Od javnih do tajnih pregovora, od registarskih tablica do ličnih karti, od izlaska lokalnih Srba iz institucija Kosova, do pojave barikada na putevima na severu.

Bila je to godina opasnog življenja na Kosovu.

„Ovo je veštačka kriza koju je izazvala neodgovornost dve strane da stanovnicima dve zemlje prenesu elemente dogovora koji bi trebalo da bude postignut.

„Uzrok je i totalna neodgovornost Beograda koji podržava i finansira kriminalne grupe i povlačenje Srba iz institucija Kosova dok s druge strane, Priština pokušava da probleme na severu rešava kroz populizam“, kaže Bedžet Pacoli, nekadašnji predsednik i šef diplomatije Kosova, za BBC na srpskom.

• Nove barikade Srba na Kosovu, podignuta borbena gotovost srpske vojske i policije
• Da li je moguć povratak srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo
• Kako zaista izgledaju pregovori Srbije i Kosova u Briselu

Godina je počela odlukama vlasti u Prištini da na Kosovu ne bude glasanja na referendumu za promenu Ustava Srbije, kao ni na parlamentarnim i predsedničkim izborima u Srbiji.

Usledila je kriza zbog odbijanja lokalnih Srba da promene registarske oznake za vozila koja je za gradove na Kosovu izdavala Srbija, što je krajem godine samo odloženo za 2023.

I dalje se odlaže puno sprovođenje ranijih sporazuma o energetici, osnivanju Zajednice srpskih opština, zbog čega su srpski predstavnici prvi put posle decenije napustili institucije Kosova, a na putevima na severu osvanule su barikade.

Beograd i Priština vodili su žestoke verbalne okršaje i zbog korišćenja ličnih karti na prelazima, ali je to pitanje rešeno postavljanjem velikih pisanih objašnjenja na svakom prelazu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti sastajali su se u Briselu na javnim pregovorima pod vođstvom Evropske unije da bi se bavili upravo kriznim pitanjima, ali su rešenja uglavnom pronalažena kada nisu bili za istim stolom.

Daleko od očiju javnosti, pregovori su vođeni i o nemačko-francuskom predlogu za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, ali nije zvanično poznato ni šta je predlog, a ni šta su konkretne teme za pregovore.

2022, godina koju je definisao Aljbin Kurti

Za Aljbina Kurtija 2022. godina bila je prva koju otpočinje na mestu predsednika Vlade Kosova – na ovu funkciju je, drugi put, izabran u martu 2021.

Upravo njegovu ulogu u opisivanju godine kao ključnu vidi austrijski diplomata Volfgang Petrič.

„Zbog političkih promena u Prištini, kao i razočarenja onim što je postignuto u pregovorima Vučića i (ranijeg predsednik Kosova Hašima) Tačija, vidimo baš ovakav razvoj događaja.

„Tači i Kurti su različite osobe – dok je Tači bio spreman na kompromise i razume zabrinutost Beograda za sever Kosova, Kurti nije spreman na kompromise“, kaže Petrič, nekadašnji evropski posrednik u pregovorima oko Kosova.

Zvanični Beograd i lokalni Srbi, kako tvrdi Milovan Drecun, predsednik odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju, nisu imali mnogo izbora.

„Srbi više nisu mogli da obezbede nijedan interes delujući u institucijama privremene samouprave, pa su morali da posegnu za demokratskim i političkim sredstvom kao što je postavljanje barikada.

„Priština svesno ide na uništavanje svake perspektive dijaloga sa Beogradom, želi svesno da natera Beograd da razgovara o međusobnom priznanju i da izvrši punu policijsku i vojnu okupaciju severa Kosova.“

S druge strane, rešenje pitanja korišćenja ličnih karata na prelazima, kojim je Srbija posle decenije prestala da izdaje dodatni dokument uz svaku kosovsku ličnu kartu, za Milovana Drecuna primer je konstruktivnog pristupa Beograda.

„Beograd je po pitanju ličnih karata pristao na velike kompromise, ali Priština ne odgovara na isti način i spremna je na dalju eskalaciju“, tvrdi Drecun.

Ipak, kao ključnu promenu u prethodnoj godini Volfgang Petrič navodi promenu u politici Sjedinjenih Država.

„Najveća promena je sve kritičniji pristup Vašingtona onome što radi Priština: SAD su tradicionalno bile na strani Kosova, ali sada je Vašington sve nestrpljiviji.

„Bajdenova administracija zainteresovana je za fer dogovor – stoji na strani kosovske nezavisnosti, ali shvata da Srbija, kao najsnažnija zemlja u regionu, mora biti deo kompromisa.“

Od carinskog rata do barikada

Gotovo nestvarno na kraju 2022. godine deluje slika od pre samo četiri godine, kada je tadašnja Vlada Kosova premijera Ramuša Haradinaja uvela taksu od 100 odsto na robu koja se uvozi iz Srbije.

Takozvani carinski rat potrajao je sve do marta 2020. godine i bio je svojevrsna prethodnica krizama koje su kasnije usledile i bile mnogo vidljivije i stanovnicima i u medijima.

„Kosovo je tada moglo da sprovede odluku o taksama na celokupnoj teritoriji zemlje, uključujući i sever, kao i granične prelaze, dok je danas to veliki izazov.

„Takođe, vidim i sličnost u reakciji međunarodne zajednice protiv akcija Kosova i to me brine – ciljevi Kosova nisu dovoljno shvaćeni, a ja verujem da je naša greška što se više sukobljavamo oko unutrašnjih pitanja“, priseća se Bedžet Pacoli.

• Kosovske takse iz ugla preduzetnika i običnih ljudi

2023. godina, vreme promene raspoloženja

Kada se jedna godina završi u atmosferi podignute borbene gotovosti vojske i policije, što je Srbija odlučila da učini u poslednjoj sedmici 2022, očekivanja od naredne godine ne mogu biti previsoka.

„Ne očekujem dalju eskalaciju, ali očekujem tenzije poput ovih koje smo videli prethodnih nedelja i dana.

„Cilj tenzija je odlaganje dogovora, a ne pronalaženje rešenja“, kaže Bedžet Pacoli, danas lider vanparlamentarne stranke na Kosovu.

Austrijski diplomata Volfgang Petrič smatra da je protok vremena veoma važan faktor.

„U interesu je Prištine da se rešenje pronađe što pre, ali za Srbiju to nije hitno pitanje.

„Srbija neće odmah po postizanju kompromisa ući u Evropsku uniju i zato to nije hitno za Beograd – vreme je na strani Srbije i otuda potreba da Kurti bude fleksibilniji.“

Sužen prostor za fleksibilnost već najavljuju srpski politički predstavnici.

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun kaže da Srbija neće odustati od razgovora, ali da aktuelni predlozi ne nude prihvatljiva rešenja.

„Francusko-nemački predlog zasniva se na planu o modelu dve Nemačke i ne ostavlja prostor za bilo kakvo postizanje kompromisa – on je isključiv jer polazi od činjenice da je Kosovo država.

„Ja ne vidim kakav se prostor ostavlja Srbiji da zaštiti sopstvene interese“, kaže Drecun.

On najavljuje da će u Skupštini Srbije u januaru pokrenuti inicijativu da se rezolucijom obavežu svi državni organi da ne smeju ni na koji način da priznaju nezavisnost Kosova, kao ni da razgovaraju o ulasku Kosova u članstvo Ujedinjenih nacija.

Nekadašnji predsednik Kosova Pacoli zato savetuje da se, osim politike, razgovor vrati i na ekonomski teren.

„Probleme na severu ne bi trebalo rešavati samo sa stanovišta političkog kompromisa već ekonomskog rešenja i razvoja – mogućnosti komuniciranja, novog jezika u kome će se govoriti o radu i napretku.

„Smatram da je neophodno formirati prekograničnu zonu slobodne trgovine, a ne baviti se političkim idejama koje potpiruju tenzije, populizam i nacionalizam, dok ne daju rezultate za građane već samo produžavaju karijere političarima“, kaže Bedžet Pacoli, i sam vlasnik brojnih preduzeća.

Volfgang Petrič bio je glavni pregovarač u ime Evropske unije na neuspeloj mirovnoj konferenciji o Kosovu koja je 1999. godine održana u francuskom Rambujeu, neposredno pred NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

U 2023. godini očekuje nešto što bi moglo da nalikuje događajima od pre gotovo četvrt veka.

„Vidim Brisel Plus – neku vrstu sastanka koji će uključiti sve zainteresovane strane: od EU, do SAD.

„Taj sastanak mogao bi da potraje nekoliko dana ili nedelja, a sva ključna pitanja došla bi na sto i rešenje bi moglo da bude normalizacija odnosa, mada ne i diplomatsko priznanje.“

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk