BBC News

Svemirska istraživanja: Kako su Ujedinjeni Arapski Emirati napravili letelicu za Mars iz prvog pokušaja

Mars

UAESA

Nekoliko meseci posle izbijanja pandemije koja je paralisala svet, 19. jula 2020, u nebo je ispaljena raketa sa japanskog kosmodroma na južnom ostrvu Tanegašima.

Ona je nosila malu svemirsku letelicu, nešto širu od dva metra i tešku kao automobil Ford fokus.

U njoj se nalazilo mnoštvo kamera i spektrometara ključnih za predstojeću misiju, zahvaljujući kojoj će se letelica otisnuti više od 493 miliona kilometara od Zemlje.

Postavljena na vrhu njenog zlatnog trupa nalazila se velika crna radio antena, koja odašilje podatke širom beskrajnog, hladnog ambisa svemira kontrolorima koji sede za njihovim monitorima.

Svemirski brod se zove Nada.

Nije bio američki niti ruski ni iz Evropske unije.

Nada je bila prva svemirska letelica iz Svemirske agencije Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAESA) koja će putovati dalje od Zemljine orbite.

Ukoliko misija uspe, to će biti prva svemirska letelica iz neke arapske zemlje koja je stigla do Marsa, a Ujedinjeni Arapski Emirati bi postali tek peta zemlja na svetu koja je uspešno poslala svemirski brod u Marsovu orbitu.

Dok su se Ujedinjeni Arapski Emirati spremali da obeleže pedesetogodišnjicu postojanja, državna svemirska agencija uložila je njihovu reputaciju na slanje svemirskog broda u orbitu oko Marsa iz prvog pokušaja, kako bi dobili detalje o do sada neviđenim vremenskim prilikama na Marsu.

Samo šest godina pre tog lansiranja, svemirska agencija Ujedinjenih Arapskih Emirata nije čak ni postojala.

„Nada" je ušla u Marsovu orbitu tek nakon putovanja od skoro pola milijardi kilometara

UAESA
„Nada“ je ušla u Marsovu orbitu tek nakon putovanja od skoro pola milijardi kilometara

Svemirski centar Muhamed Bin Rašid (MBRSC) nalazi se na drugom kraju međunarodnog aerodroma u Dubaiju, na oko pola sata vožnje istočno od Burdž Kalife.

Po standardima svemirskih centara, relativno je kompaktan. Verovatno biste mogli da ga izgubite na parkingu Nasinog ogromnog svemirskog centra Džonson u Hjustonu.

Kancelarije, radionice i „čiste sobe“ koje čine jezgro UAESA i dalje su stare manje od decenije.

Ovde je obavljen najveći deo rada na navođenju Marsovske misije Emirata do Crvene planete.

Kada sam posetio UAESA, u februaru 2022, prošlo je godinu dana otkako je Nada stigla do kraja skoro 500 miliona kilometara dugog putovanja od Zemlje i spremala se da uđe u orbitu oko Marsa.

Stići toliko daleko bilo je veliko dostignuće, naročito za svemirsku agenciju sa toliko malo iskustva.

Ujedinjeni Arapski Emirati su postali tek peta zemlja – posle SAD, Rusije, Kine i Indije – koja je stigla do Marsa, i tek druga svemirska agencija koja je u tome uspela iz prvog pokušaja (posle Indije).

Ona je jedna od najambicioznijih novih pridošlica svemirske industrije. Osnovana je tek 2014. godine.

Šestogodišnji pokušaj da se oformi pan-arapski svemirski program, zasnovan na Evropskoj svemirskoj agenciji, nije urodio plodom.

To je navelo Ujedinjene Arapske Emirate da razviju vlastitu svemirsku agenciju i to bi moglo da objasni njen brzi napredak od tada.

Ujedinjeni Arapski Emirati su lansirali sedam satelita pre nego što je nastala sama svemirska agencija, a njih su izradile strane kompanije kao što je evropska EADS, Boing iz SAD-a i južnokorejska Inicijativa Satrek.

