Srbija i vaterpolo: Kraj ere – Dejan Savić posle 10 godina otišao sa mesta selektora

U vaterpolu je kao igrač, a potom i selektor osvojio sve što može da se osvoji, a posle 10 godina, Dejan Savić je odlučio da ode sa mesta šefa stručnog štaba reprezentacije Srbije.

„Vaterpolo savez Srbije obaveštava javnost da Dejan Savić više nije savezni selektor reprezentacije Srbije.

„Posle više obavljenih razgovora, Savić je podneo neopozivu ostavku koja je prihvaćena“, piše u saopštenju krovne organizacije srpskog vaterpola.

• Pet razloga pada vaterpolo reprezentacije Srbije (i kako dalje)
• Od njih je sve počelo: Kako je na severu Vojvodine posejano zlatno seme jugoslovenskog vaterpola
• „Hoće li neko na vaterpolo – hoće“: Ko su neki novi klinci koji su osvojili svet

Odluka Savića nije očekivana, ali je usledila posle neuspeha srpske reprezentacije na letošnjem Evropskom prvenstvu kada je zastala već u osmini finala i potom se domogla tek devetog mesta, što je najlošiji rezultat na tom takmičenju u poslednjih skoro 40 godina.

U saopštenju Vaterpolo saveza Srbije nije obrazloženo zašto je 47-godišnji Savić odlučio da da ostavku.

Nije navedeno i ko bi mogao da ga zameni na mestu selektora.

Ko je Dejan Savić?

Kao igrač reprezentacije SR Jugoslavije, potom selekcije Srbije i Crne Gore i Srbije, osvojio je pregršt medalja na međunarodnim takmičenjima, među kojima srebro i dve bronzane medalje na olimpijskim igrama.

Osvajao je zlata na svetskim i evropskim prvenstvima.

Odigrao je 444 utakmice za nacionalni tim i postigao 405 golova i smatra se jednim od najboljih vaterpolo igrača bivše Jugoslavije.

I u klubovima u kojima je igrao – Partizan, španski Barselona, Barseloneta, italijanski Fiorentina i Pro Reko, ruski Sintez i potom Crvena zvezda – osvajao je mnoge trofeje.

Kao selektor srpske reprezentacije, koju je preuzeo 2012, osvojio je sve moguće turnire, a dva puta je vodio tim ka olimpijskim zlatima – u Brazilu 2016. i u Tokiju 2020.

Srbija je pod njegovim vođstvom bila svetski šampion u Kazanju 2015. i trostruki evropski šampion – Budimpešta 2014, Beograd 2016. i Barselona 2018.

Nacionalni tim reprezentacije Srbije preuzeo je pre 10 godina u danima previranja u Vaterpolo savezu.

Na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. Srbija je osvojila bronzanu medalju kada je selektor bio Dejan Udovičić, ali je on krajem oktobra iste godine smenjen posle zahteva igrača, kako su pisali mediji.

Nekoliko dana pre isteka 2012, Savić je imenovan za novog selektora.

„Čast, obaveza i odgovornost. Ne bojim se. Znam šta je srpski vaterpolo i kakve rezultate želi da ima. Očekujem podršku, radiću najbolje što mogu“, rekao je tada Savić.

Jedan od najboljih srpskih vaterpolista Andrija Prlainović je po imenovanju Savića rekao:

„Bio je veliki igrač i verujem da će biti isti takav selektor“.

Prvo veliko takmičenje, međutim, za Savića nije bilo uspešno.

Na Svetskom prvenstvu u Barseloni 2013. tek sedmo mesto, što se smatralo neuspehom.

Potom iz reprezentacije odlazi tadašnji kapiten Vanja Udovičić, koji je ušao u politiku.

Na Skupštini Vaterpolo saveza, Savić je dobio podršku, a Vanja Udovičić tada je dao izjavu koja je na neki način bila proročka:

„Ova reprezentacija će biti spremna da osvaja samo zlatne medalje“.

U godinama koje su usledile, reprezentacija Srbije počela je da niže uspehe. Najpre zlato na Evropskom prvenstvu u Budimpešti 2014, iste godine i osvojene Svetske lige i Svetski kup.

Savić je okosnicu ekipe pravio na Filipu Filipoviću, Prlainoviću, Dušku Pijetloviću, Slobodanu Nikiću, Živku Gociću, Milanu Aleksiću, Stefanu Mitroviću…

Svi oni su, uz još neke igrače, poput golmana Gojka Pijetlovića i Branislava Mitrovića, Dušana Mandića, pod Savićevim vođstvom osvajali skoro sva takmičenja u narednim godinama, a kruna generacije su bile Olimpijske igre 2016. godine.

Zlato koje su čekale generacije, među kojima i Savićeva u kojoj je bilo pregršt velikana vaterpola, poput Vladimira Vujasinovića, Danila Ikodinovića, Aleksandra Šapića.

Iako je olimpijski turnir u Rio de Žaneiru bio turbulentan po Srbiju, bila je čak na ivici ponora, uspela je da stigne do finala u kojem je savladala Hrvatsku 11:7.

„Ova ekipa je retko ponovljiva celina… Što kaže Dača Ikodinović, možda naša generacija nije ni zaslužila da osvoji olimpijsko zlato. Ova jeste“, rekao je Savić, koji će ostati upamćen po tome što je uvek igrače stavljao ispred sebe i saradnika.

Kao i po tome što je posle svih medalja i osvojenih turnira, uspeo da odoli da ne skoči u bazen, što je jedan od načina slavlja svih vaterpolo timova – da svi, pa i treneri, uskoče u vodu.

Posle odbranjenog zlata na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020, od nacionalnog tima oprostila se gotovo cela generacija srpskih vaterpolista – Filipović, Prlainović, Stefan Mitrović, Milan Aleksić, braća Pijetlović.

Po dolasku na beogradski aerodrom, složno su zapevali pesmu: „A sad adio“.

Savić je tada pustio suzu.

Smena generacija

Upravo je smena generacija donela i neuspehe na potonjim takmičenjima, a veliko razočaranje je bilo Evropsko prvenstvo 2022.

„Hvala bogu da je ova agonija završena. Sada treba da vidimo šta i kako dalje u budućnosti“, izjavio je Savić posle neuspeha na Evropskom prvenstvu.

Igračima koje je vodio u reprezentaciji bio je sve – i trener i prijatelj, mnogi kažu i otac i majka.

Koliko mu je bilo stalo do njih pokazuje i primer kada je na dodelu jednog priznanja došao u majici na kojoj je bila odštampana fotografija igrača i ispisano velikim slovima:

„Hvala vam“.

„Pre svega sam im trener. U odlučujućim momentima to je bitna stavka koja mora da se zna. Ali, u ‘stanju mirovanja’ mogu da budem najbolji prijatelj, ali, ne daj bože, i najgori neprijatelj.

„Imali smo i te situacije, ali to je sastavni deo svakog posla. Ne može uvek da bude prava linija, mora da dođe do uspona i padova, pa ako ništa drugo i da veštački bude izvedeno da dođe do padova“, rekao je Savić u intervjuu za portal MONDO 2017. godine.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]