BBC News

Rusija i Ukrajina: Zatvoren reaktor u elektrani u Zaporožju, u Lugansku se priprema referendum za pripajanje Rusiji

A serviceman with a Russian flag on his uniform stands guard near the Zaporizhzhia Nuclear Power Plant

Reuters

Ruska invazija na Ukrajinu ušla je u 164. dan, žestoke borbe vode se na jugu i istoku zemlje, a u Zaporožju, gde je smeštena najveća nuklearna elektrana u Evropi, obustavljen je rad jednog reaktora usled „velikog oštećenja“ nastalog zbog ruskog bombardovanja tog postrojenja, saopštili su iz Ukrajinske državne nuklearne kompanije Energoatom.

Prethodno su se Rusija i Ukrajina međusobno optužile za granatiranje nuklearne elektrane, a iz Energoatoma su tvrdili da nije bilo radioaktivnih pražnjenja u petak, ali su u subotu rekli da je došlo do curenja opasnih materija.

Proruske vlasti Luganska su u međuvremenu počele da sprovode kampanju u toj oblasti kako bi privoleli stanovnike da izađu na referendum i glasaju za pripajanje ovog regiona Rusiji, saopštio je Sergej Gajdaj, čelnik regionalne vojne administracije Luganska.

Agitacija se sprovodi u gradovima Lisičansk, Severnodonjeck, Popasnaja, Rubižnji, Gornji i Zolote, kaže on.

„Okupatorske vlasti i saradnici organizuju sastanke sa stanovnicima okupiranog regiona pod izgovorom da im donose hranu i građevinski materijal.

„Oni izvlače lične podatke, pozivaju na izlazak na takozvani referendum, primoravaju ljude da zamene slobodu za hranu, vodi ili građevinski materijal“, dodao je on.

Ruske snage nastavile su udare na Nikolajev, grad na jugu Ukrajine, a u najnovijem granatiranju ranjeno je najmanje 22 ljudi, kažu ukrajinske vlasti.

Više o Nikolajevu pročitajte ovde.

U Ukrajini je glavna tema izveštaj Amnesti internešenela da ukrajinska vojska ugrožava civile postavljajući oružje u stambenim objektima, što je razbesnelo ukrajinske vlasti.


Dan 163. – najnovije

  • Obustavljen rad jednog reaktora u nuklearnoj elektrani u Zaporožju zbog curenja radioaktivnih materija
  • Severna Makedonija poslala je vojnu pomoć Ukrajini i uradila „više od polovine G20 zemalja“, kaže Mihailo Podoljak, savetnik Vladimira Zelenskog
  • Još tri broda sa žitaricama isplovila su iz ukrajinskih luka i uputila se ka Turskoj gde će biti podvrgnuti inspekciji. Brodovi nose ukupno 58.000 tona kukuruza.
  • Novi ruski napadi na Nikolajev, ukrajinske vlasti tvrde da je najmanje 22 ljudi ranjeno
  • Amnesti internešenel u najnovijem izveštaju optužuje ukrajinsku vojsku da ugrožava vlastito stanovništvo raspoređivanjem oružja u stambenim objektima
  • Ukrajinske vlasti ljute su na Amnesti internešenel, kažu da „prebacuje odgovornost sa agresora na žrtvu“
  • Još tri broda sa žitaricama isplovila su iz ukrajinskih luka i uputila se ka Turskoj
  • U Ukrajini je do sada poginulo 5.327 civila, a više od 7.000 je ranjeno – UN
  • Prema podacima Ujedinjenih nacija, više od 10 miliona ljudi napustilo je Ukrajinu od početka rata, a u zemlju se vratilo 4,2 miliona
  • Polovina zemalja G20 nije podržala sankcije Rusiji – Blumberg
Herson mapa

BBC

U Zaporožju preti rizik zbog curenja radioaktivnih materija

Jedan od tri nuklearna reaktora u elektrani u Zaporožju je „ugašen“ kao posledica napada ruskih snaga na elektranu, poručili su iz Energoatoma.

Udar na elektranu „izazvao je ozbiljan rizik po bezbedno funkcionisanje fabrike“, a električni kablovi su oštećeni, dodali su u objavi na mreži Telegram.

I dalje postoji rizik od izlivanja opasnih materija iz elektrane, kažu iz te kompanije.

Iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) su u petak upozorili da je „situacija u Zaporožju izmakla kontroli.

BBC nije uspeo da potvrdi kolika su oštećenja u elektrani.

Interfaks, pozivajući se na navode gradske uprave Energodara, prethodno je preneo da je požar izbio u prostorijama elektrane i da je isključena struja neophodna za bezbedno funkcionisanje reaktora, prenosi Rojters.

Ukrajinska državna nuklearna kompanija Energoatom tvrdila je u petak da je visokonaponski dalekovod u njenoj nuklearnoj elektrani Zaporožje pogođen u ruskom granatiranju, ali da elektrana i dalje radi, kao i da nije otkriveno nikakvo radioaktivno pražnjenje, prenosi Rojters.

Ruski zvaničnici su za napad optužili Kijev, tvrdeći da je ukrajinska vojska granatirala teritoriju nuklearne elektrane Zaporožje za vreme smene radnika, te da je napad izveden iz artiljerijskih baterija.

Prvi ratni avioni u Ukrajinu stigli iz Skoplja, iz Moskve kažu da je to velika greška

Iz kabineta ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog objavili su da su iz Severne Makedonije u Ukrajinu dostavljeni tenkovi i ratni avioni.

„Prijatelj koji vam pritekne u pomoć kada vam je potreban je pravi prijatelj.

„Nema veze kolika je zemlja ili njen BDP, važno je srce. Mnogi su pokazali više hrabrosti od polovine članica G20″, rekao je na Tviteru Mihailo Podoljak, savetnik predsednika Ukrajine.

„Ovo nikada nećemo zaboraviti“, dodao je.

Radi se o tenkovima treće generacije, koji će za nekoliko godina postati zastareli i neskladni potrebama Severne Makedonije, naveli su iz Ministarstva odbrane te zemlje.

Makedonski mediji, poput listova Sloboden print i MKDreported, izvestili su da su iz Skoplja u Ukrajinu poslali i četiri letelice SU-25.

Ovi avioni su u Severnu Makedoniju stigli baš iz Ukrajine 2001. godine, kada su se u balkanskoj zemlji dešavali nemiri, ali se od 2004. godine čuvaju u vojnim skladištima.

Moskva ovaj potez smatra velikom greškom, rekla je Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Šta piše u izveštaju Amnesti internešenela?

Međunarodna organizacija za ljudska prava navodi u najnovijem izveštaju da ukrajinska vojska ugrožava civilno stanovništvo postavljajući oružje u stambene oblasti u pokušaju da odbije rusku invaziju.

Prema izveštaju, ukrajinska vojska je uspostavljala baze i oružje u civilnim oblastima, između ostalog i u školama i bolnica, čime su prekršili međunarodno humanitarno pravo pretvaranjem civilnih objekata u vojne ciljeve, navodi se u izveštaju.

Kao rezultat ruskih udara na naselja, civili su ubijeni, a civilna infrastruktura je uništena, napominje Amnesti.

Od aprila do jula, predstavnici organizacije su tokom nekoliko nedelja analizirali ruske udare u oblasti Harkova i Nikolajeva i u Donbasu.

Oni su pregledali mesta udara, intervjuisali preživele, svedoke i rođake žrtava i proučili satelitske snimke.

Tokom istrage, Amnesti je pronašao dokaze da su ukrajinske trupe dejstvovale iz stambenih naselja, kao i da su se nalazile u civilnim objektima, u 19 gradova i sela u ovim regionima.

Većina stambenih naselja u kojima su se nalazile trupe bila je daleko od linije fronta, a vojska je imala alternative koje ne bi ugrozile civilno stanovništvo, saopštila je organizacija.

Istovremeno, Amnesti napominje da nisu svi ruski napadi pratili ovaj obrazac.

U nekim slučajevima, koje je Amnesti prepoznao kao ruske ratne zločine, stručnjaci nisu našli dokaze da su ukrajinske trupe bile na civilnim lokacijama.

„Biti u odbrambenoj poziciji ne oslobađa ukrajinsku vojsku od poštovanja međunarodnog humanitarnog prava“, rekla je Agnes Kalamar, generalni sekretar Amnesti internešenela.

„Ukrajinska vlada mora odmah da obezbedi da njene snage budu stacionirane dalje od naseljenih mesta ili da evakuiše civile iz oblasti u kojima deluje vojska“, dodala je.

Amnesti naglašava da praksa ukrajinske vojske da postavlja oružje u naseljenim područjima ni na koji način ne opravdava neselektivne ruske napade, kao i upotrebu međunarodno zabranjene municije.

„Nediskriminatorni napadi u kojima stradaju civile ili oštećuju civilne objekte su ratni zločini“, navode autori izveštaja.

Šta kažu ukrajinske vlasti?

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski optužio je Amnesti Internešenel za „pokušaj amnestiranja terorističke države“ Rusije, navodeći da ta organizacija „prebacuje odgovornost sa agresora na žrtvu“, ocenio je on.

Šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba rekao je da je „ogorčen“ zbog „nepravednih“ optužbi te nevladine organizacije.

Isplovilo još ukrajinskih brodova sa žitaricama

Još tri broda sa žitaricama isplovila su iz ukrajinskih luka i uputila se ka Turskoj gde će biti podvrgnuti inspekciji, saopštilo je tursko Ministarstvo odbrane.

Brodovi nose ukupno 58.000 tona kukuruza.

Prvi brod sa žitaricama od početka rata napustio je Ukrajinu ranije ove nedelje.

On je prešao Crno more prema dogovoru postignutom između zaraćenih strana uz posredovanje UN i Turske.

Prošao je inspekciju u sredu u Istanbulu i onda se uputio za Liban.

Brodovi koji su krenuli danas iz Ukrajine su među više od deset teretnih brodova koji su natovareni žitaricama i blokirani u ukrajinskim lukama od početka invazije krajem februara.

Iako se na ovim brodovima nalaze desetine hiljada tona žitarica, to je i dalje samo deo od 20 miliona tona žitarica koji su prema navodima Ukrajine zarobljeni u silosima i lukama i koji moraju biti isporučeni da bi se oslobodilo mesto za novu žetvu.

Blumberg: Polovina zemalja G20 nije podržala sankcije Rusiji

Visoki zapadni zvaničnici zagovarali su oštru ekonomsku blokadu Rusije i bili su iznenađeni nedostatkom saglasnosti mnogih zemalja G20, piše Blumberg.

Najveći međunarodni igrač koji ne podržava ekonomski pritisak na Rusiju je Kina, napominje list.

Rusiju podržavaju i Indija, Brazil, Južna Afrika i Turska.

Nedostatak jedinstvenog stava otežava donošenje globalnih mera protiv Rusije, za koje se zalažu zapadne zemlje, na primer, ograničavanje cene ruske nafte.


Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.

  • 4,1 milion u Poljsku
  • 1,3 miliona u Rusiju
  • 814.000 u Mađarsku
  • 691.000 u Rumuniju
  • 525.000 u Slovačku
  • 507.000 u Moldaviju
  • 16.000 u Belorusiju

UGC

BBC

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.


UGC

BBC

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend