BBC News

Tragedija u Beogradu: Porodica dečaka koji je izvršio zločin izjavila saučešće

BBC na srpskom Više od 20 dana posle nezapamćene tragedije u Srbiji kada je 13-godišnjak u svojoj osnovnoj školi u Beogradu pucao u drugove i drugarice, njegova porodica je izrazila saučešće žrtvama. „Duboko i najiskrenije žalimo i upućujemo saučešće svakoj porodici zbog njenog gubitka, a koji je svaki i naš gubitak. Večno u tuzi“, navodi […]

Osnovna škola Vladislav Ribnikar

BBC na srpskom

Više od 20 dana posle nezapamćene tragedije u Srbiji kada je 13-godišnjak u svojoj osnovnoj školi u Beogradu pucao u drugove i drugarice, njegova porodica je izrazila saučešće žrtvama.

„Duboko i najiskrenije žalimo i upućujemo saučešće svakoj porodici zbog njenog gubitka, a koji je svaki i naš gubitak. Večno u tuzi“, navodi se u saopštenju porodice dečaka osumnjičenog da je 3. maja ubio osmoro đaka i čuvara škole, i ranio još šestoro dece i nastavnicu istorije.

Saopštenje je objavila advokatska porodica koja ih zastupa.

Dvanaest dana posle pucnjave, u bolnici je preminula teško ranjena devojčica čime se broj žrtava popeo na 10.

Najteže ranjeni dečak, koji ima povrede vratne kičme, lečenje bi trebalo da nastavi u Čikagu, a država će snositi sve troškove, saopštio je Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, za Radio-televiziju Srbije.

Od dana pucnjave, dečak je pod stručnim nadzorom, njegov otac je u pritvoru i protiv njega se vodi istraga zbog izazivanja opšte opasnosti, a i dečakova majka je pod istragom zbog sumnje da je počinila krivično delo zapuštanja i zlostavljanja maloletnika.

Deo đaka se vratio na nastavu prethodnih dana, ali jedan deo roditelja i dalje ne želi da se deca vrate u školu i tražili su od nadležnih da obezbede drugi prostor za njih.

Vlada Srbije je odgovorila na taj zahtev i, prema RTS-u, ponudila 13 objekata, među kojima su i Dom omladine, Dečiji kulturni centar, Pedagoški i Muzej grada Beograda.

„Nisu svi roditelji saglasni“

Grupa roditelja traži da školska godina bude završena zaključno sa 3. majom 2023. kao, kako se navodi, „danom kada je tragični događaj nasilnim putem prekinuo normalno školovanje“.

Roditelji učenika odeljenja 7/2, u kojem je najviše dece nastradalo, poručuju da njihova deca nisu krenula na nastavu i da ostaju pri ranijim zahtevima, a to su suspenzija direktorke škole i školskog psihologa i pedagoga.

Među onima koji i dalje ne mogu da prođu kroz vrata škole je i sin Aleksandre Bulatović, učenik sedmog razreda.

„Moj sin ne želi da se ispiše iz škole. On želi da bude sa drugovima, ali ne može da uđe u zgradu i verujem da ima ispravnu moralnu intuiciju“, kaže Bulatović za BBC na srpskom.

RTS je prethodno objavio da je nastava počela, ali da su časovi skraćeni i da neće biti ocenjivanja.

Deca koja ne žele ili ne mogu da učestvuju u nastavi moći će da ostanu kod kuće, uz dopis roditelja i neće imati neopravdane izostanke, preneo je RTS.

Nesaglasje među roditeljima, prema rečima Ksenije Krstić, vanredne profesorke na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta, ne doprinosi nikome i ničemu.

„I jedni i drugi se osećaju loše. I roditelji koji šalju decu u školu, jer osećaju krivicu, i roditelji čija deca ne idu u školu.

„To ni za koga nije dobro i to ne može da prođe, a da se ne prelomi na decu“, navodi Krstić.

Ona kaže da je važno da se napravi dogovor sa roditeljima i da ovo nije situacija za preglasavanje.

„Ne možete govoriti o većini. Koliko god da je manje roditelja koji imaju traume jako je važno da se oni čuju i da se nađe rešenje koje će i za njih biti dobro“, kaže Krstić za BBC.

Grupa roditelja traži da se škola rekonstruiše, a drugi da se pronađe drugi objekat.

Gradski menadžer Miroslav Čučković rekao je 23. maja za RTS da je izdata građevinska dozvola za rekonstrukciju OŠ „Vladislav Ribnikar“.

On kaže da je škola i pre tragedije bila na spisku za obnovu i da je za površinu objekta od 9.000 kvadrata napravljena nova procena cene obnove od oko 750 miliona dinara.

Vučić: „Biće onako kao roditelji kažu“

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije rekao je da deo roditelja smatra da treba da se zatvori škola i da će biti učinjeno šta oni kažu.

„Razumem roditelje koji ne žele da idu u školu. Ja sam bio šokiran… I razumem roditelje koji to traže. Ali deca moraju da nastave da žive. Postoje stručna lica koja odlučuju, stručnjaci i roditelji šta kažu, to ćemo da uradimo“, rekao je Vučić za RTS 23. maja.

Dodao je da moramo da gledamo kako ćemo dalje.

„Da li će nastaviti školovanje na nekom novom mestu, recite, uradićemo. Šta god mislite da treba“, rekao je predsednik.

Šta se dogodilo u školi „Vladislav Ribnikar“

Dečak od 13 godina, učenik sedmog razreda, osumnjičen je da je iz očevog pištolja 3. maja ubio osmoro đaka i čuvara, a ranio još šestoro dece i nastavnicu istorije.

Dvanaestog dana posle tragedije, u beogradskoj bolnici je preminula devojčica, teško ranjena u pucnjavi, čime se broj žrtava popeo na 10.

Dečak koji se tereti za zločin trenutno je, prema rečima zvaničnika, na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu.

Protiv njegovog oca koji je u pritvoru vodi se istražni postupak pod sumnjom da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti, za koje je zaprećeno do 12 godina zatvora.

U međuvremenu je istraga pokrenuta i protiv dečakove majke za koju se utvrđuje da li je počinila krivično delo zapuštanja i zlostavljanja maloletnika.

masovna ubistva u Srbiji

BBC

Odmah posle nezapamćene tragedije, vlasti su odlučile da rasporede policajce u svim školama u Srbiji, kojih ima oko 1.800, a predsednik države Aleksandar Vučić rekao je u više navrata da veruje da će to „doprineti smanjenju vršnjačkog nasilja do 80 odsto“.

Zbog ove tragedije, a potom i nove samo dan kasnije kada je u selima kod Mladenovca, beogradskoj prigradskoj opštini, ubijeno osam ljudi, a 13 ranjeno, na poziv dela opozicije organizovano je nekoliko protesta pod sloganom Srbija protiv nasilja, a najmasovniji je bio u petak, 19. maja.

Opozicija optužuje Vučića i njegovu vlast za dugogodišnje stvaranje ambijenta koje je doprinelo porastu nasilja u zemlji, što on negira i uzvraća da je su protesti „politička zloupotreba tragedija“.


Pogledajte video sa protesta 19. maja:

Protest „Srbija protiv nasilja“: Desetine hiljada demonstranata blokirali mostove i traže ostavku predsednika
The British Broadcasting Corporation

Šta traže roditelji?

Grupa roditelja iz odeljenja 7/2, na čiji je čas dečak upao i pucao u školske drugove, u dopisu u koji je nedeljnik Vreme imalo uvid, tražilo suspenziju direktorke Snežane Knežević do „utvrđivanja njene lične odgovornosti za nastali tragični događaj i kasnije postupanje prema učenicima i roditeljima“.

Zahtevaju i hitnu suspenziju školske psihološkinje Lidije Maksić i pedagoškinje Jelene Vujičić.

Direktorka škole Snežana Knežević kaže da još nije dobila dopis roditelja odeljenja sedmog razreda.

„Kada dobijem tada mogu da komentarišem i da odgovorim, a sada ne mogu ništa da kažem jer još nisam dobila ništa zvanično“, rekla je ona ranije.

Grupa roditelja je ponovila i ranije zahteve – da se u potpunosti i do kraja izvrši rekonstrukcija tragedije i status istrage i o tome obaveste zainteresovane strane u skladu sa zakonom, odgovor na pitanje šta će biti sa dečakom koji je izvršio masovno ubistvo u toj školi, šta će se preduzeti povodom predloženog renoviranja prostorija.

Traže i utvrđivanje odgovornosti ljudi koji su izneli u javnost spisak sa imenima dece iz odeljenja, fotografije njih i njihovih roditelja i da se zbog toga sankcionišu u skladu sa zakonom.

Odmah posle tragedije, na konferenciji za novinare, šef beogradske policije Veselin Milić pokazao je spisak za koji je rekao da je pronađen kod 13-godišnjaka na kojima su bila imena dece koje je navodno želeo da likvidira.

Deo roditelja traži od nadležnih da pronađe alternativni objekat za dalju nastavu, smatrajući da ova škola više nije mesto gde deca treba da uče.

Viktomološko društvo Srbije podržalo je zahtev roditelja da se školska godina okonča zaključno sa 3. majem.

U saopštenju, ova organizacija je, pozivajući se na iskustva drugih zemalja, podržala i zahtev da nadležni obezbede alternativni prostor za decu i zaposlene u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

Kako je organizovana nastava?

Nedelju dana posle zločina, 10. maja đaci su počeli da se vraćaju u Osnovnu školu „Vladislav Ribnikar“, ali nastava nije počela odmah.

Ministarstvo prosvete je u ponedeljak, 21. maja saopštilo da nastava jeste počela, ali ne za sve, već za onu decu čiji su roditelji izrazili želju za tim, a ona deca koja ne mogu biće im pružena stručna pomoć.

Iz Ministarstva međutim nisu u utorak odgovorili na pitanja BBC na koji način će se raditi sa decom koja ne mogu da dođu u školu.

Roditelji koji su tražili da im se deca vrate na nastavu, mogu u bilo kom trenutku da promene odluku u skladu sa trenutnim osećanjima sopstvenog deteta, navelo je Ministarstvo.

Dodaje se da su u toku pripreme predloga posebnog modela upisa u srednju školu za učenike 8. razreda Ogledne osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ koji će prvo biti predstavljen roditeljima.

Ovo ministarstvo trenutno nema resornog šefa jer je nekoliko dana posle nezapamćene tragedije ostavku podneo Branko Ružića iz, kako je naveo, moralnih razloga.

Šta kažu stručnjaci?

Poput roditelja, i stručnjaci su prethodnih dana iznosili različite stavove o povratku u školu i načinu na koji to treba uraditi.

Ksenija Krstić kaže da nema jedinstvenog odgovora na pitanje treba li deca da se vrate u zgradu škole.

„Oni koji donose odluke moraju da budu maksimalno fleksibilni.

„Roditelji koji žele i čija deca mogu da se vrate u školu treba da se u nju vrate i da imaju normalne aktivnosti. Roditelji koji to ne žele i čija dece ne mogu da se vrate u školu treba podržati i omogućiti im da budu deo tog kolektiva, ali u onim uslovima koji njima odgovara“, kaže vanredna profesorka na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta.

Ističe da je podjednako važno pomoći nastavnicima.

Krstić je sa njima radila tokom prve psihološke podrške i kaže da im nedostaju jasne instrukcije.

„Nastavnici su dobili maksimalnu slobodu na koju nisu navikli. Oni su do sada radili po jasno utvrđenim planovima, a sada su bez ikakvih smernica u situaciji koja je i za njih jako stresna i traumatična“, objašnjava Krstić.

Dodaje da se jedni bolje a drugi lošije snalaze, ali da imaju problem kako da priđu deci.

„Pojedini imaju problem da razgovaraju sa decom na ovu temu, jer je za njih to suviše bolno i stresno i ne mogu to da iznesu.

„Uz to, ne uspevaju da uvedu da strukturu i granice jer se plaše reakcija dece i roditelja. U ovom trenutku na njima se dosta lomi“, kaže Krstić.

„Psihoseansa i narodna muzika“, šta tvrdi roditelj ubijene devojčice?

Slobodan Negić, otac jedne od ubijenih učenica rekao je da su neka deca na psihoterapijama po povratku u školske klupe „slušala narodnu muziku“ i kako je naveo, „povezivala sa se duhovima i dušama svojih nastradalih drugara“ u prisustvu terapeuta.

„U ‘tamnoj psihoseansi’ koju je deci držala dr Ranka Radulović, uz znanje direktorke škole, ona je deci puštala narodnu muziku i govorila im da treba da se povežu sa duhovima i dušama svojih poginulih prijatelja i prijateljica.

„Ne postoji niko ko može da objasni kako se to dogodilo. To je bilo bez znanja roditelja, devojčica je došla kuću uplakana, u traumi, rekla je da su bili na seansi, rekla je da je bilo odvratno“, ispričao je Negić u emisiji „Utisak nedelje“ Televizije Nova u nedelju uveče.

Rekao je i da je bio na sastanku roditelja postradale dece i predstavnika svih relevantnih institucija Republike Srbije i da je pitao ko je ta doktorka, a da niko od prisutnih nije znao o kome se radi.

„Nastao je tajac kada sam danas to izneo na toj sednici“, rekao je Negić.

Reagovala je potom i prozvana doktorka koja je na Fejsbuk profilu odgovorila Negiću da „neko žali u tišini, a neko u medijima“.

Odgovor doktorke o narodnoj pesmi

U pisanoj izjavi prosleđenoj medijima, Radulović je navela da je „hitno poslata u školu u petak, 5. maja po zahtevu Ministarstva zdravlja, zajedno sa grupom iskusnih kolega“ i tvrdi da su i nastavnici i učenici podržali njen rad.

Posle nastavničkog veća, na kojem je dogovoreno da održi sastanak sa nastavnicima kojima je to potrebno, videla je, kako navodi, na hodniku grupu zaposlenih i dece koji se drže jedni za druge i glasno plaču.

„Pošto su bili u vidno uzbuđenom stanju i rasplakani, a ispred škole je bila gomila ljudi i novinara, pomislila sam da postoji mogućnost da ih slikaju i da ih mediji zloupotrebe.

„Iz potrebe da ih zaštitim, pozvala sam ih da ne stoje na hodniku, nego da dođu na planiranu grupu sa prisutnim nastavnicima, što su svi prihvatili“, napisala je Radulović.

Istakla je da je tokom sastanka pomenuta zajednička pesma sa ekskurzije, narodnog žanra, a u vezi sa sećanjem na pokojnog učenika A. Č, koji je tu pesmu tokom ekskurzije pevao, zajedno sa njima.

„Pošto nisam znala tu pesmu, tražila sam da mi je puste sa telefona.

„Kao psihijatar i profesionalni muzikoterapeut, procenila sam da će za grupu biti korisno, ako učenici grupe ponovo čuju omiljenu pesmu, vezanu za srećno sećanje na mrtvog prijatelja i đaka, da će to doprineti koheziji grupe, pomoći proces žalovanja, kao i da će smireniji izaći iz škole“, napisala je Radulović, prenosi agencija Beta.

Tvrdi i da je sastanak grupe uspešno završen, jer su, dodaje, „svi učesnici pokazivali normalne reakcije žalovanja, koje su se razlikovale u stepenu ispoljavanja“.

Povodom primedbi na njen rad, Ministarstvo zdravlja naložilo je vanredni inspekcijski nadzor Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Kako je ova doktorka angažovana za školu?

Snežana Vuković iz Ministarstva prosvete rekla je za RTS da su „oni naknadno čuli da se to dogodilo“ i da je „liste stručnjaka pravilo Ministarstvo zdravlja“ i da se „ona (dr Ranka Radulović) nalazila na toj listi“.

„Ja ne znam mnogo toj metodi i žao mi je što Ministarstvo zdravlja nije napravilo dobru procenu šta je u tom trenutku potrebno deci, ali potpuno razumem da su kolege bile zauzete svim drugim stvarima“, istakla je Snežana Vuković.

Napomenula je da su sada spiskovi stručnjaka potpuno provereni, ali i da tada spisak nije bio proveravan, pošto ga je poslalo Ministarstvo zdravlja i da se podrazumeva da je osoba stručna.

„Žao mi je što se to dogodilo, ali sam sigurna da se takve stvari neće događati, jer sada imamo timove koji će raditi“, dodala je.


Otac maloletnog dečaka u pritvoru, utvrđuje se odgovornost majke

Otac maloletnog dečaka osumnjičenog za ubistvo devetoro đaka i čuvara na saslušanju je negirao odgovornost, a sud mu je odredio pritvor od 30 dana.

Tereti se za izazivanje opšte opasnosti sa težim posledicama, a zaprećena je kazna do 12 godina.

Dečak je, prema policijskoj istrazi, koristio očev pištolj u izvršenju zločina, ali je, prema zakonu, krivično neodgovoran jer nema punih 14 godina, objavilo je Više javno tužilaštvo.

Posle saslušanja oca u tužilaštvu, Irina Borović, pravna zastupnica porodice osumnjičenog, rekla je da je oružje bilo „zaključano i pod šiframa, pa i dopunski obezbeđeno u odnosu na ono što zakon propisuje“.

Prema tužilaštvu, jednomesečni pritvor ocu je određen „usled postojanja posebnih okolnosti koje ukazuju da bi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo kao i jer je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, a način izvršenja i težina posledica krivičnog dela doveli su do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“.

Tužilaštvo je saopštilo da je V.K „na saslušanju negirao izvršenje krivičnog dela“ i da je „detaljno izneo odbranu“.

„Sumnja se da je V. K. obučavao sina K.K da rukuje vatrenim oružjem i municijom, tako što ga je vodio u streljački klub kako bi uvežbavao gađanje meta iz vatrenog oružja, uprkos činjenici da dete ima 13 godina i da takva aktivnost i obuka očigledno ne odgovaraju njegovoj životnoj dobi“.

V.K, kako se sumnja, „nije obezbedio uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja i municije tako da ono ne može doći u posed neovlašćenih lica, odnosno da bude zaključano i posebno odvojeno u sefovima, kasama ili sličnim ormarima koji se ne mogu lako otvoriti“.

Pokrenuta je i istraga protiv majke dečaka kako bi se utvrdilo, saopštilo je tužilaštvo, da li se „u njenim u radnjama stiču elementi krivičnog dela Zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica iz člana 193 Krivičnog zakonika“.

Tužilaštvo je od policije zatražilo i da obavi razgovor sa pedagogom i psihologom zaposlenim u OŠ „Vladislav Ribnikar“, a Gradskom centru za socijalni rad naloženo je da izvrši dijagnostičku procenu funkcionisanja porodice maloletnog K.K. i o tome dostavi izveštaj tužilaštvu.


Šta piše u članu 278. Krivičnog zakona?

Ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Ako je usled dela iz člana 278. nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.


Vlada osnovala Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja

Nedelju dana posle nezapamćene tragedije, Vlada Srbije osnovala Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja.

Zadatak će mu biti da obezbedi organizovanje mobilnih timova za vršnjačko nasilje kroz protokole između centara za socijalni rad i drugih službi, kao što su obrazovne i zdravstvene ustanove i policija, koje će hitno da reaguju kada se dogodi ovakva vrsta nasilja, saopšteno je iz vlade.

Savetom će, kako se navodi, rukovoditi predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, dok će zamenik predsednika Saveta biti ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić.

U Savetu su i ministri unutrašnjih poslova, pravde, zdravlja, informisanja i telekomunikacija, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zatim za državnu upravu i lokalnu samoupravu, za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ministar turizma i omladine, predstavnik Ministarstva prosvete, Unicefa, Udruženja Mame su zakon i Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

Ovo je jedno od već postojećih tela osnovanih sa istim zadatkom.

O njima više pročitajte u posebnom tekstu.

Usvojena je i Odluka o obrazovanju Radne grupe za bezbednost dece na internetu koja će u narednih mesec dana razmotriti uvođenje mera zabrane pristupa sajtovima poput DarkNeta i sličnih, koji sadrže savete kako da se izvrši ubistvo, nabavi droga ili vatreno oružje, i koja će vladi predložiti odgovarajuća rešenja.

Radnu grupu činiće predstavnici kabineta premijerke Ane Brnabić, ministarstava pravde, unutrašnjih poslova, informisanja i telekomunikacija, prosvete, zatim suda, Javnog tužilaštva, Bezbednosno-informativne agencije i civilnog društva, navodi se u saopštenju.


Pogledajte kako je region reagovao na tragediju u Beogradu:

Tuga širom Balkana zbog tragedije u Beogradu
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk