Srbija i politika: Zašto se Srpska napredna stranka nijednom nije pocepala, a Demokratska stranka jeste

„Mir, mir, mir, niko nije kriv“, često se u Srbiji može čuti na kraju svađa i razmirica, koje su uobičajene svuda, pa i u politici – ili možda posebno tamo, čak i među političkim saborcima.

Iako je Srpska napredna stranka (SNS) na nedavnim izborima zadržala vlast u Beogradu, smena dve naprednjačke garniture na čelu grada prošla je uz dosta bure, gotovo kao da nije reč o članovima iste partije.

„Mi imamo sada puno problema, naročito po prigradskim opštinama i rubnim delovima grada, gde je bivši zamenik išao onom svojom prikolicom, obećavao ljudima svašta“, izjavio je krajem jula Aleksandar Šapić, novi gradonačelnik Beograda.

Šapić je tu aludirao na Gorana Vesića, donedavnog zamenika gradonačelnika, a takođe naprednjaka, i njihov sukob počeo je da isplivava na površinu.

Ipak, iako je i ranije bilo sukoba između visokih funkcionera SNS-a, ona se nijednom nije pocepala, dok je opoziciona Demokratska stranka (DS) poznata po brojnim podelama.

• Ko je Vladimir Orlić, novi predsednik Skupštine Srbije
• Ko je ko u Skupštini Srbije
• Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast
• Zorana Mihajlović za BBC: „Interesi ruskih lobija su bili jači“ kada se birao izvor gasa u Srbiji

„Naravno da ima različitih stavova i ideja, ali mi svi sledimo jednu politiku, a to je politika koju je definisao i koju definiše predsednik Aleksandar Vučić“, kaže za BBC na srpskom Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe naprednjaka u Narodnoj skupštini.

Erik Gordi, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu, SNS upravo vidi kao „lidersku stranku“, ističući da je to jedan od razloga njenog opstanka.

„Zna se ko tamo vodi glavnu reč i on uspešno sprečava da se pojavi bilo kakva figura koja može da mu bude konkurencija… Donekle po modelu Josipa Broza Tita“, smatra Gordi.

Lider DS-a Zoran Lutovac u razgovoru za BBC na srpskom kaže da je kontrola vlasti jedan od ključnih razloga opstanka SNS-a, dok Borko Stefanović, bivši zvaničnik demokrata, a danas funkcioner Stranke slobode i pravde (SSP), vlast naziva „najčvršćim cementom“.

„Stranke koje su na vlasti uvek opstaju, pored svih razlika i takozvanih disidenata u njihovim redovima… Zacementirane su vlašću“, navodi Stefanović za BBC na srpskom.

A upravo je iz tabora DS-a u poslednjih 30 godina nastalo petnaestak partija, od Demokratske stranke Srbije (DSS) do SSP-a, Nove stranke, Narodne i brojnih drugih.

Poslednja velika podela među demokratama usledila je posle 2012, kada su naprednjaci preuzeli vlast.

„Iako su bili najpopularnija stranka, koja je držala sve poluge vlasti, sve je tako brzo palo upravo zato što su vlast i moć dugo bili jedino što je ljude privlačilo u DS, a ne neke ujedinjavajuće političke ideje“, smatra Gordi.

„Ipak, iako je DS dugo bila takva, SNS je sve to još više.“

Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka kaže za BBC na srpskom da unutarstranačke podele mogu da „doprinesu demokratičnosti društva i povećanom političkom takmičenju“.

„Što su stranke jače unutar sebe i što su zatvorenije, to su i manje demokratične, što se reflektuje i na čitavo društvo“, smatra Spasojević.

Srpska napredna stranka – sukobi bez epiloga

„Fukara od ministarke.“

Tim rečima je ministarku građevinarstva Zoranu Mihajlović nedavno nazvao Vladimir Đukanović, koji nije član opozicije, već visoki funkcioner njenog SNS-a.

Iako su i Đukanović i Mihajlović članovi Predsedništva stranke, njihovi sukobi često se preliju i na društvene mreže, pa završe u medijima.

Iako to nije jedini veliki sukob koji je u poslednjih desetak godina izbio u taboru naprednjaka, SNS je uvek opstajao u obliku koji ima danas – nije se podelio.

Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada i takođe član Predsedništva SNS-a, kaže za BBC na srpskom da su u toj stranci „dozvoljena različita mišljenja“.

„Imamo otvoreni dijalog, konkurenciju ideja, iako se SNS u delu javnosti i medija prikazuje kao mesto gde ne smete da imate mišljenje“, navodi Vučević.

„Ne, često se vode rasprave i mislim da demokratičnost samog SNS-a utiče i na demokratičnost cele Srbije.“

Milenko Jovanov dodaje da naprednjaci „unutarstranačke različitosti rešavaju na stranačkim organima i tamo raspravljaju o svemu“.

Aktuelni lider DS-a Zoran Lutovac za to vreme žestoko kritikuje naprednjake, tvrdeći da stranku održavaju „gvozdena vojnička disciplina“ i to što „vlast koriste ne u javnom, već u sopstvenom interesu“.

Politikolog Spasojević smatra da postoji nekoliko razloga opstanka Napredne stranke u ovom obliku: „Vlast, činjenica da su ubedljivo najjača stranka, kao i to da nema opozicije koja bih ih mogla izazvati“.

„To znači da svi oni koji su u stranci, a koji su možda nezadovoljni, znaju da im je mnogo bolje da ostanu unutar SNS-a, nego da razmišljaju o nekim alternativama.“

Jovanov negira da vlast održava njegovu stranku.

„Dokaz da ta teza apsolutno ne stoji jeste to što se o podelama u Srpskoj naprednoj stranci pričalo i kada smo bili u opoziciji – i tada su mnogi očekivali raskole, podele, ali se SNS i u opoziciji i na vlasti ponaša isto“.

• Predsedničke inauguracije: Od Titovog mercedesa i starih cipela do napada na novinare
• Kada će sever Kosova početi da plaća struju: „Pola Mitrovice nema ni strujomer“
• Izbori koji su promenili sve: Kako su naprednjaci 2012. preuzeli vlast u Srbiji

Još jedna važna stavka opstanka naprednjaka, dodaje Spasojević, jeste to da „njihova vlast i popularnost proizilaze iz Aleksandra Vučića“.

„To znači da su svi okrenuti ka njemu i tamo grade pozicije, a ne odnosu na birače.“

Isto navodi Gordi, dodajući da u okviru SNS „nikada nisu nije postojale ideje“:

„Shvatili su na samom početku, sa pravom, da je za njih opasno da imaju ideje“, kaže Gordi.

Vučević tu kaže da je pored „zajedničkog cilja za jaču Srbiju“, homogenost „naravno očuvana i snažnim liderstvom“.

„Dobar fudbalski tim ne može da postoji bez snažnog lidera, trenera ili selektora, a isto je i u politici i u stranačkom životu“, smatra Vučević.

Ipak, kao što i u fudbalskim timovima često dolazi do razmirica oko toga kako tim treba da igra – slično je i u politici.

Zorana Mihajlović za BBC: „Greška je što smo Rusiji predali naftnu i gasnu privredu“

Najveći naprednjački sukobi

Dušan Spasojević kaže u okviru SNS-a postoje različite vrste sukoba.

„Prva vrsta sukoba je ideološki, kao na primer u slučaju Dragana Šormaza“, navodi.

Bivši poslanik SNS-a Dragan Šormaz izjavio je nedavno da Srbija treba da raskine veze sa Moskvom i izabere da li pripada Evropi.

U suprotnom, naveo je, Srbija će biti „azijska despotija u kojoj dominiraju zaostalost i siromaštvo“, što je naišlo na osudu dela SNS-a.

„Ti sukobi pogoduju stranci, olakšavaju joj da zadrži širok ideološki prostor“, navodi Spasojević.

O tome je u intervjuu za BBC pričala i Zorana Mihajlović.

„Mi smo ogromna stranka i svi smo došli sa različitih polova – ne možete da očekujete da 700.000 ljudi (koliko članova broji SNS) misli isto“, rekla je tada ministarka.

Ipak, Spasojević navodi da postoji i druga vrsta sukoba i to „oko podele plena, što pravi problem stranci“.

„Primer toga vidimo na nivou Beograda između Šapića i Vesića, ali to nije toliko vidljivo biračima, tako da oni za sada uspevaju da ih kontrolišu.“

• Zorana Mihajlović i Vladimir Đukanović

„Eto, mi smo nazadni, retrogradni, nedemokratski nastrojeni. Ipak, imamo ministarku Zoranu koja nas vadi, jer ona je moderna“, napisao je Đukanović u junu na Tviteru.

Mihajlović je pre toga dala je intervju za list Nova, što se Đukanoviću nije svidelo.

Ona je na to sve odgovorila preko Instagrama – „moja pokojna baka Mileva je za ovakve govorila: glup se ne traži, on se sam javlja“, na šta je Đukanović takođe odgovorio citatom.

„Čuvaj mi se sine, stara majka kuka, svaka bi fukara da ubije vuka“, napisao je na Tviteru.

Upravo je Mihajlović često na udaru stranačkih kolega i deluje kao da je ona u stalnom sukobu sa Đukanovićem i premijerkom Anom Brnabić, dok je varnica bilo i sa ministarkom kulture Majom Gojković i Nebojšom Stefanovićem.

Marijan Rističević, lider Narodne seljačke stranke, koji je na izborima 2022. bio na listi naprednjaka, kaže za BBC da SNS upravo čuva „Vučićeva rešenost da dopusti unutrašnje razmirice“.

„On ima veću demokratsku orjentaciju nego što su to imali lideri Demokratske stranke koji su se tako predstavljali, a za njega kažu da je diktator“, navodi Rističević.

• Vučić i Stefanović

Upravo je i Nebojša Stefanović, aktuelni ministar odbrane, bio na tapetu u poslednje dve godine, kada su navodi o njegovom sukobu sa Vučićem postali sve učestaliji.

Na račun nekadašnjeg „broja dva“ iz tabora naprednjaka u tom periodu stizale su brojne optužbe, pa i da je organizovao prisluškivanje predsednika Vučića i njegove porodice.

Stefanović je to sve negirao, ali je ipak tokom proleća 2021. podneo ostavku na mesto šefa Gradskog odbora u Beogradu.

„Njihovi sukobi u stranci samo su nadgornjavanje ko će imati veći uticaj u vršenju vlasti i pristup resursima, ne rezultat demokratskog duha“, smatra Lutovac.

Ipak, Stefanović je ostao i ministar, a na sajtu naprednjaka se i dalje navodi da je deo Predsedništva SNS-a.

„Ne smem da se ponašam onako kako su se ponašali određeni ljudi u DS, skidajući glavu svakome ko bi pomislio nešto drugačije da čini i da izgovori“, izjavio je Vučić 2021. godine.

„Nebojša je inteligentan i dovoljno pametan da razume određene stvari i verujem da će truditi da pokaže da je stvari razumeo“, dodao je.

• Vučić i Nikolić

„Poraslo dete, osamostalilo se“, čuvene su reči Tomislava Nikolića iz 2012, kada je po preuzimanju funkcije predsednika države podneo ostavku na mesto lidera stranke.

Tu funkciju preuzeo je Vučić.

Pet godina kasnije, usledili su novi predsednički izbori, kada se dugo nije znalo ko će se kandidovati na čelu naprednjaka.

Nikolić je početkom 2017. izjavio da bi ga iznenadilo da se Vučić kandiduje za predsednika, jer smatra da „dobro obavlja posao predsednika Vlade Srbije“.

Vučić se na kraju ipak kandidovao za predsednika države i pobedio na izborima, zadržavši potom i mesto lidera stranke.

Zbog toga se u medijima dosta pisalo i o sukobu između Vučića i Nikolića.

Nikolić je na kraju postao predsednik Saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom i prethodnih godina se povukao iz političkih dešavanja.

Vučić godinama najavljuje povlačenje sa čela SNS-a, ali se to i dalje nije desilo.

A šta ti sukobi znače za društvo?

„Zbog njih saznajemo koje su linije podele u strankama, prljav veš koji jedni pokušavaju da sakriju od drugih, biračima se daju neke druge opcije“, navodi Spasojević.

„Jedan od razloga što je SNS uspeo da sruši DS pre desetak godina je i to što su unutar DS-a postojale određene podele koje su ih slabile.“

Kako navodi, to je u tom trenutku „jasno doprinelo demokratizaciji društva“.

„Sve to što je SNS kasnije napravio je druga priča.“

• Izbori 2022: Da li je Srbija otišla udesno i zašto
• Koja li je tajna političke dugovečnosti socijalista
• Od Možemo do Moramo: Preko ulice do institucija – „zelena levica“ kao nova politička opcija regiona
• Koja je tajna duge vladavine Nikole Pašića

Demokratska stranka – podele, podele, podele

Istorija Demokratske stranke prepuna je najrazličitijih podela.

Zvanično je osnovana u februaru 1990, kada je njen rad obnovilo 13 intelektualaca i disidenata iz doba Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).

Na početku burnih devedesetih, za lidera je izabran Dragoljub Mićunović, a za predsednika izvršnog odbora Kosta Čavoški.

I odmah je došlo do razmirica.

• DSS i LDP

Čavoški i grupa članova 1991. istupaju iz DS-a i osnivaju Srpsku liberalnu stranku.

Već godinu dana kasnije, zbog odluke da DS ne pristupi Deposu – opozicionoj koaliciji sa Srpskim pokretom obnove (SPO) Vuka Draškovića – stranku napušta i grupa poslanika predvođenih Vojislavom Koštunicom, koji potom osnivaju Demokratsku stranku Srbije (DSS).

„Demokratska stranka je od početka okupljala je sve koji su protiv jednopartizma, monopola u ideologiji, politici i u tom smislu je bila stub demokratskih političkih snaga, bez obzira na ideologije“, smatra Lutovac.

„Ipak, prirodno je da se posle izvesnog vremena, kada su se iskristalisali neki pravci kojima će se DS kretati, odvoje jedni koji su više nacionalno ili građansko orjentisani“, dodaje.

Ipak, Borko Stefanović kaže da do unutarstranačkih sukoba u Srbiji danas uglavnom dolazi zbog „ličnih netrpeljivosti, a mnogo ređe zbog političkih i ideoloških neslaganja“.

„To dosta govori o nezrelosti našeg političkog sistema“, navodi.

Tokom 1993. za lidera stranke izabran je Zoran Đinđić, a Mićunović ubrzo napušta DS i formira Demokratski centar, gde takođe prelazi nekoliko istaknutih članova.

Demokratski centar se 2004. ujedinio sa Demokratskom strankom.

Upravo je tada, godinu dana posle ubistva Đinđića, došlo do još jednog cepanja, kada deo članova, predvođen Čedomirom Jovanovićem, osniva Liberalno demokratsku partiju (LDP).

„Sve te podele nastale su samo zbog ideoloških razlika“, navodi Spasojević.

• Gubitak vlasti

Gordi, koji smatra da Demokratska stranka „ima zanimljivu istoriju“, kaže da je ona vodeće ideje imala pre svega u vreme Zorana Đinđića.

„Gotovo odmah posle Đinđićevog ubistva, iz stranke nestaje sve što liči na njega“, navodi.

Taj trenutak, kaže, povezan je sa usponom Borisa Tadića na čelo demokrata.

Tadić na čelo DS-a dolazi 2004, kada je postao i predsednik Srbije, pobedivši na izborima Tomislava Nikolića, tada i dalje funkcionera SRS-a.

Demokrate je predvodio sve do 2012, kada je izgubio od Nikolića, koji je u međuvremenu napustio radikale i sa Vučićem formirao Srpsku naprednu stranku.

Tada počinje nova era podela i smena na čelu DS-a.

„Tadićev organizacioni princip je bio da je to stranka na vlasti, koja teži monopolu – to je sve što je ujedinjavalo članove Demokratske stranke“, smatra Gordi.

„Nisu imali nikakve ideje, čak su se plašili da ih imaju… U jednom trenutku su se više naginjali prema desnici, jer su verovali da je to način da postanu popularna stranka.“

Zbog toga, kaže Gordi, posle poraza na izborima „više nije bilo ni Demokratske stranke“.

Novi predsednik te 2012. postaje Dragan Đilas, a Tadić dve godine kasnije napušta DS i formira Novu demokratsku stranku, kasnije preimenovanu u Socijaldemokratska stranka.

U međuvremenu je iz redova demokrata isključen Vuk Jeremić, nekadašnji šef diplomatije i visoki zvaničnik DS-a, koji će nekoliko godina kasnije formirati Narodnu stranku.

Zoran Živković, nekadašnji zvaničnik DS-a, Novu stranku formirao je 2013.

Posle slabih rezultata izborima 2014, na čelo demokrata umesto Đilasa dolazi Bojan Pajtić, u to vreme predsednik vojvođanske vlade.

Đilas će nekoliko godina kasnije formirati Stranku slobode i pravde (SSP).

„Sve što se dogodilo posle 2012. je reakcija na pritisak koji je vlast vršila na DS, kao i pokušaj da se snađu u nekim novim okolnostima, u opozicionom statusu“, smatra Spasojević.

Kako kaže, tu postoji značajna „velika i važna“ razlika između DS-a i SNS-a.

„Tadić je pokušavao da promeni i kontroliše stranku koja je postojala 25 godina, imala dubinu, strukturu, unutrašnju distribuciju moći, uvek četvoro, petoro ozbiljnih kandidata da preuzmu stranku, poput Đilasa, Pajtića, Šutanovca“, navodi.

„Sa druge strane, Vučić je posle 2014. maltene od temelja podigao stranku kakvu želi.“

• Nove smene na čelu

Pajtića je na čelu DS-a 2016. nasledio Dragan Šutanovac, nekadašnji ministar odbrane, koji ostavku podnosi 2018, kada je za novog lidera izabran Zoran Lutovac.

Borko Stefanović, nekadašnji potpredsednik Demokratske stranke, smatra da se DS kroz istoriju najviše cepao zbog „dubinskog negovanja demokratičnosti“.

„To pravo na posebno mišljenje se jako čuvalo, kao svetinja, a i DS je jedina stranka koja je na unutarstranačkim izborima menjala predsednika.

„To se u srpskoj praksi pokazalo kao veoma loše – za javnost to nije bilo nešto pozitivno, već dokaz da se stranka cepa i urušava, što je režim takođe pokušavao da predstavi.“

Na kraju je i Stefanović 2015. napustio DS, formiravši Levicu Srbije.

„To sam učinio zato što se nisam ideološki i programski slagao sa onim što je tadašnje rukovodstvo stranke radilo, kao i zato što sam bio u značajnoj manjini“, kaže Stefanović.

„Smatrao sam da stranka mora nešto drastično da promeni ako misli da ponovo pobeđuje, nije bilo sluha za to i krenuo sam samostalno na politički put, koji se pokazao kao neuspešan“, dodaje.

Šta dalje?

Sagovornici BBC-ja saglasni su u jednom – veliko je pitanje šta će biti kada se SNS u jednom trenutku izgubi vlast i kada se sa njenog čela povuče Aleksandar Vučić.

„Naravno ne možemo znati budućnost, ali prilično sam siguran da će zbog oba scenarija SNS biti u velikoj krizi“, smatra Spasojević.

„Pretpostavljam da ni oni neće moći da prežive to“, dodaje.

Rističević navodi da je to „malo teže komentarisati“, zato što je sa SNS na izbornoj listi.

On ipak smatra da bi „do nečega“ moglo da dođe onog trenutka kada SNS izgubi vlast, iako je „teško proceniti kako će se u tom trenutku (naprednjaci) ponašati“.

„Nadam se da se to neće dogoditi“, navodi kratko.

Borko Stefanović je za to vreme siguran da će do podela doći.

„Ni SNS ni SPS neće opstati u ovom obliku kada ne budu na vlasti“, izričit je.

I dok Janko Veselinović, nekadašnji zvaničnik DS-a, a danas lider Pokreta za preokret u razgovoru za BBC kaže da je SNS „na korak od cepanja“, Gordi nije baš tako siguran.

„Verovatno će do toga doći u nekom trenutku, ali mislim da će stranka dugo trajati“, navodi.

Ne samo da su, kako kaže, napravili „dosta solidan sistem, već imaju i lidera“.

„Vučić je mlad čovek, može da bude tu još dugo, a i ne vidi se u dogledno vreme uspon neke druge stranke koja ima mogućnost da formira vlast.

„Sve su ili male ili liderske, iste kao SNS“, zaključuje.

Pogledajte video: Kratka istorija višestranačja u Srbiji

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]