Tek je 2018. ova zemlja uspela da napravi vlastiti satelit, KalifaSat.

Napravio ga je tim inženjera iz Emirata u Južnoj Koreji u pogonima Inicijative Satrek.

KalifaSat je lansiran 2018. i poslat u orbitu na raketi Proton sa kazahstanskog kosmodroma Bajkonur.

Njegove slike Zemlje u visokoj rezoluciji načinjene nekih 613 kilometara iznad Zemlje mogu da se koriste za sve, od urbanog planiranja do saniranja katastrofa.

Ali satelit je imao i druge svrhe, a to je da pokrene izgradnju svemirske industrije u Emiratima od nule.

Kontrola svemirske misije UAESA bila je jedno od jezgra operacije

Getty Images
Kontrola svemirske misije UAESA bila je jedno od jezgra operacije

U februaru 2022, Omran Šaraf je bio vođa emiratske Misije na Mars.

Šaraf (38) kaže da je nadahnuće za misiju bio „model trostrukog heliksa, u kom imate privatni sektor, vladu i akademike, kako bi došlo do preklapanja, a ne da svaki sektor radi kao zaseban silos“.

Zahvaljujući ovome su se Ujedinjeni Arapski Emirati kandidovali za jednu od vodećih svemirskih agencija u 21. veku.

U Hladnom ratu, takve ambicije bi se smatrale preteranim.

Ali istraživanje svemira u 2020-im je jedna potpuno drugačija zverka.

Mnogo više igrača je ušlo u svemirsku trku kojom je ranije dominiralo geopolitičko rivalstvo SAD i Sovjetskog Saveza.

U njoj su sada i kompanije kao što su američki Spejs Iks i mlade agencije iz relativno malih zemalja kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati.

U prethodnim decenijama, svemirski programi koji su uspešno slali satelite u orbitu preusmerili su pažnju ka našem najbližem susedu, Mesecu.

Ali ne i Ujedinjeni Arapski Emirati.

„UAE nisu imali vremena da čekaju i morali su da pospeše i ubrzaju izgradnju njihovih kapaciteta. Zato su se, da bi to postigli, okrenuli Marsu“, kaže Šaraf.


Zapanjujući trenutak kada je rover Istrajnost sleteo na Mars:

NASA objavila snimak – trenutak kada je rover Istrajnost sleteo na Mars
The British Broadcasting Corporation

Rok za misiju da stigne u Marsovu orbitu bio je pre nego što država proslavi njen zlatni jubilej u oktobru, 2021. godine.

Potencijal ove svemirske industrije u povoju možda je potpomognut zastojem avionskog sektora u Zalivskim zemljama tokom pandemije korona virusa.

Dubai i Abu Dabi su bili žarišta presedanja prilikom dugih letova, a u potpunosti su bili prazni dok je na snazi bila zabrana letova.

Avionski sektor je 2018. bio zaslužan za skoro četvrtinu BDP-a zemlje i očekivalo se da dostigne skoro polovinu do 2030. godine pre nego što se desila pandemija.

Zemlja je sada morala da traži neke druge načine da održi privredni rast.

Misija na Mesec Emirata nije značila samo podizanje zastave zemlje na svetskoj sceni.

U srži ovog pokušaja nalazila se želja da se dođe do do sada najpotpunije slike o Marsovim vremenskim ciklusima.

Svemirska letelica bi proučavala Mars pomoću tri instrumenta.

Prvi bi bila jedinica za snimanje u visokoj rezoluciji koja može da meri vodu, led, prašinu i aerosole u atmosferi planete.

Infracrveni spektrometar bi pratio odsjaj sa površine planete i iz atmosfere, mereći površinsku temperaturu i količinu prašine u atmosferi.

Nadin ultraljubičasti spektrometar, za to vreme, merio bi atmosferu čitave planete i proučavao njen nivo vodonika i kiseonika, gradivnog materijala za vodu koja je ključ života.

Iako je više od 30 svemirskih letelica posetilo Crvenu planetu, većina je uhvatila samo delić vremenskih prilika na našem susedu.

Nada je želela da uradi nešto mnogo ambicioznije tako što će izučiti čitavu orbitu, što bi joj omogućilo da stekne širu sliku o klimi Marsa, kao i da je prati tokom jasno razgraničenih godišnjih doba.

Svemirska letelica je bila prva koju su Ujedinjeni Arapski Emirati lansirali dalje od Zemljine orbite

UAESA
Svemirska letelica je bila prva koju su Ujedinjeni Arapski Emirati lansirali dalje od Zemljine orbite

Sara Al Amiri (35) je bila prva državna ministarka za naprednu nauku u vreme kad sam prvi put posetio Dubai u februaru.

U međuvremenu je postala ministarka zemlje za javno obrazovanje i buduće tehnologije.

Ona je opsednuta svemirom otkad je bila dete, ali pošto je svemirska industrija Emirata bila malo verovatna mogućnost u to vreme, studirala je kompjuterski inženjering.

U vreme kad je diplomirala, sa 22 godine, počinjalo je da se formira ono što će postati svemirska agencija UAE.

Al Amiri je ipak radila kao softverska inženjerka na dva najranija satelitska projekta ove zemlje, DubaiSat-1 i 2.

U vreme kad je UAESA isticala prednosti predstojeće misije „Nada“, Al Amiri je bila istovremeno glavna naučnica na ovom projektu kao i ministarka zemlje za napredne nauke.

Hrabri pristup UAE nije mogao da sakrije činjenicu da je ostvarivanje uspešne svemirske misije na Mars ogromna kocka zato što je najmanje polovina od 50 misija pokušanih od 1960. bila neuspešna.

Ranih sedamdesetih, mahnita trka između SSSR i SAD da spuste prve svemirske letelice na Mars dovela je do velikog broja neuspešnih misija.

Skorašnji pokušaji bili su uspešniji, ali Mars ostaje problematična destinacija.

„Bili smo svesni izazova, bili smo svesni rizika dok smo započinjali sve ovo, bili smo svesni da su šanse za uspeh 50 odsto, samo na osnovu istorijskih podataka.

„Ali smo isto tako bili svesni količine prilika koje će nastati nakon ove misije, a koje su daleko nadmašivale svaku bojazan koju smo lično gajili prema ostvarivanju ove misije“, kaže Al Amiri.

Dodaje da je to za njih bila ogromna prilika i da su bili zahvalni što su mogli da budu deo toga.

„Bio je ovo veoma važan program za svemirski sektor u UAE i za nauku i tehnologiju uopšte u ovoj zemlji.

„Svaka osoba je znala da ako ne uspe u ostvarivanju jednog malog zadatka, to bi moglo da ugrozi čitav program“, navodi ona.

Kaže da je to osećaj odgovornosti koji je nosio svaki pojedinac.

„I morali smo da imamo tim koji ima unutrašnju motivaciju za uspeh ove misije.

„Tim koji zna da se tu ne radi samo o slanju misije na Mars da bi se došlo do fantastičnih naučnih podataka, već i o transformisanju kulture koja menja čitavu zemlju, stvara svetionik nade“, ističe Al Amiri.

Uprkos njihovoj motivaciji, umeću i odlučnosti, tim se suočio sa ogromnom preprekom.

„Nada“ je trebalo da bude lansirana 2020, u trenutku kad je pandemija korona virusa počela da zahvata čitavu planetu.

Prometni vazdušni saobraćaj iznad Dubaija i zagušene vode Persijskog zaliva čine svemirska lansiranja iz UAE nemogućim.

Letelica je morala da se lansira iz Japana.

Ali nadolazeća pandemija je izazvala nalet panike u poslednjem trenutku.

Ujedinjeni Arapski Emirati morali su da pregovaraju sa japanskom vladom da ostavi njihov vazdušni prostor otvoren dovoljno dugo da se Nada prebaci iz UAE.

Istovremeno, Šaraf je morao da sačini tri različita tima.

Jedan koji će pripremiti svemirski brod za putovanje, jedan koji će da putuje sa njim u Tokio (a potom bude u karantinu) i jedan koji će da otputuje unapred, završi sa karantinom i bude spreman da prihvati svemirsku letelicu.

Jedini problem? Svemirska agencija Ujedinjenih Arapskih Emirata nije imala dovoljno ljudi, tako da su neki morali da dolete iz Laboratorije za atmosfersku i svemirsku fiziku iz SAD-a da bi popunili sva mesta u timovima.

Neki od njih su proveli nedelje među posadom za lansiranja na Tanegašimi.

Nada je morala da se prebaci iz Dubaija u ogromnom sovjetskom teretnom avionu Antonov, nošena u prevelikom kontejneru koji je služio kao „čista soba“.

Po sletanju, prebačena je iz Tokija u južnu luku i stigla do mesta lansiranja baržom – niskotehnološkim rešenjem za jednog krajnje visokotehnološkog putnika.

Nada je napravljena uz pomoć partnera Svemirske agencije Ujedinjenih Arapskih Emirata iz SAD i Južne Koreje

UAESA
Nada je napravljena uz pomoć partnera Svemirske agencije Ujedinjenih Arapskih Emirata iz SAD i Južne Koreje

Rad na tome da se svemirska letelica lansira na vreme se nastavio, mada su mnogi iz tima Nade morali da rade izndomova dok su Ujedinjeni Arapski Emirati ulazili u karantin.

Pitam da li je Al Amiri ponekad želela još 18 meseci vremena, uprkos roku za lansiranje koji se približavao.

„Da“, kaže ona, ali dodaje da su se prilagodili radu u uslovima pandemije „vrlo brzo“.

Od samog početka, tim je donosio odluke o tome koje će testove vršiti u uslovima zabrane kretanja, a koje moraju da pomere.

Članovi tima su se dobrovoljno prijavljivali da putuju u Japan, čak i u uslovima karantina.

„Moje zaduženje je bila prilično intenzivna komunikacija sa vladom Emirata po raznim pitanjima, zato što je postojala zabrana letenja, pa smo morali stalno da razgovaramo sa ambasadorom iz Japana i sa našim ambasadorom u Japanu.

„Na vrhuncu pandemije, razgovarate sa istim onim ljudima koji pokušavaju da razumeju šta se dešava sa zdravstvenim sistemom“, kaže Al Amiri.

Dodaje da je imala mnogo razumevanja za pojedince sa kojima je razgovarala i njihovu glavobolju zbog svega onoga kroz šta su prolazili poslednjih meseci.

„Ali ljudi su bili krajnje spremni na saradnju i pružali su veliku pomoć da bi došlo do ostvarivanja ove misije.

„Ni u jednom trenutku nismo morali da kažemo: ‘U redu, naš rezervni plan je sada da odložimo lansiranje, ali na dve godine.’ Stvarno mi je drago da se to nikad nije ni pomenulo“, navodi ona.


Upoznajte Draganu Perković-Martin, naučnicu iz Srbije koja je radila na roveru Istrajnost:

NASA, Mars i Istrajnost: Upoznajte Draganu Perković-Martin
The British Broadcasting Corporation

Rok za stizanje do Marsa u vreme kad će Ujedinjeni Arapski Emirati slaviti pedesetogodišnjicu došao je sa dodatnom preprekom.

Ne možete da lansirate misiju na Mars baš kad god vam padne na pamet.

Američki svemirski inženjer Bret Lendin, koji je radio na emiratskoj misiji na Mars sa timom u SAD, ističe koliko nemilosrdan prozor za lansiranje ume da bude.

„Možete da letite na Mars samo na svake dve godine.

„Tako planirate konkretnu mogućnost za lansiranje, a uračunati odlaganje od dve godine samo zbog šanse da imamo globalnu pandemiju? To nam nije bilo na radaru.

„Pitali smo tim: ‘Momci, da li ste voljni da putujete i provedete vreme u karantinu u Japanu, dve nedelje, gde ćete praktično biti zatvoreni u jednoj sobi?’

„I nisam oskudevao u dobrovoljcima koji su govorili: ‘Oh, da, idem. Želim da vidim to lansiranje.'“, kaže on.

Dodaje da je tim iz Emirata bio isti takav.

„Imali smo potpunu podršku. Bilo je prepreka, ali nije bilo šanse da dozvolimo da nas to spreči“, navodi Lendin.

Al Amiri se pridružila timu koji se bavio poslednjim pripremama pred lansiranje Nade u Japanu, u izolovanoj svemirskoj luci 43 kilometra južno od ostrva Kjušu.

Lansiranje u julu 2020. je proteklo po planu i Nada je otpočela sedmomesečno putovanje do Marsa.

Tim MBRCS je počeo da odbrojava do trenutka kada će Nadu uvesti u Marsovu orbitu.

Burdž Kalifa je bila osvetljena crvenim bojama dok se približavalo vreme da Misija na Mars Ujedinjenih Arapskih Emirata uđe u orbitu

Getty Images
Burdž Kalifa je bila osvetljena crvenim bojama dok se približavalo vreme da Misija na Mars Ujedinjenih Arapskih Emirata uđe u orbitu

U februaru 2021, Nada je počela da se približava Marsu.

Na Zemlji, vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata pretvorila je događaj u fizički distancirani spektakl, sa masama koje su se okupile ispred Burdž Kalife, osvetljene marsovskim crvenim za obeležavanje tog povoda.

Tempirano je bilo za 19:30 po lokalnom vremenu.

Putujući brzinom od 120.000 kilometara na sat u odnosu na Sunce, Nada je počela 27-minutni manevar kočenja kako bi joj se smanjila brzina.

Da to nije uspelo, svemirska letelica bi bila izbačena u duboki svemir.

Član tima za odnose sa javnošću koji je radio na misiji na Mars kaže mi da je manevar morao da počne više od 2.300 kilometara pre namenjenog periapsisa, nekih 1.060 kilometara iznad Marsa, u tački u kojoj je orbita bila najbliža Marsovoj gravitacionoj sili.

Manevar je imao toleranciju od plus-minus 300 kilometara, i to nakon putovanja od skoro pola milijarde kilometara.

A nakon svega toga, svemirska letelica je mogla da odašilje signal svega nekoliko minuta pre nego što je zašla za drugu stranu Marsa i nije mogla da komunicira 15 minuta.

Za to vreme, Mekneb kaže da je to bila „Šredingerova svemirska letelica“ – podvig istovremeno uspešan i neuspešan sve dok kontrola misije ne uspe da potvrdi da je Nada uspešno ušla u orbitu.

I dok je masa u Dubaiju iščekivala potvrdu da je misija uspela, Al Amiri je na bini razgovarala sa novinarima, ispred ekrana na kom su se prikazivala nabrana čela i užurbana aktivnost iz kontrole misije u svemirskom centru.

Ona je znala šta može da očekuje tokom ovog neizvesnog perioda.

Normalan proces, koji je ranije isproban i uvežban, bio je da direktor projekta Šaraf, koji je bio glavni u MBRSC-u, proveri da li je sve u redu sa različitim timovima.

Među njima je bio njegov tim iz Dubaija, rezervni tim, njegovi partneri u Laspu u SAD, kao i timovi inženjera, napajanja i navigacije.

Ali u prenosu uživo, Al Amiri je primetila da Šaraf vrši neke dodatne provere.

„Proveravao je podatke kod dva pojedinca, jednog koji ima podatke o propulziji i jednog koji prati podsistem sa snagu“, navodi ona.

Kaže da nije bilo uobičajeno da on to proverava.

„Sve se dešavalo uživo na bini. Šta nije bilo kako treba? To nije bilo ono što smo se dogovorili.

„I tako sam u sebi počela da se pitam: ‘Šta se, kog vraga, dešava? Šta se desilo? To nije prema scenariju!'“, kaže Al Amiri.

Usledila je neprijatna tišina.

„Rekli sam sebi: ‘Samo dvaput proverava rezultate. Normalno je da proverava telemetriju koja stiže iz svemirske letelice da bi bio siguran da je sve stvarno u redu'“‘, priseća se ona.

Ali duboko u sebi, Al Amiri je u tom trenutku počela da oseća strah.

„Samo zato što sam videla to što je bilo van protokola, ta dva koraka koja je napravio pre dolaska.

„A onda je duboko uzdahnuo pre objave, kritikovala sam ga mnogo zbog toga.

„On je rekao: ‘Nije bilo namerno, nisam nameravao da izazivam neizvesnost.’

„Ali nakon što je to uradio i znajući da nije postupao po protokolu i da stoji tamo i uzdiše, pomislila sam, zašto biste uzdahnuli tako kad morate nešto da saopštite?“, navodi Al Amiri.

Al Amirin asistent je imao kovertu sa govorom napisanim za slučaj da emisija bude neuspešna.

Sara Al Amiri je bila glavna naučnica u misiji, a sada je ministarka u vladi Emirata

Getty Images
Sara Al Amiri je bila glavna naučnica u misiji, a sada je ministarka u vladi Emirata

Signalu koji je svemirska letelica emitovala potvrđujući da je dovršila orbitu trebalo je 11 minuta da stigne preko 190 miliona kilometara između Zemlje i Marsa.

Ali jeste uspela, Nada je ušla u orbitu oko Marsa.

Govor o neuspehu nikad nije pročitan. Al Amiri je kasnije bacila neotvorenu kovertu u smeće.

Uspeh misije obelodanjen je širom sveta, ali za Al Amiri najbolje je tek dolazilo.

„Trenutak najvećeg ponosa za mene bio je kad sam videla prvi neobrađeni snimak sa Marsa.

„Taj neobrađeni snimak bio je iznad svih očekivanja, čak i uz izazove koje smo imali sa kamerom u letelici. Bio je fantastičan.

„Mogla bih da vam opisujem taj snimak satima. Mislim da sam dotrčala do nekoga i rekla: ‘Pogledaj samo kako je lep.’ A snimak je delovao pomalo zelenkasto. I taj neko je rekao: ‘Šta je ovo?’ A ja sam mu rekla: ‘Ne, ne shvataš. Ne dobijaju se ovako neobrađeni snimci nikad“, kaže ona.

Nacionalni ponos i otvaranje novih oblasti u ekonomiji zemlje takođe su bili važni, kaže Šaraf.

„Ovde se radi i o otvaranju sektora naprednih naučnih tehnologija i ekosistema u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

„O tome da imate ministarstvo za naprednu nauku, da imate tu određenu oblast“, kaže on, dodajući da je zamajac stigao sa samog vrha zemlje iz vlade, od Šeik Hamdana, prestolonaslednika zemlje i sina vladara Šeika Muhameda Al Maktuma.

„Pomenuo mi je to u mnogo navrata.

„Rekao je: ‘Želim da ova misija pripremi lidere koje posle možemo da postavljamo u razne sektore.’

„Suština je u pravom mentalnom sklopu, kontrolisanom riziku ili pametnijem pristupu stvarima kad već treba da se rizikuje“, kaže Šaraf.

Šaraf je najbolji primer za to, nekoliko meseci posle moje posete, imenovan je za zamenika ministra u vladi.


Sva (bez)uspešna sletanja na Mars:

Kinezi i Amerikanci će 2021. pokušati da stignu na Mars.
The British Broadcasting Corporation

Misija Nada je izvor ponosa za ovu mladu zemlju, ali nacionalni ponos ne nosi veliku težinu u globalnoj naučnoj zajednici.

Ono što će učvrstiti nasleđe misije u narednim decenijama je nauka.

Mars ima malo više od 10 odsto Zemljine mase i 50 odsto je dalje od Sunca, ali atmosfere na dve planete dele neke osnovne sličnosti.

Kao i Zemlja, i Mars ima polarne kape.

Postoje različita godišnja doba, a neka od njih – kao što su agresivne peščane oluje – vidljiva su na našim instrumentima na Zemlji.

Prisustvo leda, koji su stvorili vodonik i kiseonik u retkoj atmosferi Marsa, pokazuje da je Mars nekada imao prave uslove da podrži mikropski život.

To nije dokaz da je Mars nekada imao život, ali je svakako dovoljno nedvosmislen znak da je to moguće.

Zahvaljujući pola veka posmatranja Marsa, mi takođe znamo da neki od vremenskih obrazaca na planeti oponašaju one koji mogu da se nađu na Zemlji, kao što su Katabatski vetrovi.

Oni se formiraju oko polova i duvaju preko leda – kad stignu do uvala i nizija, glatki protok vazduha postaje haotičniji, dižući velike oblake leda i prašine.

Hesa Al Matruši (sredina) sada je glavna naučnica misije Nada, koja otkriva nove uvide u vremenske prilike na Marsu

Getty Images
Hesa Al Matruši (sredina) sada je glavna naučnica misije Nada, koja otkriva nove uvide u vremenske prilike na Marsu

Misija Nada, koja je i dalje u toku, mogla da bi da otkrije više o sličnostima i razlikama u vremenskim uslovima između dve planete.

Al Amiri je napustila ulogu glavne naučnice na projektu, a nju je sada preuzela Hesa Al Matruši, kompjuterska specijalistkinja koja se pridružila programu 2015, isprva da bi radila na ultraljubičastom spektrometru misije.

Al Matruši je razgovarala sa mnom preko Zuma u novembru 2022, nekoliko dana pre nego što se spremalo lansiranje lunarne misije sa roverom Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Potraga za naznakama kako se menjaju vremenski uslovi na Marsu jedan je od njenih glavnih prioriteta.

„Želeli smo da naučni podaci budu jedinstveni, a opet relevantni, potrebni i traženi.

„Postojale su konkretne rupe na koje su ukazivali naučnici koji su proučavali Marsovu atmosferu.

„Ako, na primer, imamo rovere, i oni mere podatke i danju i noću, nedostaje nam globalno pokrivanje, jer proučavamo samo jednu lokaciju.

„A onda kad imamo orbitere sa globalnim pokrivanjem, nedostaju nam svakodnevne varijacije zato što oni uzimaju uzorke iz atmosfere ili vrše opservacije u konkretna vremena“, kaže Al Matruši.

Premošćavanje jaza između ovih načina posmatranja Marsa nesumnjivo je teško, ali upravo to Al Matruši planira da uradi.

„Veoma je drugačija. Mars, kao planeta, ume da vas iznenadi“, kaže ona.

Da bi stekla što kompletniju sliku, Nada mora da zaviri u slojeve Marsove atmosfere i otkrije kako se hemijski sastav menja od gornjih slojeva do površine.

„Želimo da razumemo vezu između njih, kako se klima menja i utiče na ispuštanje vodonika i kiseonika na većoj visini.

„Mi znamo da ćemo pokretanjem takve misije dobijati uvide koje nismo imali do sada, jer takve opservacije ranije nisu bile dostupne“, kaže Al Matruši.

Misija Nada traje jednu čitavu marsovsku godinu, što je jedano trajanju dve godine na Zemlji

UAESA
Misija Nada traje jednu čitavu marsovsku godinu, što je jedano trajanju dve godine na Zemlji

Pre Nade, detaljno znanje o Marsovoj retkoj atmosferi u najboljem slučaju je bilo nekompletno.

Al Matruši objašnjava da su ranije sonde otkrile da deo njene zemaljske atmosfere od vodonika i kiseonika nestaje u svemiru zbog slabog magnetnog polja planete.

„Obraćamo pažnju na ta dva, zato što su to osnovni sastojci vode.

„Dakle, ako govorimo o životu… to je veoma važno razumeti.

„Modeli zaista mnogo pomažu u pokušaju simuliranja onoga što se dešava i pokušaju razumevanja situacije.

„Ali ovi modeli su zasnovan na posmatranju. I zasnovani su na fizici koju razumemo. Dakle, ako nemamo kompletne opservacije, onda su, naravno, i modeli koje koristimo ograničeni.

„Misije koje su letele na Mars imale su vlastite ciljeve. A uvek ima novih pitanja koje treba postaviti.

„Dakle, čak i sada, dok proučavamo, imamo nova pitanja. I po tome vidim da nijedna misija ne može da funkcioniše samostalno. Tu saradnja zajednice, između naučnika i drugih misija, dolazi do izražaja“, kaže Al Matruši.


Rover dobio otkaz na Marsu, traži novi posao u Nasi:

Rover dobio otkaz na Marsu, traži novi posao u Nasi
The British Broadcasting Corporation

Sticanje više znanja o klimi Marsa može da pomogne u dugoročnom proučavanju vremenskih obrazaca ovde na Zemlji, što obuhvata i šta bi, na duže staze, mogle da znače klimatske promene.

„Mars je prošao kroz krupnu transformaciju pre više milijardi godina.

„Razumevanje procesa na osnovu kojih je Mars iz prošlosti postao Mars iz sadašnjosti veoma je važno.

„Zato što želimo da razumemo šta se desilo sa našom planetom, zato što postoje izvesne sličnosti između nas.

„Ne bih rekla da smo isti, na primer, mi imamo jako magnetno polje koje nas štiti od Sunca, Mars ga nema. On nema zaštitu koju mi imamo.

„To bi, dakle, moglo da objasni zašto se dešavaju tako drastične promene“, kaže Al Matruši.

Osnovna misija Nade treba da traje jednu marsovsku godinu, što je jednako periodu od dve zemaljske godine.

Ali naučni tim Al Matruši već je zagledan u ono što će se dešavati posle toga.

„Tokom ove godine posmatranja, Sunce nije bilo na visini njegovih aktivnosti, nismo se nalazili na vrhuncu solarnog ciklusa“, kaže.

To bi moglo da se promeni ako se misija produži, što bi moglo da dovede do nekih veoma različitih opservacija.

„U ovom trenutku vidimo veliko povećanje Sunčevih aktivnosti. Kako bi to moglo da utiče na Marsovu atmosferu“, pita se ona.

Razumevanje toga moglo bi da pruži timu Ujedinjenih Arapskih Emirata bolji uvid u prošlost.

„Zato što razumevanje kako takve aktivnosti utiču na Marsovu atmosferu u pogledu klime, peščanih oluja i tako dalje, može da nam da neke smernice šta se desilo ili doprinelo promenama koje smo viđali u prošlosti.

„I možemo da izvučemo neke zaključke koji bi nam pomogli i ovde na Zemlji“, navodi ona.

Vremenski uslovi nisu bili jedino otkriće.

U avgustu 2022, Nada je poslala nazad prve detaljne snimke „fragmentarne aurore“ u Marsovoj gornjoj atmosferi, koja sugeriše haotičnu tačku susretanja atmosfere planete i solarnih vetrova.

Naučnici su ranije očekivali da Marsove aurore izgledaju prilično isto.

Misija Nade će trajati do sledećeg februara, ako sve bude išlo po planu.

Al Matruši već jedva čeka da vidi šta će ona otkriti u narednim mesecima.

„Nijedna godina na Marsu nije ista“, kaže ona.

Na primer, ova godina je bila slaba što se tiče peščanih oluja.

Dok su neke regionalne oluje besnele, prava globalna oluja nije primećena.

„Mogu samo da zamislim šta bi se desilo kad bismo bili u prilici da posmatramo takve oluje kako zahvataju čitavu planetu“, kaže Al Matruši.

Uzbuđenje u njenom glasu je opipljivo, čak i preko Zuma.

„To je zaista uzbudljivo. Ima mnogo naučnih zavrzlama koje moraju da se raspetljaju“, zaključuje naučnica.


Kako zvuči vožnja po Marsu:

Mars, NASA i Istrajnost: Ovako zvuči vožnja po Marsu
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend