BBC News

Srbija, Rusija i energenti: „Cena gasa ostaje 270 dolara u narednih šest meseci – uštedeli smo jedan stadion”

Vučić, Putin

Instagram/Aleksandar Vučić/Fonet
Putin i Vučić u Sočiju

Cena ruskog gasa u narednih šest meseci ostaje nepromenjena i iznosiće 270 dolara za 1.000 metara kubnih, dok će se isporuke povećati, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom u Sočiju, a prenosi RTS.

„Ovo je za nas spas.

„Nećemo imati problema ni sa strujom ni sa gasom ni sa grejanjem, kao ni sa ukupnim snabdevanjem”, rekao je Vučić posle razgovora u rezidenciji ruskog predsednika na obali Crnog mora. .

Dodao je da će Srbija i posle isteka dogovorenih šest meseci plaćati „izuzetnu cenu” gasa.

Nije precizirao šta to znači.

„Dobili smo neverovatnu cenu, uštedeli smo 300 miliona evra, jedan nacionalni stadion”, naveo je vidno raspoloženi Vučić.

Iz Kremlja za sada nema potvrde ove informacije.

Prethodno je Putin rekao da je je Vučiću preneo da veruje da će dve države postići dogovor o isporuci prirodnog gasa.

„Mislim da ćemo se dogovoriti, poverićemo privrednim subjektima da odgovarajući rad dovedu do kraja.

„Naći ćemo takvo rešenje, koje će biti prihvatljivo za naše srpske partnere”, kazao je Putin, a prenela je ruska agencija RIA Novosti.

Uoči odlaska u Rusiju, Vučić je rekao je da će Putina zamoliti da cena gasa za Srbiju ne bude previsoka, odnosno ne trenutna od oko 1.000 dolara po kubnom metru.

Rusija je jedan od najvećih svetskih izvoznika dragocenog energenta čija je cena nedavno skočila za 17 odsto u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji.

Srbija trenutno plaća 270 dolara za 1.000 metara kubnih, što je jedna od najnižih cena gasa u Evropi.

Važeći ugovor Rusije i Srbije ističe krajem ove godine.

Moskva je u oktobru predložila Srbiji da cena od 1. januara bude 790 dolara, a to je tri puta više.

Isti predlog dobila je i bivša sovjetska republika Moldavija, gde je prošlog meseca proglašeno vanredno stanje zbog nestašice gasa pošto je Rusija smanjila isporuke.

Evropska unija je to protumačila kao pritisak usmeren na proevropsku politiku koju vodi predsednica Maja Sandu.

„Ako dobijemo cenu od 500 dolara koja je dobra, imajte u vidu da je to 600 miliona evra direktnog gubitka godišnje za našu zemlju, i zato je cena gasa od presudnog značaja”, rekao je predsednik Vučić na konferenciji za medije uoči posete Sočiju.

„Imam tremu zato što imam veliku odgovornost prema građanima i moliću predsednika Putina da nam izađe u susret.

„Ne znam da li bih ja nekome izašao u susret da mi traži ono što ću ja tražiti od ruskog predsednika”, dodao je.

Vučić je rekao i da će se moguće poskupljenje gasa odraziti na poskupljenje struje, operativne troškove kompanija i negativno uticati na privlačenje novih investicija.

Posle razgovora u Sočiju, Putin je naveo da se, uprkos pandemiji korona virusa, robno-trgovinska razmena sa Srbijom uvećala za više od 10 odsto.

„Srbija i Rusija ostvaruju pozitivnu saradnju na na vojnom planu i u borbi protiv korona virusa”, rekao je ruski predsednik.

Predsednik Srbije je rekao da veruje da su odnosi Srbije i Rusije na najvišem nivou u istoriji i dodao da je da se zvanični Beograd nada novim sporazumima.

„Da, naša vojno-tehnička saradnja je na najvišem nivou. Zahvalni smo vam na lepim poklonima koje smo dobili.

„Mislim da ćemo imati nove sporazume u raznim sferama”, poručio je Vučić.

Preneo je i da pozvao Putina da poseti Srbiju, a da je ruski predsednik odgovorio potvrdno.

„Očekujte da to bude između maja i septembra naredne godine”, rekao je Vučić.

Šta će biti sa cenom gasa?

trubы dlя "Severnogo potoka" v portu

Getty Images

Rusija i Srbija će postići kompromis, uvereni su stručnjaci iz Rusije i Srbije sa kojima je BBC na srpskom razgovarao.

Kompanija Gasprom, najveći proizvođač prirodnog gasa u Rusiji, nema fiksnu cenu gasa za svoje kupce, podseća direktor ruskog državnog Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov.

„Gasprom ponekad daje popuste kupcima na čijem tržištu direktno posluje”, kaže Pravosudov za BBC na srpskom.

Pravosudov smatra da bi Srbija mogla da dobije „dodatni popust na gas” ako bi Gaspromu prodala paket akcija Srbijagasa.

„Tako bi Gasprom dobio još jedan način da zarađuje”, navodi stručnjak.

Srbijagas je državna gasna kompanija u stoprocentnom vlasništvu Srbije, nastala 2005. godine u procesu restrukturiranja Naftne industrije Srbije (NIS).

Nakon restrukturiranja, ruska kompanija Gasprom je 2009. postala većinski vlasnik NIS-a tako što je kupila 51 odsto akcija, a na osnovu energetskog sporazuma između Srbije i Rusije koji je potpisan godinu dana ranije.

„Mislim da bi mogli da se dogovore o ceni od oko 500 dolara za 1.000 metara kubnih”, zaključuje Pravosudov.

U Moskvi može biti postignut samo „okviran dogovor”, smatra Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije.

„Definitivni dogovor oko cene i količina gasa moraju da postignu Srbijagas, kao kupac i Gasprom kao prodavac”, dodaje.


Kako je Rusija došla do ponude za cenu gasa?

Cena gasa zavisi od dva parametra – cene nafte na svetskoj berzi i naftne formule, objašnjava Sergej Pravosudov.

Naftna formula računa se na osnovu „vrednosti nafte na roterdamskoj berzi i mazuta na svetskom tržištu na određeni dan”, pojašnjava Vuletić.

„Kada se to preračuna, formira se cena koja može da stupi na snagu tek kroz devet meseci”, dodaje.

Kako objašnjava Pravosudov, „Rusija je ponudila cenu po računici 70 odsto od tržišne cene i 30 odsto naftne formule i to je 790 dolara”, kaže stručnjak.

Srbija je tražila obrnutu računicu – da 30 odsto ide na berzansku cenu, a 70 odsto na naftnu formulu, objašnjavao je prethodno predsednik Vučić u gostovanju na TV Prva.

Kako je rekao, tada bi cena bila 510 dolara za 1.000 kubnih metara.


Srbiji treba više gasa

Osim o ceni, u Sočiju će se razgovarati i o količinama gasa koje Rusija isporučuje Srbiji, rekao je Vučić najavljujući odlazak u Rusiju.

Kako je najavio, tražiće uvoz tri milijarde kubnih metara gasa godišnje i sklapanje ugovora na deset godina.

„Imamo ugovor do Nove godine, ali nam i sada treba intervencija da obezbedimo dovoljne količine. Trošimo rezerve iz Banatskog dvora, treba nam proširenje”, kazao je u intervjuu Televiziji Hepi.

Vučić, Putin

Instagram/Aleksandar Vučić/Fonet

Srbija troši sve više i više gasa.

„Ako smo nekada trošili 1.1 milijardu kubnih metara gasa, sada koristimo 2.7 milijardi”, rekao je Vučić.

123

BBC

Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas smatra da je povećanje obima isporuka „apsolutno potrebno”.

Kako podseća, Srbija je pre raspada Jugoslavije trošila „50 odsto više gasa nego danas”.

„Devedesetih su se zatvorile mnoge firme koje su koristile gas, a sada se Srbija razvija, pa su potrebne nove količine.”

Dodaje da Elektroprivreda Srbije ima planove da pojedina postrojenja na ugalj zatvori, a da ih nadomesti gasnim postrojenjima.

„Potrebne su veće isporuke da bi se to realizovalo”, navodi Vuletić.


Da li se u Srbiji oseća energetska kriza?

Cene gasa su se usled nestašice vinule u nebesa, ali Srbiju u ovom trenutku to ne dotiče zato što je, ugovorom sa Rusijom, snabdevanje gasom po niskoj ceni zagarantovano do kraja godine, a BBC na srpskom je već pisao o tome.

„Kriza u Evropi se neće odraziti na nas. Mi imamo dobre ugovore i puno podzemno skladište ovog energenta”, rekao je tada Vojislav Vuletić.

Domaćinstva u Srbiji za sada neće osetiti poskupljenje struje, mada će se ono preliti na džep pojedinih privrednika kojima će račun porasti između 120 i 150 odsto.


Šta se dešava sa cenama gasa u Evropi?

123

BBC

Cene gasa rastu usled zastoja u izgradnji gasovoda Severni tok 2, o čemu je BBC već pisao.

Veleprodajne cene gasa u Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji porasle su za 17 odsto, pošto je nemački energetski regulator poništio odobrenje za pokretanje kontroverznog gasovoda Severni tok 2, koji treba da poveže gasom delove Rusije i Nemačke.

Gasovod je završen u septembru, ali se u procesu dosta kasnilo, a kritičari strahuju da će gasovod povećati energetsku zavisnost Evrope od Rusije.

Prolazeći ispod Baltičkog mora, Severni tok 2 će udvostručiti moskovski izvoz gasa u Nemačku, ali će takođe zaobići Ukrajinu, koja godinama zarađuje od tranzitnih naknada zbog gasovoda koji prolaze njenom teritorijom od Rusije do Evrope.

Ukrajina se protivi Severnom toku 2, koji je predsednik Vladimir Zelenski opisao kao „opasno geopolitičko oružje”, a nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je nedavno da bi Rusiji mogle biti uvedene dodatne sankcije ako koristi gasovod protiv Ukrajine.

Iz nemačkog regulatora kažu da bi „bilo moguće da operator gasovoda Severni tok 2 dobije dozvole samo ako je pravno organizovan u skladu sa nemačkim zakonom”.

Odluka će verovatno odložiti projekat na nekoliko meseci, a čak i kada dobije nemačko odobrenje biće potrebno zeleno svetlo Evropske komisije.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend