Srbija i poljoprivreda: Krava i svinja sve manje, farmeri spremni da isprazne obore

Dragica Rosić iz zlatarskog sela Vilovi u porodičnom domaćinstvu gaji desetak krava i prodaje mleko.

„Izgleda da smo na nuli, ovo je katastrofa, ne znam šta da vam kažem.

„Boljem se ne nadamo, obavezali smo se da ostanemo na selu da držimo krave, a nikakvu računicu ne vidimo“, kaže Rosić za BBC na srpskom.

Ona je samo jedna od brojnih stočara u Srbiji koji su u sve težoj situaciji, kako zbog uvoza mleka i stoke po jeftinijim cenama od domaćih, tako i zbog hroničnog smanjenja domaćeg stočnog fonda.

Stočni fond, koji čine goveda, svinje, ovce, koze i živina, opada i po brojnosti i po kvalitetu već skoro dve decenije, kaže Denis Kučević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

„Posle 15-20 godina, tri promašene strategije koje nisu dale nijedan rezultat o podizanju konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje i farmera ponaosob, instant rešenja teško da sada mogu pomoći.

„Konkretno, davanje subvencija i podizanje novca u ovoj godini ne bi moglo da povrati stočarstvo na zelenu granu“, kaže profesor stočarstva za BBC na srpskom.

• Zašto je pirotska ovca na ivici opstanka
• Kako je Nišlija osmislio robota pastira
• Aflatoksin u srpskom mleku i dalje viši nego u EU: Šta to znači za potrošače, a šta za mlekare

Govedari nezadovoljni

Da izađu na zelenu granu, Rosićima pomaže to što ne žive samo od prodaje mleka Poljoprivrednom kombinatu Zlatibor.

Gaje i maline i borovnice, drže ovce, kad je sezona beru i prodaju gljive, a nude i smeštaj za seoski turizam.

„Što se tiče krava, samo od toga ne bismo mogli (da živimo), ne bi bilo šanse“, dodaje Dragica.

I uzgajivači ovaca se žale da im se to ne isplati.

Zbog prošlogodišnje suše, i oni su pod velikim pritiskom jer je hrana za stoku bila lošeg kvaliteta, a domaće klanice nude niske cene za otkup jagnjadi.

Rosići jalove krave ostavljaju za klanje.

„To prodajemo prekupcima i klaničarima, a i to te sve ucenjuje.“

Nemoćni su, kaže, i kad vide da je rafove u prodavnicama preplavilo poljsko ili češko mleko.

„I ovi što kupuju, gledaju da bude što jeftinije.

„Ima dosta njih što gledaju da li je domaće, ali šta će kad nemaju pare“, kaže Rosić iz okoline Nove Varoši.

Prošle godine je, dodaje, situacija bila još teža.

Tad su bili „ispod nule“, jer je u maju 32 dinara bila cena koju dobiju za mleko, a kukuruz i ječam kojima se hrane krave bili su 45 dinara.

„Sad opet smanjuju cenu mleka.

„Ako ništa drugo, što ne pogledaju u prodavnice gde svakog dana nešto poskupljuje, pa sad da nam vraćaju cenu mleka – to nema nikakvog smisla“, kaže Rosić.

Lakši uvoz – teškoće za domaće proizvođače

Prethodnih dana, mlekare su počele da smanjuju cene mleka koje su podignute jesenas kada je došlo do nestašica.

Trenutno uvoze ogromne količine, što na tržištu obara cene domaćeg mleka.

„Cena stočne hrane ne pada, a otkupljivači smanjuju cene, država smanjuje subvencije i u takvoj situaciji propast ovog sektora je neizbežna“, rekao je član Radne grupe za pregovore sa nadležnim ministarstvom Dejan Trajković za agenciju Beta.

Lakši uvoz koji je država dozvolila uticala je i na svinjogojstvo.

Odlukom Vlade Srbije, od ove godine je ukinuta carina na uvoz tovnih prasadi do 50 kilograma.

Ukinut je i prelevman od 8,7 dinara po kilogramu za tov prasadi i tov goveda, čime bi trebalo da se pomogne unapređenju stočnog fonda u Srbiji, izjavila je ministarka poljoprivede Jelena Tanasković.

Prelevman je zaštitna taksa kojom se nadoknađuje razlika između niže cene uvezene robe i više cene domaćeg proizvoda.

„Ova mera je doneta kao mera pomoći našim poljoprivrednim proizvođačima sa idejom obnove stočnog fonda Srbije.

„Po procenama i analizama za prethodne dve godine, koje su radili republička statistika, Privredna komora Srbije, kao i Ministarstvo poljoprivrede, nama u ovom trenutku nedostaje oko milion prasadi da popunimo kapacitet farmi“, rekla je ministarka Tanasković.

Ukidanjem carina na uvoz će, prema ministarkinim podacima, država biti na gubitku od oko milijardu dinara, koliko je iz ova dva izvora prihodovano prošle godine.

Srbija najviše uvozi prasad iz Danske i Nemačke, a prošle godine uvezeno je više od 300.000 grla.

• Zašto u prodavnicama u Srbiji nema mleka
• Upoznajte „staromodnog“ francuskog farmera

I svinjari zabrinuti

Albert Varga, poljoprivrednik iz sela Doroslovo kod Sombora, drži svinje – ima 60 krmača i prasad u odgoju.

Najava ukidanja carina na uvoz svinjskog mesa nije ga obradovala.

„Uvozom nama opet skaču u stomak“, kaže on.

Smatra da bi pomoglo ako država domaćim proizvođačima da veće subvencije.

„Po ovim cenama smo u debelom minusu“, kaže Varga za BBC na srpskom.

Ovaj 47-godišnjak čitav život se bavi poljoprivredom.

To podrazumeva naporan rad, bar dva sata pre i popodne, hranjenje i nadgledanje.

Na to se dodaje vreme za pripremu hrane, đubrenje i čitav niz usputnih aktivnosti.

Svinje se u njegovoj porodici gaje generacijama, time su mu se bavili i otac i deda, ali možda će on biti poslednji.

„Ako bude duže ostalo ovako, onda ćemo izgleda da prekinemo“, kaže Varga.

Uvoz ne može mnogo da pomogne u rešavanju problema stočnog fonda, kaže profesor stočarstva.

„Vi gasite požar na tržištu, rešavate deficit i udovoljavate potrošačima, ali time pravite medveđu uslugu proizvođačima, koji nisu konkurentni.

„To nije dugoročno rešenje, osim ako nije doktrina države Srbije da se prebacimo na neto uvoz pored svih resursa i kapaciteta i prirodnih i društveno-ekonomskih koje Srbija ima da proizvodi domaće“, kaže Kučević, ističući da se stiče utisak da se ide ka tome.

Kada je jesenas Srbiju zadesila nestašica mleka u prodavnicama, koja je dovela do pojačanog uvoza, zvaničnici su saopštili da je za deset godina broj mlečnih krava u Srbiji smanjen za 55 hiljada, ali da procene govore da bi taj broj mogao da bude i veći.

Proizvođači mleka opet spremni da protestuju

Proizvođači mleka ponovo su u utorak najavili da će uputiti predloge ministarki poljoprivrede za pomoć države kako bi opstale farme.

Farmeri iz cele Srbije na sastanku u Bogatiću dogovorili su se da zatraže od države da što pre isplati dugove po osnovu premija i subvencija, ali su i podsetili da je ministarka obećala da će ti dugovi biti izmireni do kraja prošle godine.

„Imamo nekoliko predloga za pomoć države kako bi opstalo govedarstvo u Srbiji, daćemo rok od desetak dana da počne realizacija, a ako Ministarstvo poljoprivrede to odbije, organizovaćemo protest i, ako i dalje ne bude rezultata, početi ubrzano da gasimo farme“, rekao je član Radne grupe za pregovore sa nadležnim ministarstvom Dejan Trajković, koji je vlasnik farme u okolini Pančeva.

Dodao je da je predlog i da se dozvoli izvoz mleka i smanji enormni uvoz, uveze samo nedostajuća količina, a ne one koje obaraju cenu domaćeg mleka.

Trajković je rekao da je nadležnom ministarstvu predloženo i da utvrdi minimalnu cenu mleka ispod koje otkupljivači ne mogu da ga plate.

„U situaciji kada je proizvođačka cena, na primer 75 dinara, mlekara može ljudima koji nemaju mogućnosti da biraju mlekaru jer žive po selima, da ponudi 40 dinara.

„Pri tome, cene stočne hrane koje su povećane nisu se vratile na prethodni nivo“, rekao je Trajković.

Proizvođači mleka su, kako je rekao, predložili i da premija za mleko bude povećana sa 10 dinara po litru na 20 dinara.

Farmeri su, dodaje, prošle godine za dva kvartala dobili premiju od 15 dinara po litru, ali je sada smanjena na 10 dinara.

Premija od 10 dinara po litru se dobije ako domaćinstvo tri meseca predaje po tonu i po mleka, objašnjava Dragica Rosić.

Njihovih desetak krava mesečno proizvede dve tone mleka kad jedu suvo seno, a leti proizvodnja ide i do četiri tone.

Međutim, isplate premija su kasnile tokom prošle godine, dodaje.

„Od države se nadam samo da nam ne odmažu“, zaključuje ona.

Iz resornog ministarstva u novembru je saopšteno da će biti izdvojen dodatni novac za pomoć poljoprivrednicima.

Za direktna plaćanja koja se odnose na premiju za mleko, osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju i podsticaje u stočarstvu obezbeđeno je dodatnih 7,7 milijardi dinara, a za mere razvoja sela 2,87 milijardi dinara.

Ipak, Dragica Rosić kaže da pomoć države nije dovoljna.

„Oni znaju šta rade, ali samo kažu da poljoprivrednike pomažu, a ne znam kako.

„Sve što nam daju, uzmu nam pet puta više“, kaže ona, navodeći da sve manje ljudi uopšte hoće da kupi krave, jer to „nema perspektivu“.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od 1. decembra 2021. godine, u Srbiji je bilo 895.514 goveda, što je za tri odsto manje u odnosu na prethodnu godinu.

U odnosu na desetogodišnji prosek (2011-2020), ukupan broj goveda manji je za 5,1 odsto.

Prema podacima poljoprivrednika, u Srbiji je oko 180.000 krava za mužu, dok ih je pre šest, sedam godina bilo od 450.000 do 500.000.

Kako da strategije ne budu ‘spisak lepih želja’

Potrebna su sistemska i dugoročna rešenja, ističe Denis Kučević, profesor stočarstva.

„Važno je da se podigne konkurentnost proizvođača pogotovo malih i sitnih, gde je to bio porodični biznis, a ne biznis robne proizvodnje“, ističe.

Predlaže da prva mera države bude isplata svih zakasnelih dugovanja prema farmerima.

Ipak, dugoročno ni to ih neće dovesti da posluju u plusu, a ne „na nuli“.

„Nula je samo održavanje, a ta nula nas je dovela u ovo stanje, jer imamo mešana gazdinstva sa dopunskim biznisima, gde mi nismo uspeli da izađemo na zelenu granu.

„Ljudi su bili prepušteni sami sebi, a udruženja i stručne institucije nisu odreagovale na pravi način“, napominje on.

Veći novac, ocenjuje, ne može da reši problem velikog broja staračkih domaćinstava, kao i slabo obrazovanih farmera, od kojih nije moguće očekivati da s lakoćom usvoje pravila informatičkog osavremenjivanja, poput E agrara.

Platforma E agrar omogućuje poljoprivrednicima da, kad u poštama uzmu E identifikacioni broj, preko sajta mogu da se upišu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i elektronski podnesu zahteve za podsticaje.

Prosečni nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji star je 61 godinu i dve godine je stariji nego 2012, a tek svaki 14. je mlađi od 40 godina, podaci su Republičkog zavoda iz 2019, prenosi Ekapija.

„Ne možemo od baka i deka očekivati da naprave savremenu modernu proizvodnju 21. veka, to je nemoguće“, kaže Kučević.

On smatra da bi Radna grupa stručnjaka i udruženja mogla da da konkretne predloge i uputstva šta su sledeći koraci, jer su postojeće strategije „spisak lepih želja“, bez mehanizma kako to sprovesti.

„Sve to treba izanalizirati, možda zaposliti hiljadu poljoprivrednih inženjera da pomognu kućama i da vidimo kome šta namenski nedostaje.

„Siguran sam, posle 15 godina da će jedan deo proizvođača nažalost nestati i oni se nikada više neće vratiti u proizvodnju“, ističe profesor.

Gašenje stočarstva povlači i migracije ka gradovima, a direktno utiče i na seoski turizam koji zavisi od domaćih jela i proizvoda.

„Sad može da se napravi operativan plan u deset tačaka, oročen ljudima, oročen vremenski i nadzorom na tri do šest meseci šta je urađeno, da bismo u narednih dve godine uspeli da zaustavimo dalji pad, pa da u trećoj, četvrtoj razmišljamo o povećanju proizvodnje.

„Za to su neophodni struka i politička dobra volja i odluka da Srbija ima dobru nacionalnu hranu i hranu za izvoz“, napominje Kučević.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk