Srbija i bezbednost: Kako radi srpska policija kad već godinu dana nema direktora

Važna fotelja u Srbiji prazna je više od godinu dana.

Vladimiru Rebiću, prethodnom direktoru policije, u decembru 2021. istekao je mandat, a Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) još nije raspisalo javni konkurs za ovu poziciju.

Na pitanja BBC-ja zbog čega javni konkurs za ovu poziciju još nije raspisan i da li će se menjati uslovi za izbor direktora policije, MUP do objavljivanja ovog teksta nije odgovorio.

„Direktor policije je glavni operativac u policiji.

„On je prvi čovek u profesionalnom sastavu policije, upravlja najvećom organizacionom jedinicom MUP-a – direkcijom, usklađuje, usmerava i kontroliše rad svih policijskih uprava i organizacionih jedinica“, kaže Saša Đorđević, politikolog za BBC na srpskom.

Deo tih nadležnosti danas obavlja Dragan Vasiljević, pomoćnik direktora, kog je na tu poziciju postavio tadašnji ministar Aleksandar Vulin, navodi dnevni list Politika.

Početkom januara 2023. na godišnjoj konferenciji o radu policije, Željko Brkić državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova izjavio je da se u svakodnevnom radu ne oseća odsustvo direktora policije, a da „bezbednost građana ni na koji način nije ugrožena“.

• Povučen Nacrt zakona o policiji, šta je sve sporno
• Zašto istovremeno verujemo i sumnjamo u policiju
• Šta rade srpske službe bezbednosti

Ministarstvo unutrašnjih poslova dobilo je novo rukovodstvo u oktobru 2022. godine.

Umesto Aleksandra Vulina koji je postavljen za direktora Bezbednosno-informativne agencije, ministar je postao Bratislav Gašić, čime su njih dvojica praktično zamenili mesta.

Šta je uloga direktora policije?

Nadležnosti šefa policije utvrđene su Zakonom o policiji.

Rukovodi direkcijom policije, najvećom organizacionom jedinicom MUP-a, u čijem sedištu su sve policijske uprave, centri, jedinice, specijalna i posebne jedinice policije.

Saša Đorđević kaže i da direktor policije odlučuje o privremenom ograničenju slobode kretanja ljudi, ako proceni da postoji rizik po bezbednost ljudi,

Za poziciju direktora policije raspisuje se javni konkurs, a glavni uslov jeste minimum 15 godina radnog iskustva u policiji.

Kandidata predlaže ministar, a vlada ga postavlja na pet godina.

„Direkcija policije je deo MUP-a, a MUP deo vlade, te je i direkcija deo izvršne vlasti.

„Ali direktor nije politički funkcioner, već državni službenik“, dodaje politikolog.

Zakon o državnim službenicima nalaže da vršilac dužnosti tu poziciju može da obavlja šest meseci bez internog konkursa.

„Vlada direktoru može da produži mandat na još pet godina i tada ne mora da se raspisuje konkurs.

„Ona može i da mu prekine mandat i pre isteka, ako nije ostvario rezultate rada“, objašnjava Đorđević.

Srbija je za 18 godina, koliko postoji mesto direktora policije, imala dvojicu.

Vlada je postavila Milorada Veljovića na ovu poziciju 2006, a kada je ispunio uslove za penzionisanje devet godina kasnije, vlada ga je razrešila dužnosti.

Veljović trenutno radi kao savetnik predsednika Srbije za regionalnu i nacionalnu bezbednost, ali je u telefonskom razgovoru za BBC rekao da o funkciji koju je obavljao devet godina ne može da govori bez saglasnosti Predsedništva – koje nije dobio.

Nasledio ga je Vladimir Rebić koji se u januaru 2022. penzionisao.

Rebić je na direktorsku poziciju došao sa mesta načelnika Uprave saobraćajne policije, a u MUP-u je od 1992.

Saša Đorđević podseća da ovo nije prvi put da je neko u stanju vršioca dužnosti (v.d.), a da je na mestu šefa policije.

„I Milorad Veljović i Vladimir Rebić su u jednom periodu bili vršioci dužnosti – Veljović pre nego što mu je obnovljen mandat, a Rebić pre nego što ga je Vlada i zvanično postavila za direktora policije

„Vršilac dužnosti nema potpuni legitimitet, drugačije je kada se ta osoba postavi putem javnog konkursa, pa je veća odgovornost“, kaže Đorđević.

Dodaje i da je mesto načelnika uprave kriminalistike policije, za kog Đorđević kaže da je „drugi čovek policije posle direktora“, takođe upražnjeno.

„U MUP-u radi oko 40.000 ljudi i oni mogu da popune te rupe, ali nije dobar signal da policija radi bez direktora ili bez načelnika uprave kriminalističke policije“, priča Đorđević.

Iako je mesto glavnog čoveka u policiji prazno, Milan Dumanović, predsednik Novog policijskog sindikata, kaže da MUP i Direkcija dobro rade, ali da se mogu pojaviti problemi.

„Kada želite da se obratite direktoru, vi nemate kome da se obratite, nego su to pomoćnici direktora, ali MUP radi.

„Nešto slično imamo i sa pozicijom načelnika uprave kriminalističke policije – kada su ta mesta upražnjena ostavlja se prostor za zloupotrebu, jer ne znamo ko je odgovoran ako se nešto desi“, dodaje.

I Kosovska policijska služba bez direktora

Mesto direktora policije upražnjeno je i u Kosovskoj policijskoj službi od avgusta 2022, kada je tadašnji direktor Samedin Mehmeti podneo ostavku iz ličnih razloga, prenosi Kosovo onlajn.

Na funkciji je bio godinu i po dana.

Ministarstvo unutrašnjih poslova jeste raspisalo konkurs za ovu poziciju, ali mesto još nije popunjeno.

Kandidata za mesto direktora kosovske policije predlaže komisija, koju je osnovalo Ministarstvo unutrašnjih poslova, a ministar ga potom predlaže vladi.

Direktor se imenuje na pet godina, ali mu se mandat može produžiti na svakih pet.

Novi uslovi za direktorsko mesto?

Novim nacrtom Zakona o policiji, koji je dva puta povučen iz procedure, jedna od predloženih novina je da prvi čovek policije može biti i neko ko ima 15 godina rada u bezbednosnim poslovima, kaže politikolog Saša Đorđević.

„Ukoliko se usvoji ovaj zakon, to znači da na ovoj poziciji može biti i neko ko nije iz policije.

„Mogao bi biti i neko ko je radio u vojnim agencijama, Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) ili u Ministarstvu odbrane, što nije dobro rešenje“, smatra on.

Dodaje da bi na čelu Direkcije policije trebalo da bude neko ko se bavi javnom bezbednošću.

„Ne može neko ko je bio direktor BIA-je da bude i direktor policije, jer su to različiti poslovi.“

Državni sekretar Brkić je na konferenciji rekao da ne zna da li će se nešto menjati u uslovima za odabir kandidata za ovu poziciju.

Dok se čekalo imenovanje direktora, promenio se i ministar policije.

Umesto Aleksandra Vulina, ministar je u oktobru 2022. godine postao Bratislav Gašić, dotadašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije, čime su njih dvojica praktično zamenili mesta.

„Svaka promena ministra donosi blage promene u MUP-u, što govori o pogrešnom upravljanju Ministarstvom.

„Umesto da stručnjaci ostanu na mestima, mi stalno imamo političke uplive, jer svaki ministar dovodi svoje ljude, vrše se rokade sa drugim bezbednosnim organima i ministarstvima, što nije najbolja stvar“, govori Dumanović.

Gotovo petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk