Srbija i Kosovo: Šta znači podizanje borbene gotovosti vojske i kada se takve odluke donose

Tekst je ažuriran 27. decembra 2022.

U proteklih pet godina, Vojska Srbije sedam puta je bila u stanju borbene gotovosti, a najnovija odluka usledila je zbog pojačanih napetosti na Kosovu krajem 2022. godine, za koje je predsednica vlade Ana Brnabić rekla da smo „zaista na ivici oružanih sukoba“.

U skoro svim prethodnim slučajevima kada je predsednik Aleksandar Vučić, kao vrhovni komandant Vojske Srbije, naređivao podizanje stepena borbene gotovosti jedinica, razlog je bio – Kosovo.

Već 18 dana Srbi na severu Kosova, gde su većinsko stanovništvo, drže pod blokadom važne magistralne pravce, protestujući zbog hapšenja doskorašnjih pripadnika Kosovske policije srpske nacionalnosti.

Stanje na Kosovu godinama je na ivici težih sukoba, uz sporadične incidente i puškaranja, a dijalog vlasti u Beogradi u Prištini, uz posredovanje Evropske unije, praktično je u zapećku.

Zveckanje oružjem glasnije je nego do sada i prati tvrdnje nekih medija u Srbiji da Priština sprema „napad“ na srpska područja na severu Kosova.

Vlasti u Prištini nisu komentarisale ove navode.

Objavljujući naređenje o podizanju borbene gotovosti vojske i policije na najviši stepen 26. decembra 2022. godine, Vučić je poručio da će „preduzeti sve mere da zaštiti srpski narod i sačuva Srbiju“.

Beograd optužuje Kosovo da planira „terorizam protiv Srba“ u oblastima u kojima živi oko 50.000 ljudi srpske nacionalnosti.

Priština uzvraća da vlasti u Beogradu da „igraju igre“ kako bi podstakle nevolje i da one upravljaju „paravojnim formacijama“ koje su 10. decembra postavile blokade puteva u većinski srpskim oblastima na severu Kosova.

• Nove barikade Srba na Kosovu, podignuta borbena gotovost srpske vojske i policije
• Da li je moguć povratak srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo
• Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“
• Šta izlazak iz institucija menja u životima kosovskih Srba

Kosovo, koje ima pretežno etničku albansku većinu, otcepilo se od Srbije posle rata 1998/99. i bombardovanja SR Jugoslavije – državne zajednice koju su tada činile Srbija i Crna Gora.

Posle bombardovanja, tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević prihvatio je Kumanovski sporazum.

Ovim sporazumom, srpske vojne i policijske snage su se povukle sa Kosova i od tada više nemaju nikakve ingerencije na toj teritoriji.

Na Kosovo je po okončanju rata 1999. godine ušla mirovna misija NATO-a, čiji mandat traje i danas.

Napetosti u odnosima Beograda i Prištine traju od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije 2008. godine.

Poslednjih nekoliko meseci, situacija je zaoštrena pošto su se Srbi povukli iz svih kosovskih insuitucija.

Jedan od razloga za izlazak iz institucija, obrazloženo je, u tome što Priština ne poštuje Briselski sporazum, jedan od dokumenata potpisanih uz posredovanje EU, a kojim je predviđeno formiranje Zajednice srpskih opština.

Šta je ZSO pročitajte ovde.

Zašto je sada naređeno podizanje borbene gotovosti Vojske Srbije i policije?

To je, kaže Beograd, odgovor na odluku prištinskih vlasti da pošalju snage na sever Kosova i najavu da će one ukloniti barikade koje su postavili Srbi ako to ne bude želeo da uradi KFOR – međunarodne mirovne snage koje vodi NATO.

NATO ima oko 3.700 pripadnika na Kosovu čiji je zadatak da obezbede mir. Na Kosovu je i jedna od najvećih baza u regionu – Bondstil.

Pozivajući se na ranije sporazume, Beograd tvrdi da Kosovska policija ne može da uđe na sever Kosova bez prethodne saglasnosti četvorice gradonačelnika većinski srpskih mesta.

Vlasti u Srbiji su nedavno zatražile od KFOR-a i da dozvoli povratak do 1.000 pripadnika srpskih bezbednosnih snaga na sever Kosova, pozivajući se na ključni dokument – Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.

KFOR još analizira taj zahtev.

• Može li se biti van vojnih saveza u 21. veku
• Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje

Miloš Vučević, ministar odbrane Srbije, rekao je da je Vučić, kao vrhovni komandant, naredio da Vojska Srbije od 27. decembra bude „u najvišem stepenu borbene gotovosti do nivoa upotrebe oružane sile“.

Bratislav Gašić, ministar unutrašnjih poslova, saopštio je da je naredio podizanje pune borbene gotovosti svih jedinica MUP-a, Žandarmerije, Specijalne antiterorističke jedinice i Policijske brigade i da se odmah stave pod komandu načelnika Generalštaba Vojske Srbije i posednu položaje predviđene operativnim planom“.

Srbi sa severa Kosova, više od dve nedelje drže pod blokadom nekoliko važnih saobraćajnica, a postavili su i nove, zahtevajući da Priština oslobodi trojicu bivših pripadnika Kosovske policije srpske nacionalnosti.

Iz Prištine je ponovo poručeno da će Kosovska policija ukloniti barikade, ako međunarodne snage pod komandom NATO-a (KFOR) to ne učine, a Beograd je odgovorio podizanjem borbene gotovosti Vojske Srbije i policije na najviši stepen.

Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, izjavio je da je stavljanje Vojske i jedinica MUP-a u najviši stepen borbene gotovosti „odgovor na neposrednu ratnu pretnju“ i ono što čini Priština da bi „izvršila udar“ na sever Kosova i Metohije, prenosi RTS.

Protesti srpskog stanovništva, većinskog na severu Kosova, počeli su zbog hapšenja doskorašnjih pripadnika Kosovske policije srpske nacionalnosti – Miljana Adžića, Dejana Pantića i Slađana Trajkovića.

Svi se terete za napade na Kosovsku policiju i navodne „terorističke akte“.

Šta podrazumeva „najviši nivo borbene gotovosti“?

Iako podizanje borbene gotovosti ne predstavlja novu meru, barem ne na ovom prostoru, nije baš najjasnije šta takva odluka predstavlja.

Prema članu 43 Zakona o odbrani, pripravnost Vojske Srbije obuhvata „preduzimanje mera povećanja operativnih i funkcionalnih sposobnosti, koje su neophodne radi sprečavanja i otklanjanja opasnosti od izazova, rizika i pretnji bezbednosti“.

„Podizanje stepena pripravnosti na najviši nivo podrazumeva spremnost Vojske Srbije da u slučaju potrebe, u najkraćem vremenu, odgovori na svaki razvoj situacije“, navedeno je 2018. iz Ministarstva odbrane u pisanom odgovoru BBC-ju, kada takođe podignut stepen borbene gotovosti.

Iz ministarstva su tada dodali da to u praksi znači da snage Vojske Srbije predviđene za reagovanje u ovakvim situacijama, budu u trenutnoj spremnosti za izvršenje postavljenih zadataka, dok ostale snage u nivou koji omogućava izvršavanje zadataka „u skladu s propisanim rokovima za angažovanje“.

Podizanje borbene gotovosti može biti stepenovano – da se poveća borbena gotovost dela snaga, svih jedinica ili jedinica koje su najbliže određenoj oblasti.

Može da se odnosi na posebne jedinice, kao i na sve jedinice zajedno sa rezervnim sastavom.

Sprovođenje mera pripravnosti cele ili delova vojske naređuje predsednik ili ministar odbrane, po ovlašćenju predsednika i nema ograničeno trajanje.

Vojska može biti stavljena u pripravnost i u uslovima velikih elementarnih nepogoda, zemljotresa, poplava, požara i drugih događaja koji imaju razmere katastrofe.

Raniji slučajevi

Pre nešto više od mesec i po dana, početkom novembra 2022. godine, borbena gotovost Vojske Srbije podignuta je zbog NATO dronova, kako je rekao Vučić, koji su navodno sa Kosova ulazili u Srbiju i osmatrali položaje i objekte srpske vojske.

Nivo borbene gotovosti Vojske Srbije bio je podignut i u septembru 2021. godine kada je istekao rok za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama na Kosovu.

I maja 2019. Vučić je naredio punu borbenu gotovost armije, kada je kosovska policija na severu Kosova zbog korupcije uhapsila 19 policijskih službenika od kojih je 11 bilo srpske nacionalnosti.

Nekoliko meseci ranije, septembra 2018, borbena gotovost podignuta je kada su specijalne jedinice Kosovske policije bile raspoređene u blizini brane i veštačkog jezera Gazivode.

Više o jezeru Gazivode pročitajte ovde.

I početkom avgusta iste godine, Vojska Srbije je preventivno podizala borbenu gotovost zbog „događaja izazvanih jednostranim potezima Prištine“.

Vučić je aprila 2017. godine, osvrnuvši se na tadašnju situaciju u Severnoj Makedoniji, izjavio da je borbena gotovost „podignuta gde je neophodno“ i da građani mogu biti mirni.

Incidenti u Preševskoj dolini 2001. godine su takođe doveli do podizanja borbene gotovosti.

Za vreme SFR Jugoslavije i tadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA), podizanje borbene gotovosti je u više navrata bio naređivan.

Borbena gotovost je svojevremeno podizana, između ostalog,

zbog invazije Vijetnama na Kambodžu, Sovjetskog Saveza na Čehoslovačku 1968. godine, kao i smrti tadašnjeg vrhovnog vođe Narodne Republike Albanije Envera Hodže.

Stene borbene gotovosti tadašnje JNA bio je podignut i 1980. godine kada je umro Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFR Jugoslavije.

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk