Srbija i Kosovo: Više desetina povređenih u sukobima Srba i KFOR-a u Zvečanu, Vučić traži pod Zapada da „urazumi Kurtija“

Tekst će biti ažuriran novim informacijama

Dan nakon što su se na severu Kosova sukobili Srbi sa policijom i pripadnicima KFOR-a, počela su nova okupljanja ispred zgrada lokalnih samouprava, jer srpsko stanovništvo ne želi albanske gradonačelnike, a ne želi ni prisustvo pripadnika Kosovske policije.

Više desetina demonstranata i pripadnika KFOR-a, međunarodne mirovne misije, povređeno je u sukobima, a Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, rekao je da na Srbe iz vatrenog oružja pucala Kosovska policija i teško ranila 50-godišnjeg muškarca.

Srpsko stanovništvo, većinsko na severu Kosova, ne miri se sa odlukom Prištine da četiri opštine preuzmu četvorica gradonačelnika albanske nacionalnosti posle aprilskih izbora koje su Srbi masovno bojkotovali nezadovoljni celokupnim položajem.

Zapadne zemlje, koje su dozvolile održavanje takvih izbora, koje Beograd ocenjuje kao potpuno nelegitimne, sada pokušavaju da diplomatskim putem nađu trajno rešenje za novu krizu na Kosovu i to samo dva meseca pošto je, uz posredovanje Evropske unije, obostrano usvojen plan normalizacije odnosa.

Zapadne diplomate pokušavale su u ponedeljak, 29. maja da ubede vlasti u Prištini da povuku odluku o ulasku gradonačelnika u opštine gde većinski žive Srbi, ali kosovski premijer Aljbin Kurti za sada ne pokazuje volju da tako nešto i učini.

Dvojica od četvorice novih gradonačelnika, koji su na aprilskim izborima dobili tek nekoliko procenata glasova, najavili su da ipak neće dolaziti u kancelarije u Zvečanu i Zubinom Potoku.

Reč je o albanskim političarima iz redova Demokratske partije Kosova Hašima Tačija.

Gradonačelnik Leposavića, koji je ia stranke Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, od ponedeljka je u zgradi opštine koju je KFOR okružio oklopnim vozilima i bodljikavom žicom.

Vlasti u Prištini negiraju odgovornost i tvrde da će novi gradonačelnici, koji su dobili tek nekoliko procenata glasova na izborima koje su Srbi masovno bojkotovali, raditi u interesu svih.

Pre desetak dana, u severnom delu Kosovske Mitrovice, gde živi najviše Srba, inauguracija novog predsednika tog dela opštine Erdena Atića prošla je bez incidenata.

Beograd je u petak, kada su počeli incidenti, naredio Vojsci Srbije podizanje borbene gotovosti na najviši stepen i raspoređivanje duž administrativne linije sa Kosovom, a predsednik Srbije najavio je da će obići jedinice armije.

• Izbori na severu Kosova 2023: Bojkot Srba i poneka kritika sa Zapada
• Kurti: „Novoizabrani predstavnici radiće u službi svih“, Beograd odgovara: „Ovo je miran politički ustanak Srba“
• KFOR odbio zahtev Beograda za povratkom srpskih bezbednosnih snaga na sever Kosova
• Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“

Posle razgovora sa ambasadorima zemalja Kvinte – SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da im je poručio da je „krajnje vreme da deo međunarodne zajednice napokon oštro, jasno i nedvosmisleno reaguje na politiku prištinskih institucija i da zaštiti Srbe od sve jačih pritisaka i brutalnog nasilja“.

U saopštenju, Vučić je od zemalja Kvinte koje, kako je naveo, imao najveći uticaj na Prištinu, da zatražio da zaštite Srbe, navodeći da je to preduslov za svaki dalji razgovor sa kosovskim vlastima.

„Nadam se da ćete uspeti da urazumite Kurtija da povuče snage i lične gradonačelnike sa severa Kosova. Srbi nikada neće prihvatiti njihovu okupaciju“, rekao je Vučić.

Izrazio je žaljenje zbog povređenih vojnika KFOR-a, ali je istakao da je mnogo veći broj Srba povređen, da je protiv njih korišćeno vatreno oružje i velika fizička sila, iako su od početka pružali nenasilan otpor.

Vučić je dodao da će Srbija nastaviti komunikaciju sa predstavnicima KFOR-a, odnosno NATO-a, u, kako je naveo, „najboljoj veri da se sačuva mir i stabilnost“.

Ambasadori zemalja Kvinte i šef delegacije EU u Srbiji izrazili su zabrinutost zbog eskalacije nasilja i napada na KFOR vojnike.

Zatražili su povratak dijalogu kako bi se postiga politički izlaz iz situacije, saopšteno je iz Predsedništva Srbije.

Vučić je potom razgovarao sa ambasadorom Rusije, a na kraju i sa ambasadorkom Kine.

Prethodno su i predsednica i premijer Kosova, Vjosa Osmani i Aljbin Kurti, optužili Beograd i Vučića da su „naložili ekstremistima“ da izazovu napade i nasilje.

Pogledajte snimak iz Zvečana i incidente:

Kratko objašnjenje pozadine sukoba:

• Srpska manjina na Kosovu – koja čini oko pet odsto od 1,8 miliona stanovnika zemlje – bojkotovala je aprilske lokalne izbore u četiri severne opštine, dozvoljavajući etničkim Albancima da preuzmu kontrolu nad lokalnim samoupravama
• Prethodno su Srbi, uz odobravanje Beograda, napustili sve institucije, kao i policiju Kosova, nezadovoljni zbog hapšenja i osuđivanja Srba, kao i celokupnim položajem
• Beograd je podržao bojkot izbora u opštinama na severu Kosova koji je usledio nakon što je srpska zajednica zahtevala uspostavljanje obećane Zajednice srpskih opština koja je predviđena i u nekoliko sporazuma Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije
• Srpska manjina kaže da ZSO treba da radi na obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, ali Priština strahuje da bi to vodilo ka formiranju srpske države na Kosovu
• Nemiri u petak su izbili u danu kada je deo Srba sa Kosova otišao u Beograd da učestvuje na mitingu koji je organizovala vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), na čelu sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije
• Najveći incidenti zabeleženi su u opštini Zvečan, gde je u ponedeljak povređeno više desetina demonstranata i pripadnika KFOR-a
• Od četvorice uhapšenih Srba, dvojica su i dalje u policiji i prebačeni su u južni deo Kosovske Mitrovice, većinski nastanjeno Albancima. Terete se za huliganizam i određen im je pritvor do 48 sati

Šta se trenutno dešava?

Dan posle žestokih sukoba Srba i KFOR-a u Zvečanu, u toku su pregovori predstavnika srpske zajednice i novoizabranog predsednika opštine Leposavić Ljuljzima Hetemija da napusti zgradu lokalne samouprave u kojoj je od ponedeljka, javlja prištinski Koha ditore.

Oko 11.30 sati u zgradu su ušli dosadašnji predsednik opštine Zoran Todić i bivši odbornik Slavko Simić kako bi ubedili Hetemija da ode.

Ispred zgrade opštine okupljeni su Srbi koji traže da Hetemi napusti kancelariju.

Hetemi je iz stranke Samoopredeljenje Aljbina Kurtija i jedan je od dvojice novoizabranih predsednika opština na severu Kosova.

Uz njega, i novi predsednik opštine severnog dela Kosovske Mitrovice Erden Atić je iz Kurtijeve stranke.

Predsednici opština Zubin Potok i Zvečan su iz stranke Demokratska partija Kosova koju je predvodio Hašim Tači, koji u Hagu odgovara na optužbe o ratnim zločinima tokom sukoba na Kosovu krajem 1990-ih.

Kosovska policija je danas pre podne situaciju opisala kao „mirnu, ali krhku“.

U Zvečanu je jutros bilo mirno, a komunalni radnici čiste ulice oko zgrade opštine gde je u ponedeljak bilo velikih sukoba.

Šta se dešavalo na severu Kosova u ponedeljak?

U opštini Zvečan, na samo nekoliko kilometara od Kosovske Mitrovice, prošlog petka počeli su nemiri i sukobi Srba i pripadnika Kosovske policije, a u ponedeljak i sa pripadnicima KFOR-a.

Najmanje 52 demonstranta su povređena tokom sukoba u opštini Zvečan, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, dok je KFOR saopštio da je 25 vojnika zadobilo povrede u ovim incidentima.

Vučić je optužio vojnike KFOR-a da nisu zaštitili Srbe na severu Kosova i nisu sprečili nelegalno i nasilno preuzimanje vlasti u opštinama sa srpskom većinom, iako su dali garancije da će to učiniti.

Kao glavnog krivca za sve što se dešava trenutno na Kosovu, Vučić je upro prstom u Kurtija.

Među pripadnicima KFOR-a najviše povređenih bilo je iz mađarskog i italijanskog kontingenta vojnika.

Mađarski ministar odbrane naveo je na Fejsbuku da je među povređenima „više od 20 mađarskih vojnika“, od kojih je sedam u teškom, ali stabilnom stanju.

KFOR i zapadne zemlje oštro su osudile napade na pripadnike tih snaga, navodeći da su „bili mete neprovociranog napada i zadobili su traumatske povrede sa prelomima i opekotinama od eksplozije zapaljivih uređaja“, navodi se u saopštenju.

Ispred zgrada opština u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, gde su Srbi većina, bile su raspoređene jake snage Kosovske policije u opremi za razbijanje demonstracija, kao i pripadnici KFOR-a, koji obezbeđuju objekte u kojima treba da sede novoizabrani gradonačelnici Albanci, čemu se srpsko stanovništvo protivi.

Pogledajte fotografije incidenata:

Neposredno pre incidenata u Zvečanu, Džefri Hovenijer, američki ambasador na Kosovu, razgovarao je u Prištini sa Kurtijem.

Hovenijer je pozvao je na deeskalaciju sukoba, osudio napad na KFOR, ali rekao i da izabrani gradonačelnici u četiri opštine na severu Kosova „ne moraju svakako da rade u opštinskim objektima“.

Premijer Kosova tvrdi da na severu Kosova nisu bili organizovani mirni skupovi, iako je bilo i mirnih demonstranata, već „protesti gomile ekstremista u režiji zvaničnog Beograda“.

Jake snage KFOR-a bile su raspoređene oko zgrade opštine Zvečan, uz koju se nalaze i školske ustanove.

Nastava u ponedeljak nije organizovana u opštinama sa srpskom većinom iz razloga bezbednosti.

Navodno je, prema rečima Vučića, sukob počeo kada je KFOR krenuo da rasteruje okupljene Srbe kako napravio put za dva oklopna vozila Kosovske policije.

Rekao je i da je dok je trajao sukob KFOR-a i Srba, pripadnik Kosovske policije, u klečećem stavu, pucao iz vatrenog oružja prema Srbima i teško ranio 50-godišnjeg muškarca.

Vučić je zamolio zemlje Kvinte da „urazume svoje čedo, jer to čedo može da izazove takvo čudo kakvo niko drugi do sada nije izazvao“.

Pozvao je Srbe sa Kosova da kada protestuju zbog toga što se ne mire sa okupacijom, to čine na miran način, kao danas, da sede i ne ulaze u sukob sa NATO.

Vjosa Osmani, predsednica Kosova, osudila je nasilje za koje tvrdi da je izazvano po Vučićevom nalogu.

„Srpske ilegalne strukture pretvorene u kriminalne bande napale su kosovsku policiju, oficire KFOR-a i novinare.

„Ove neprihvatljive akte nasilja treba da osude svi. Oni koji izvršavaju Vučićeve naloge da destabilizuju sever Kosova, moraju se suočiti sa pravdom“, napisala je ona na Tviteru.

Šta kaže Zapad, a šta Rusija?

Dok zapadne diplomate, pre svega američke i briselske, osuđuju nasilni upad Kosovske policije kako bi omogućila novim predsednicima opština da uđu u zgrade lokalnih samouprava, iz Rusije stižu upozorenja.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je danas da je situacija na Kosovu alarmantna i da bi mogla da isprovocira još jedan sukob u centru Evrope.

„U centru Evrope sprema se veliki prasak. Upravo na mestu gde je 1999. godine NATO izvršio agresiju na Jugoslaviju, kršeći svaki zamisliv princip Helsinškog završnog akta i dokumenata OEBS“, rekao je Lavrov tokom posete Keniji.

Još u petak, posle prvih incidenata, američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao je premijera Kosova Aljbina Kurtija da hitno obustavi nasilne mere na severu Kosova i ponovo se usredsredi na dijalog koji se vodi uz posredovanje Evropske unije.

„Snažno osuđujemo akcije vlade Kosova koje eskaliraju tenzije na severu i povećavaju nestabilnost“, rekao je Blinken i naglasio da će to imati posledice po bilateralne odnose SAD sa Prištinom.

Nije precizirao kakve posledice.

Džefri Hovenijer, američki ambasador u Prištini, u ponedeljak je ceo dan imao sastanke sa predstavnicima kosovskih vlasti, a situaciju je opisao kao „duboko uznemirujuću“.

Hovenijer je razgovarao i sa dvojicom od četvorice albanskih političara, a na pitanje zašto i druga dvojica, iz redova partije Aljbina Kurtija nisu došla na sastanak, odgovorio je da ne zna i da su i oni dobili pozive.

Mediji na Kosovu i u Beogradu prenose nezvanična saznanja da nije isključeno i da budu zakazani novi izbori u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom kao moguće rešenje za trenutnu situaciju.

Dok je Hovenijer držao sastanke u Prištini, novoizabranog predsednika opštine Leposavić Ljuljzija Hetemija posetio je u novoj kancelariji ministar u Vladi Kosova Faton Peci koji je na engleskom jeziku uskliknuo: „Novi šerif je u gradu!“, prenosi Kossev.

Posle sastanka sa premijerom Aljbinom Kurtijem, Hovenijer je rekao da zemlje Kvinte smatraju da nije neophodno da novoizabrani gradonačelnici opština na severu kratkoročno ne rade iz opštinskih zgrada, prenela je novinska agencija Beta pisanje prištinskog portala Reporteri.

„Saglasili smo se da treba deeskalirati situaciju, ali ne znam da li mogu da kažem da postoji saglasnost o tome kako će se to desiti.

„SAD smatraju, a govorim i o mojim kolegama, da nije neophodno da izabrani predsednici opština na severu obavezno svakodnevno idu na posao. U stvari, kratkoročno preporučujemo da se to ne radi“, rekao je Hovenijer.

Prema njegovim rečima, preporuka SAD je da gradonačelnici za sada ne rade iz opštinskih, već iz drugih zgrada.

Evropska izaslanica Viola fon Kramon u Zvečanu: „Ovo je zastrašujuće“

„Mislim da je u celini teška situacija. Ne želim da podrijem dobru volju svih i svakog, ali ovo je veoma zastrašujuće. Ovo nije okruženje u kom se (normalno) živi“, rekla je Viola Fon Kramon, evropska izaslanica za Kosovo, ispred opštine Zvečan, prenosi Kossev.

Ona je u nedelju kratko razgovarala sa pripadnicima Kosovske policije koji stoje ispred zgrade lokalne samouprave.

„Ovde ste ceo dan, gde je pretnja? Šta vas je, pobogu, dovelo ovde?“, rekla je ona specijalcima.

Dodala je da njima ne zamera, jer zna da izvršavaju naređenja, kako su joj sami rekli.

„Ne krivim vas, nemojte pogrešno da me shvatite. Nije na vama da odlučujete gde ćete vi raditi ali nešto je stvarno loše“, rekla je ova zvaničnica.

Ona je tokom dana na Tviteru objavila i video sa mosta preko reke Ibar koji razdvaja severni i južni deo Kosovske Mitrovice.

Severni deo grada je većinski nastanjen Srbima, a južni Albancima.

„Situacija je napeta i teška. Ne znam koliko je dobra ideja da se angažuje policija kako bi novi gradonačelnici ušli u zgrade lokalne samouprave.

„Moram da kažem, čak i ako ste izabrani predstavnik, nemate legitimno pravo da nasilno ulazite u zgrade.

„Pre takvih odluka, trebalo bi razmisliti dva puta i pronaći održivo rešenje“, rekla je ona.

My message from the #Mitrovica #bridge to everyone across #Kosovo pic.twitter.com/4NA82NgsiK

— Viola von Cramon 🇺🇦🇪🇺 (@ViolavonCramon) May 28, 2023

Protest u Beogradu

Nekoliko stotina ljudi blokiralo je u ponedeljak uveče autoput kroz Beograd u znak protesta zbog situacije na Kosovu, javili su mediji.

Okupljeni su nosili zastave Srbije, skandirali parole o Kosovu i pevali pesme, a čula su se i pirotehnička sredstva.

Na licu mesta je bila i policija sa opremom za razbijanje demonstracija, ali se sklonila, dodaje RTS.

Portal N1 piše da su među okupljenima profesor Miloš Ković i vođa zabranjene organizacije Obraz Mladen Obradović.

Skup je, kako su dodali, organizovan putem društvenih mreža, a saobraćaj je sa autoputa usmeren drugim pravcem ka centru Beograda.

Zašto su Srbi bojkotovali izbore?

Opštine na severu Kosova sa većinskim stanovništvom od novembra su bez gradonačelnika, jer su se Srbi, nezadovoljni celokupnim položajem, povukli iz svih lokalnih institucija.

Vanredni izbori, posle odlaganja, održani su 23. aprila ove godine, a ukupno je glasalo tek nešto više od 1.500 birača od 45.950 upisanih.

Od toga je glasalo samo 13 Srba, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah posle izbora, ukazujući na njihovu potpunu nelegitimnost.

Dodao je i da nikada do sada nije zabeleženo da se glasanje organizuje u kontejnerima koje je postavila i obezbeđivala policija.

Ističući da se „ovako nešto nije desilo u evropskoj istoriji od Drugog svetskog rata“, Vučić je zaključio da su izbori „poraz i kosovskog premijera Aljbina Kurtija i Kvinte“, koju čine Amerika, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija.

Posle izbora, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da će novoizabrani predstavnici biti „u službi svih građana“, dok su u Beogradu izbori nazvani „mrakom demokratije“.

Srpska lista, koja ima podršku Beograda, još ranije je saopštila da neće učestvovati na izborima za gradonačelnike severnog dela Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, nezadovoljna položajem Srba na Kosovu, ali pre svega odbijanjem prištinskih vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO).

ZSO je predviđena još Briselskim sporazumom potpisanim pre deset godina, ali do danas nije osnovana.

Ova zajednica je predviđena i nedavnim sporazumom Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u makedonskom gradu Ohridu.

Dok Srbija i dalje insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, albanska strana traži priznanje Kosova, odnosno da to budu dva paralelna procesa.

Pogledajte fotografije sa severa Kosova:

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk