinskih snaga širom zemlje, a Bahmut postaje sve izolovaniji.

Britanija bi mogla da proglasi Vagner terorističkom organizacijom

Britansko ministarstvo unutrašnjih poslova sprema se da zvanično proglasi PMC „Vagner“ terorističkom organizacijom, piše britanski Dejli telegraf.

Ako ova odluka bude doneta, to će značiti da će, prema britanskom zakonu, krivično delo biti ne samo biti član PMC „Vagner“ ili prisustvovati njihovim sastancima i događajima, već i pružati podršku ili podsticati druge da ih podrže, i javno nositi logo Vagnera.

U pravnom smislu, to bi stavilo Vagner u ravan sa grupama kao što su Islamska država i Al-Kaida, koje su priznate kao terorističke organizacije u Rusiji i mnogim drugim zemljama.

• Kako su plaćenici Vagnera u Rusiji postali „heroji i najiskusniji vojnici na svetu“
• „Putinov kuvar“, osnivač plaćeničke grupe Vagner: Ko je Jevgenij Prigožin
• Vagner, Orlovi i obračun sa ‘ruskim liberalima u Srbiji’ – šta znamo do sada

Put Kijeva ka EU – bez vremenskog okvira

U Kijevu je u petak održan samit Ukrajina – EU, ali osim poruke da je Ukrajini mesto u Uniji, nije preciziran datum ulaska zemlje u političko-ekonomsku zajednicu evropskih država.

Osim deklarativne podrške, od Kijeva se traži isto što i od drugih zemalja-kandidata, a to je pre svega vladavina prava i odlučna borba protiv korupcije.

Ukrajinske vlasti su prethodnih dana objavile odlučnu borbu protiv korupcije, a smenjeno je više zvaničnika.

U istom danu stigla je vest iz Amerike da je odobrena nova tranša vojne pomoći Kijevu vredna 2,2 milijarde evra.

U toj pomoći, kako je saopšteno iz Pentagona, biće i rakete dometa 150 kilometara, koji će „omogućiti ukrajinskoj vojsci da gađa ciljeve duboko u ruskoj pozadini“, što sada ne može.

Zapadni tenkovi i rakete za Kijev

Dok različiti zapadni izvori govore o pripremi Rusije za novu veliku ofanzivu, saveznici Ukrajine obećavaju dodatne vojne isporuke.

Osim prethodno odobrenih tenkova Leopard 2, Nemačka je saopštila i da će posle remonta poslati 88 tenkova Leopard 1.

Pretpostavlja se da ih Ukrajina neće dobiti besplatno, već će ih kupiti od nemačkog proizvođača oružja Rajnmetala za ukupnu sumu veću od 100 miliona evra, prenosi Zidojče cajtung, pozivajući se na izvore iz vlade.

Osim toga, nemačka vlada razmatra otkup 15 samohodnih protivavionskih topova Gepard iz Katara, prodatih kako bi se pojačala bezbednost nedavnog Svetskog prvenstva u fudbalu.

„Tenkovi Gepard su se veoma dobro pokazali u ratu u Ukrajini“, rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.

Posle nedelja intenzivnog pritiska partnera, Nemačka je prošle nedelje objavila da će odobriti isporuku tenkova Leopard 2 Ukrajini.

Berlin će poslati 14 iz sopstvene zalihe, a ostatak će obezbediti zemlje koje su ih ranije kupile od Nemačke.

Velika Britanija je takođe obećala da će poslati nekoliko svojih tenkova Čelendžer 2 u Kijev, dok su SAD rekle da će poslati 31 tenk M1 Abrams do kraja ove ili početkom sledeće godine.

Iz Kijeva je ranije rečeno da u naredna tri meseca očekuje do 100 zapadnih tenkova, a da im je potrebno 350 do 450 tenkova kako bi „brzo prodrli na okupirane teritorije i oslobodili ih“.

Šolc: Putin koristi opskurna istorijska poređenja

Nemački kancelar Olaf Šolc je, odgovarajući na pitanje novinara Bilda da li postoji dogovor sa predsednikom Vladimirom Zelenskim da se zapadno oružje koristi samo na teritoriji Ukrajine i da teritorija Rusije neće biti napadnuta, odgovorio:

„Postoji konsenzus po ovom pitanju“.

Kancelar se osvrnuo i na nedavnu izjavu Vladimira Putina da Rusiji „ponovo prete nemački tenkovi koji nose krstove“.

Šolc je u intervjuu rekao da su reči ruskog predsednika deo opskurnih istorijskih poređenja „koja on koristi da opravda svoj napad na Ukrajinu“.

„Ništa ne može opravdati ovaj rat. Rusija vodi nemilosrdan rat protiv Ukrajine“, dodao je Šolc.

Prema njegovim rečima, Nemačka je odlučila da prebaci tenkove u Ukrajinu „kako bi mogli da se brane“.

„Pažljivo smo odmeravali svaku partiju naoružanja, tesno je koordinirajući sa našim saveznicima, pre svega sa Amerikom. Takav zajednički pristup sprečava eskalaciju rata“, siguran je Šolc.

Ovakav je bio odnos vojne moći Ukrajine i Rusije uoči rata:

Nemački državni tužilac prikuplja dokaze o ratnim zločinima u Ukrajini

Nemački državni tužilac rekao je da je njegova kancelarija prikupila „stotine“ dokaza o ratnim zločinima ruskih trupa u Ukrajini i pozvao međunarodne aktere da lidere pozovu na odgovornost.

„Trenutno smo usredsređeni na masakre u Buči i napade na civilnu infrastrukturu Ukrajine“, rekao je tužilac Peter Frank za list Velt am zontag.

On je rekao da je većina dokaza došla iz intervjua sa ukrajinskim izbeglicama, a sada je cilj da se „pripremimo za moguće kasnije suđenje – bilo u Nemačkoj, sa našim stranim partnerima ili na međunarodnom sudu“.

Prema nemačkom zakonu, slučajevi ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida potpadaju pod univerzalnu nadležnost i može ih procesuirati nemački sud, čak i ako su počinjeni van zemlje.

Tako je prošle godine u Nemačkoj bivši obaveštajac režima Bašar el Asada osuđen na doživotni zatvor zbog masakra i mučenja.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]